Zašto je Modi pozivao Putina da okonča rat u Ukrajini – i da li će ga poslušati? – Svet

„Svaki dan proveden u ratu gura čovečanstvo unazad, a svaki korak napravljen ka miru ispunjava čovečanstvo novom nadom i entuzijazmom“, rekao je Modi u ponedeljak.

Modi, čija ekonomija zemlje u velikoj meri zavisi od nafte po sniženim cenama iz Moskve, uputio je nekoliko sličnih molbi Putinu otkako je pokrenuo potpunu invaziju na Ukrajinu 2022. godine.

Dopisnici Bi-Bi-Sija u Delhiju i Moskvi ispituju šta se krije iza Modijevog obnovljenog apela za mir i Putinovog odgovora.

Modijevi komentari o okončanju rata u Ukrajini nisu iznenađujući i ne ukazuju na bilo kakvu taktičku promenu u spoljnoj politici Indije.

U stvari, govoreći na marginama regionalnog samita 2022. godine – manje od godinu dana nakon početka sukoba – Modi je javno rekao Putinu da „sada nije vreme za rat“.

Ali bilo bi preterano pojednostavljivanje sugerisati da se Modijeve sadašnje ili prošle izjave o ratu mogu posmatrati kao odbijanje Putinove ili ruske strategije.

Zapadne zemlje su snažno pritiskale Modija da zauzme jasan stav o ratu – ali je Delhi uglavnom ostao neutralan, pozivajući na dijalog kako bi se umesto toga rat okončao.

Taj stav nije usrećio mnoge zapadne prestonice, ali su nastavile da se dodvoravaju Modiju i Indiji – to je jednostavno prevelika i prebrzo rastuća ekonomija da bi se ignorisala.

U ovom kontekstu, Modijeva trenutna izjava ne može se posmatrati kao pokušaj da se udovolji trećoj zemlji.

Ako ništa drugo, to je u velikoj meri u skladu sa indijskom politikom strateške autonomije. Što onda postavlja pitanje: zašto bi Modi tako javno govorio o ratu?

Odgovor leži u dugogodišnjim vezama Rusije i Indije – dve zemlje su generalno pronašle način da sarađuju, čak i kada geopolitiku gledaju kroz različite perspektive.

Moskva je nastavila da bude jedan od najjačih saveznika Indije uprkos tome što je Delhi uspostavio bliže odnose sa Evropom i SAD u poslednje tri decenije.

Delhi je jedan od osnivača grupe BRIKS, zajedno sa Rusijom i Kinom, a takođe je i član Šangajske organizacije za saradnju sa ove dve zemlje.

Ali istovremeno, Delhi je takođe član grupe Kvad sa Australijom, Japanom i SAD – Moskva nije bila zadovoljna ovim udruženjem.

Ipak, Moskva i Delhi teže da prevaziđu ove razlike. Štaviše, Rusija i dalje snabdeva oko 40 odsto indijskog uvoza odbrambene opreme i takođe je stalni dobavljač energetskih potreba Delhija.

Dakle, ne očekuje se da će Modijeva najnovija izjava izazvati bilo kakav razdor u odnosima Moskve i Delhija, a analitičari kažu da je malo verovatno da bi to iznenadilo Putina ili njegove diplomate.

Što se tiče Zapada i Modijevih kritičara u Indiji, oni će smatrati da je premijer trebalo da bude još direktniji u svojoj kritici rata.

Ovo nije prvi put da strani lider javno poziva Putina da okonča rat u Ukrajini.

Pre samo pet nedelja, predsednik Kazahstana Kasim-Žomart Tokajev je predložio Putinu da zamrzne sukob i vrati se za pregovarački sto.

Nije to učinio. I nije.

Nema znakova da će ovi javni pozivi na mir promeniti Putinove proračune.

Na Modijev poziv na prekid neprijateljstava, lider Kremlja je odgovorio:

„Hvala vam puno, premijeru. Krećemo se napred ovim putem.“

Učtivo, ali nejasno. I neobavezujuće.

Na kraju krajeva, put može biti kratak. Ali može biti i dug. Veoma dug.

I „kretanje napred“ kojim tempom?

I, što je ključno, kojim putem?

Svi dokazi ukazuju na to da je rusko rukovodstvo i dalje uvereno da je na putu ka vojnoj pobedi u Ukrajini. Da bismo to okarakterisali kao mir, „kretanje napred“ ka miru pod ruskim uslovima koje diktira vojni uspeh.

Stoga, za sada, borbe se nastavljaju.

Uprkos činjenici da, nakon više od četiri i po godine rata i ogromnih vojnih gubitaka, Kremlj još uvek nije osigurao pobedu.

I uprkos uspehu Ukrajine da vrati rat kući Rusima: na primer, kroz napade dronova dugog dometa na ruske rafinerije nafte koji su izazvali nestašicu goriva i redove za benzin širom zemlje.

Rusija je poslednjih dana pojačala napade na Ukrajinu.

„Nakon što je [Rusija] intenzivirala napade na ukrajinske vojno-industrijske objekte i kritičnu infrastrukturu“, napisao je jutros list Komersant, „ruska strana je uverena da u vojnom sukobu vreme radi protiv Kijeva.“

Iako Putin u to veruje, nerado će pauzirati svoju takozvanu „specijalnu vojnu operaciju“.