Zbog objave o Biljani Plavšić smenjen predsednik Upravnog odbora Bosanskog kulturnog centra Sarajevo – Svet

Šoja, istoričar i diplomata, na Fejsbuku je objavio da je Biljana Plavšić koja je juče umrla, bila „predratni veoma ugledni naučnik i profesor, zalutala u politiku i među lažne nacionaliste, a prave kriminalce koji su vodili Republiku Srpsku tokom rata“.

„Ona je bila pravi nacionalista. Pravila je greške, njen koncept je bio brutalno radikalan, smatrala je da ljudi kod nas ne mogu zajednički živjeti u sreći, već u večnim sukobima. Uprkos svemu, nije učestvovala ni u čemu zbog čega su stradali ljudi. Na sebe je preuzela krivicu kao vernica držeći se principa ‘kenozisa’ „, napisao je Šoja i dodao da „nije njen advokat“ i da „ne želi braniti njene zablude“.

Magoda, ministar kulture i sporta Kantona Sarajevo, u objavi na društvenim mrežama je rekao da to nije pitanje politike, već nečeg mnogo većeg – „pitanje granice preko koje se ne prelazi“.

„Ja sam dete ovog grada. Dete Sarajeva koje je 1.425 dana živelo pod opsadom. Grada u kojem su ubijani naši drugovi, naši roditelji, naše komšije, naša braća i sestre. Grada u kojem je ubijeno 1.601 dete. Biljana Plavšić nije neko o kome istorija tek treba doneti sud. Pred Međunarodnim krivičnim tribunalom priznala je krivicu za progon kao zločin protiv čovečnosti i osuđena je na 11 godina zatvora“, naveo je on.

Ukazao je da je za njega „Biljana Plavšić krvnik, isto kao i Ratko Mladić“, dodavši da su funkcije koje su obavljali različite, ali da, „kada se govori o moralnoj osudi politika progona, ubijanja i stradanja nevinih ljudi, tu nema relativizacije“.

Magoda je dalje naveo da zbog toga Šojina izjava da Biljana Plavšić „nije učestvovala ni u čemu zbog čega su stradali ljudi'“ za njega predstavlja granicu preko koje neće preći.

„Zbog toga je Slobodan Šoja danas smenjen. To je moja odluka i moja odgovornost. Neka ovo bude jasna poruka: U institucijama kulture Kantona Sarajevo neće biti prostora za relativizovanje pravosnažno utvrđenih ratnih zločina, niti za opravdavanje politika koje su donosile progone, ubistva i patnju“, ukazao je on.

Plavšić se 10. januara 2001. godine dobrovoljno predala Haškom tribunalu koji ju je prvobitno optužio za najteža krivična dela, uključujući genocid, saučesništvo u genocidu, zločine protiv čovečnosti i kršenja zakona i običaja ratovanja.

Preokret u tom procesu se dogodio ;2. oktobra 2002. godine, kada je Plavšić s Tužilaštvom postigla sporazum i prihvatila krivicu po Tački 3. optužnice: progon na političkoj, rasnoj i verskoj osnovi, odnosno za zločin protiv čovečnosti.

Osuđena je 27. februara 2003. na jedanaest godina zatvora, a puštena je na slobodu pošto je izdržala dve trećine kazne.

Umrla je juče u Beogradu, a biće sahranjena u utorak, 6. oktobra, u Banjaluci.