Zašto je u Evropi sve manje zahteva za azil? – Svet

U Evropi je ove godine podneto znatno manje zahteva za azil. U prvih devet meseci 2026. godine u Evropskoj uniji, kao i u Norveškoj i Švajcarskoj, registrovano je 452.969 zahteva za međunarodnu zaštitu. To je za 24,3 odsto manje nego u istom periodu prošle godine, kada je zabeleženo 598.575 zahteva.

Ti podaci potiču iz Agencije EU za azil (EUAA), a prenosi ih list Velt am zontag, pozivajući se na interni dokument Evropske komisije o migracionoj situaciji u Evropi od 1. oktobra 2026. godine.

Nemačka više nije na prvom mestu

Nemačka je ove godine po broju zahteva za azil pala na treće mesto među evropskim državama. Od januara do kraja septembra tamo je podneto 70.257 zahteva.

Na prvom mestu nalazi se Francuska sa 98.822 zahteva, a na drugom Italija sa 78.496. Najmanji broj zahteva registrovan je na Malti (294), u Slovačkoj (131) i Mađarskoj (83).

U Nemačkoj su podnosioci zahteva najčešće dolazili iz Avganistana (23 odsto), Sirije (12 odsto) i Turske (10 odsto). Na nivou EU, Norveške i Švajcarske najviše zahteva podneli su državljani Avganistana (52.361), Venecuele (37.294) i Bangladeša (26.497).

Azil je zatražilo i 6.420 ruskih državljana. Ukupno 12.182 Ukrajinaca takođe su podnela zahteve za azil. Gotovo polovina tih zahteva, 49 odsto, podneta je u Francuskoj. Slede Poljska sa 13 odsto, Rumunija sa šest i Nemačka sa pet procenata.

Uspeh nemačke migracione politike?

Nemački ministar unutrašnjih poslova Aleksander Dobrint (CSU) pad broja zahteva za azil pripisuje „zaokretu u migracionoj politici“.

Pod tim podrazumeva mere koje je savezna vlada CDU/CSU i SPD uvela od maja 2025. godine: pojačane kontrole na granicama, vraćanje migranata sa granice, privremenu obustavu spajanja porodica i povećan broj deportacija.

Prema njegovim rečima, te mere su brzo dovele do smanjenja neregularnih migracija i rasterećenja gradova i opština.

Stručnjaci upozoravaju na drugačije uzroke

Istraživač migracija Haneš Šaman sa Univerziteta u Hildeshajmu smatra da je takvo objašnjenje previše pojednostavljeno. On ne vidi jasne dokaze da postoji direktna veza između nemačkih mera i pada broja zahteva za azil.

„Dobrint to predstavlja kao uspeh. Verovatnije je da se nada da su njegove mere makar delimično doprinele tom trendu“, kaže Šaman.

Sličan stav ranije je iznela i Viktorija Ritig iz Nemačkog društva za spoljnu politiku (DGAP). Ona je ukazala da vraćanja migranata sa nemačkih granica, kojih je bilo oko hiljadu tokom šest meseci, teško mogu da objasne tako veliki pad broja zahteva za azil.

Manje ljudi kreće na put

Prema mišljenju Šamana, važniji razlog leži u zemljama porekla migranata. „Ako manje ljudi kreće na put, manje ih i stiže“, kaže on.

Posebno se smanjio broj zahteva iz država iz kojih trenutno beži manje ljudi.

Najupadljiviji primer je Sirija. Nakon pada režima Bašara al Asada krajem 2024. godine broj sirijskih tražilaca azila u Nemačkoj značajno je opao.

Prema podacima Savezne kancelarije za migracije i izbeglice (BAMF), broj prvih zahteva sirijskih državljana pao je sa više od 104.000 u 2023. godini na 23.256 u 2025.

Sličan trend vidljiv je i u ostatku Evrope. Agencija EU za azil zabeležila je tokom 2025. godine oko petinu manje zahteva nego godinu ranije, pre svega zbog manjeg broja podnosilaca iz Sirije, Bangladeša i Turske.

Nisu sve izbegličke krize usmerene ka Evropi

Evropski komesar za migracije Magnus Bruner smatra da je i evropska migraciona politika doprinela padu broja zahteva.

Ipak, stručnjaci upozoravaju da velike krize širom sveta ne znače automatski i više migranata u Evropi. Šaman navodi primer Sudana. Mnogi raseljeni ostaju unutar te zemlje ili odlaze u susedne države, umesto da nastave put prema Evropi.

Na migracione tokove utiču i političke odluke, poput zatvaranja granica ili prebacivanja kontrole migracija na treće zemlje.

Kakav je efekat reforme evropskog sistema azila?

Dobrint istovremeno naglašava i simbolični efekat svoje politike. Prema njegovim rečima, cilj je bio da se Evropi i svetu pošalje poruka da je nemačka migraciona politika promenjena. Koliko je ta poruka zaista uticala na migrante teško je precizno proceniti.

Isto važi i za reformu Zajedničkog evropskog sistema azila (GEAS), koja predviđa ubrzane procedure za određene kategorije podnosilaca zahteva.

„Još je prerano za ozbiljnu procenu efekata reforme GEAS-a“, smatra Šaman. Prema njegovom mišljenju, eventualni efekat odvraćanja za sada može biti samo manji deo ukupnog pada.

Da li granične kontrole zaista funkcionišu?

Međunarodni tim istraživača zaključio je u junu u izveštaju Globalno izbeglištvo 2026 da ne postoje čvrsti empirijski dokazi da su nemačke granične kontrole, platne kartice za tražioce azila ili smanjena socijalna davanja uzrokovali pad broja zahteva.

Koautor studije Benjamin Etcold iz instituta Bonn International Centre for Conflict Studies ukazao je i na prisilni povratak velikog broja Avganistanaca iz Irana i Turske u Avganistan.

Šta ljude privlači u određenu zemlju?

Prema Šamanovim rečima, političke mere imaju ograničen uticaj na odluku ljudi da li će migrirati. Mnogo važniji su drugi faktori.

„Najvažnije su društvene mreže kontakata“, kaže on. „Ako nekoga već poznajete ili imate porodicu u određenoj zemlji, najverovatnije ćete otići upravo tamo.“

Važni su i bezbednost, demokratski sistem i ekonomske perspektive.

Socijalna davanja, smatra Šaman, imaju mnogo manji značaj nego što se često tvrdi. „Socijalna pomoć kao faktor privlačenja zapravo je mit“, kaže on.

S druge strane, ukupna ekonomska situacija jeste važna. „Ako je neka zemlja ekonomski uspešna, onda je prirodno i privlačna“, zaključuje Šaman.