Zašto je toliko mladih Berlinaca glasalo za Levicu? – Svet

Na pokrajinskim izborima prošle nedelje (20. septembar) stranka Levica možda ne bi odnela tako ubedljivu pobedu sa gotovo 26 odsto glasova da nije bilo jednog novog pravila: prvi put u istoriji Berlina starosna granica za pravo glasa spuštena je sa 18 na 16 godina.

Broj birača zbog toga nije značajno porastao. Od ukupno 2,5 miliona građana s pravom glasa, samo oko 55.000 bilo je starosti između 16 i 18 godina. Ipak, za mlade je ta promena imala veliki značaj.

„Naravno, mnogo razgovaramo o politici u školi ili sa prijateljima“, ispričala je sedamnaestogodišnja Sesilija reporterima DW-a u ponedeljak ispred svoje škole u Berlinu. „Svi smo veoma politički angažovani, učestvujemo na mnogo demonstracija.“

Mladi socijalisti

Izgleda da se taj protestni duh odrazio i na biračke navike mladih Berlinaca. Iako zvanične izlazne ankete instituta Infratest dimap ne izdvajaju posebno glasove mlađih od 18 godina, podaci po starosnim grupama pokazuju da su birači Levice pre svega mlađi.

Oko 43 odsto građana starosti između 16 i 24 godine glasalo je za tu socijalističku stranku, što je rast od čak 25 procentnih poena u odnosu na pokrajinske izbore 2023. godine.

Sedamnaestogodišnju Lisku to ne iznenađuje: „Levica me je posebno privukla zbog socijalnih tema, poput snižavanja cena i pristupačnijeg stanovanja.“

Kirije u Berlinu zaista rastu velikom brzinom, samo tokom poslednje dve godine za oko sedam odsto. To najviše pogađa upravo one koji prvi put traže stan.

Ankete pokazuju da čak 37 odsto birača smatra da je upravo Levica stranka koja bi mogla da omogući pristupačnije stanovanje.

Sesilija kaže da su stanarine, kao i planovi konzervativne berlinske vlade za smanjenje budžeta za obrazovanje, bili glavna tema među njenim prijateljima.

„Svi dolazimo u godine kada želimo da se odselimo od roditelja, a to je u Berlinu gotovo nemoguće“, kaže ona. „Osim toga tu su i pitanja škole i obrazovanja, odnosno kako sprečiti dodatne rezove u tim oblastima.“

Mladi radikali?

Katrin Feze iz Nemačke fondacije za decu i mlade (DKJS) objašnjava za DW: „To su pitanja koja mlade direktno pogađaju. Zato ih treba ozbiljno shvatiti i pitati za mišljenje.“

Prema njenim rečima, Levica je uspela da mobiliše mnoge ljude koji inače ne izlaze na izbore. „To nisu samo mladi birači. To su ljudi kojima se političari ranije nisu obraćali.“

Tokom cele kampanje CDU, stranka aktuelnog gradonačelnika Kaja Vegnera, predstavljala je Levicu kao partiju opasnih radikala. Ali izgleda da to nije odvratilo mlade birače. Neki smatraju da mladi ionako češće biraju političke krajnosti.

Sesilija razume takvu tvrdnju: „Mislim da je generalno tačno da su mladi ljudi često mnogo ekstremniji od starijih generacija. I zaista vidim da ponekad postoje veoma ekstremna mišljenja.“

Ipak, postoje podaci koji dovode u pitanje taj stereotip. Statistika Infratest dimapa pokazuje da su najveću grupu birača Levice činili građani između 25 i 34 godine, njih oko 49 odsto.

Kod AfD-a je najveća podrška došla od birača između 60 i 69 godina, gde je stranku podržalo 23 odsto ispitanika. Među mladima od 16 do 24 godine za AfD je glasalo svega 12 procenata.

Šta mladi zaista žele?

Politikološkinja Gefjon Of, koja se bavila istraživanjem političkog ponašanja mlađih generacija, smatra da godine same po sebi ne vode ka podršci antidemokratskim partijama.

„Iako mlađi ljudi možda imaju nešto radikalnije stavove, statistički podaci pokazuju da muškarci srednjih godina češće glasaju za AfD nego mladi muškarci“, kaže ona. „Drugim rečima, godine same po sebi ne znače veću verovatnoću glasanja za antidemokratske stranke.“

Po njenom mišljenju, mlade birače ne karakteriše toliko radikalnost koliko slabija vezanost za određene političke partije.

„Na saveznim izborima 2021. godine zaštita klime bila je glavna tema i mnogi mladi su glasali za Zelene upravo zbog toga“, objašnjava Of. „Na ovim izborima pitanje pristupačnog stanovanja bilo je glavna tema Levice. Mladi zato glasaju više prema temama nego prema partijama i lakše prelaze od jedne stranke ka drugoj.“

Ona takođe smatra da mlađe generacije manje opterećuje stigma koju Levica i dalje nosi među starijim građanima. Mnogi stariji ljudi tu stranku još povezuju sa komunističkom diktaturom nekadašnje Istočne Nemačke.

Katrin Feze navodi rezultate istraživanja „VoiceUp“, koje je sprovela Nemačka fondacija za decu i mlade. „Mladi žele solidarnost, učešće u društvu i pozitivnu perspektivu za svoju budućnost, ali takva iskustva doživljavaju previše retko.“

Feze zaključuje: „Upravo ta iskustva oblikuju društveni okvir u kojem mladi donose svoje političke odluke.“