Zašto su istrage u Albaniji stigle do državnog vrha? – Svet

Dana 22. septembra bivša direktorka albanske Državne obaveštajne službe Vljora Hiseni boravila je u Bakuu, gde je učestvovala na međunarodnoj konferenciji šefova obaveštajnih službi. U isto vreme Specijalni sud u Tirani odredio joj je kućni pritvor zbog sumnje da je počinila dva krivična dela: pomaganje učiniocu krivičnog dela i odavanje podataka iz istrage.

Postupak protiv Hiseni povezan je sa širim predmetom koji se odnosi na Nacionalnu agenciju za informaciono društvo (AKSHI), instituciju odgovornu za veliki deo albanske digitalne infrastrukture. Tužilaštvo sumnja da je informacijama do kojih je došla kao direktorka obaveštajne službe pomogla osobi koja je bila predmet istrage.

Po povratku u Albaniju Hiseni se stavila na raspolaganje nadležnim organima i ostala u kućnom pritvoru. U međuvremenu je razrešena sa funkcije.

Sve više istraga protiv visokih funkcionera

Slučaj Hiseni samo je najnoviji primer krivičnih postupaka koji poslednjih godina zahvataju sam vrh albanske politike i državne administracije.

Bivši predsednik Albanije proveo je gotovo dve godine u pritvoru, bivšem premijeru se sudi, gradonačelnik Tirane nalazi se iza rešetaka od početka 2025. godine, dok su postupci pokrenuti i protiv dvojice nekadašnjih potpredsednika vlade premijera Edija Rame.

Pod istragama su se našli i brojni funkcioneri agencija koje upravljaju velikim delom državne potrošnje i infrastrukturnih projekata. Iako je reč o različitim predmetima, zajedničko im je da se odnose na navodne zloupotrebe službenog položaja.

Šta je promenila reforma pravosuđa?

Godinama je korupcija na najvišim nivoima vlasti u Albaniji uglavnom prolazila nekažnjeno. Zbog toga je reforma pravosuđa, pokrenuta 2016. godine, od početka bila povezana sa očekivanjem da će upravo visoki političari konačno biti procesuirani.

„Očekivalo se da će nove pravosudne institucije biti usmerene na korupciju na visokom nivou i slučajeve protiv takozvanih VIP osoba“, kaže za DW politikolog Afrim Krasnići, direktor Instituta za političke studije u Tirani. „Postojale su osobe koje su praktično bile iznad zakona, a nekažnjivost je bila uobičajena pojava.“

U okviru reforme stvorene su nove institucije, među kojima je i Specijalna struktura za borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala (SPAK). Međutim, rezultati nisu došli preko noći. Bilo je potrebno više godina da nove institucije izgrade kapacitete i preuzmu složene predmete.

SPAK ruši mit o nedodirljivosti

Za advokata Dorijana Matljiju iz organizacije Res Publica sadašnji broj istraga protiv visokih funkcionera ne znači nužno da je korupcija veća nego ranije.

„Ono što se značajno promenilo jeste institucionalna reakcija“, kaže Matljija za DW.

Prema njegovom mišljenju, SPAK danas raspolaže većim stepenom nezavisnosti, jačim kapacitetima i međunarodnom podrškom. „Brojne istrage pokazale su da više ne postoji mit o nedodirljivosti visokih funkcionera“, kaže.

To je jedna od najvidljivijih posledica reforme pravosuđa i približavanja Albanije Evropskoj uniji.

Problem ostaje prevencija

Međutim, procesuiranje korupcije tek nakon što se ona dogodi predstavlja samo jedan deo problema. Matljija smatra da je Albanija mnogo uspešnija u kažnjavanju nego u sprečavanju zloupotreba.

„Postajemo efikasniji u sankcionisanju korupcije nakon što se dogodi, ali smo mnogo manje uspešni u njenom sprečavanju“, ocenjuje on.

Kao posebno slabe tačke navodi administrativne kontrole, revizije, sisteme prijavljivanja imovine i mehanizme za sprečavanje sukoba interesa.

Sličnu ocenu iznela je i Evropska komisija u izveštaju za 2025. godinu. U izveštaju se navodi da je SPAK ostvario opipljive rezultate u borbi protiv korupcije, ali da je korupcija i dalje široko rasprostranjena i da sistem prevencije daje ograničene rezultate.

Građani i dalje osećaju problem

Da korupcija ostaje prisutna pokazuje i iskustvo građana. Prema istraživanju antikorupcijske mreže SELDI iz 2023. godine, čak 52 odsto ispitanika u Albaniji navelo je da su bili izloženi pritisku javnih službenika povezanom sa korupcijom.

Istovremeno, 40 odsto ispitanika reklo je da je platilo mito. Ti podaci ukazuju da borba protiv korupcije nije samo pitanje velikih političkih procesa, već i svakodnevnih kontakata građana sa državnim institucijama.

Moć koncentrisana u rukama vlasti

Afrim Krasnići problem posmatra i kroz politički sistem. Socijalistička partija premijera Edija Rame na vlasti je od 2013. godine i trenutno raspolaže apsolutnom većinom u parlamentu.

„Imamo deformisan sistem“, smatra Krasnići. „Šef izvršne vlasti kontroliše izvršnu vlast, parlament i institucije.“

Prema njegovoj oceni, takva koncentracija moći stvorila je i neformalne mreže uticaja koje mogu da utiču na političke odluke, zakonodavstvo i upravljanje javnim resursima.

Premijer Rama odbacuje takva tumačenja. Povodom slučaja Vljore Hiseni ponovio je stav koji često zauzima kada su pod istragom visoki funkcioneri njegove vlasti.

„Slučaj bivše šefice obaveštajne službe individualna je stvar između nje i pravosudnog sistema“, poručio je.
Šta to znači za evropske integracije?

Evropska unija je u maju potvrdila da je Albanija ispunila prelazne kriterijume za pregovarački klaster koji obuhvata vladavinu prava i osnovna prava. Time je zemlja ušla u fazu u kojoj se više pažnje posvećuje konkretnim rezultatima nego samom usvajanju zakona.

Prema Indeksu percepcije korupcije organizacije Transparensi internešenal, Albanija je napredovala sa 33 poena 2012. godine na 39 poena 2025. godine. Ipak, i dalje se nalazi ispod nivoa svih država članica Evropske unije.

Matlji smatra da je upravo evropski integracioni proces omogućio jačanje institucija poput SPAK-a. „EU više ne traži samo reforme na papiru, već konkretne i održive rezultate. To stvara pritisak da pravosudne institucije zaista budu nezavisne i efikasne“, kaže on.

Za Krasnićija je to i suština evropskih integracija. „Poenta nije samo da Albanija ispunjava formalne uslove, već da se menjaju društvo, institucije i kvalitet života građana“, smatra on.

Po njegovom mišljenju, uspeh neće biti merljiv samo brojem otvorenih ili zatvorenih pregovaračkih poglavlja, već time da li građani osećaju više sigurnosti, blagostanja i poverenja u institucije države.