Zašto je administracija Donalda Trampa neuobičajeno blaga u reakciji na nove sankcije protiv Izraela? – Svet

Njihov konačni stav o novim sankcijama i dalje nije jasan, rekli su za CNN sadašnji i bivši američki zvaničnici.

Ipak, činjenica da ih za sada nisu osudili privlači pažnju, posebno imajući u vidu dosadašnju politiku administracije prema Izraelu i palestinskim teritorijama – poput ukidanja sankcija izraelskim doseljenicima koji su činili nasilje na Zapadnoj obali – kao i upozorenja najvišeg američkog diplomate u Izraelu.

U sredu, na pitanje o sankcijama, Tramp je neuobičajeno uzdržano odgovorio da će „razgovarati sa Izraelom“.

„Tačno razumem šta se dešava, ali želim da saznam zašto se to odjednom događa?“ rekao je novinarima. Velika Britanija je, prema izvorima, unapred obavestila SAD o merama, uključujući i telefonski razgovor premijera Endija Bernama sa Trampom uoči objave u utorak.

Izvori su naveli da reakcija Trampa i Rubija možda ukazuje na nelagodu zbog izraelske politike na Zapadnoj obali.

Uprkos tome što je Tramp rekao da neće dozvoliti Izraelu da anektira Zapadnu obalu, Izrael je samo dodatno učvrstio svoju kontrolu nad tom teritorijom, šireći naselja i zauzimajući nove teritorije.

Iako je veoma malo verovatno da će Trampova administracija uvesti sankcije protiv Izraela, činjenica da vrh administracije u danima nakon objavljivanja sankcija nije osudio te mere privukla je pažnju američkih diplomata i saveznika SAD, kažu izvori.

Oni se pitaju da li bi Tramp mogao da se opredeli za preduzimanje određenih mera.

Čak i najblaže mere protiv naselja predstavljale bi ozbiljan raskol između Izraela i njegovog ključnog saveznika, Sjedinjenih Država, u trenutku kada se Izrael suočava sa sve većom izolacijom u međunarodnoj zajednici.

Podrška sankcijama, ili čak samo nastavak uzdržavanja od njihove osude, mogla bi da bude znak sve većeg Trampovog nezadovoljstva izraelskim premijerom Benjaminom Netanjahuom, koji se sledećeg meseca suočava sa izborima.

Međutim, izvori navode da će odgovor na kraju zavisiti od toga kako Tramp želi da postupi – a njegovo ponašanje može biti i strateško, dok administracija spolja nastavlja da podržava Izrael, istovremeno suočena sa sve većim unutrašnjim nezadovoljstvom zbog situacije na Zapadnoj obali.

Rubio, koji je takođe odbio da komentariše ili osudi nove sankcije, u utorak je nagovestio takvo nezadovoljstvo.

„Ne želimo da sada vidimo bilo šta što bi destabilizovalo situaciju na Zapadnoj obali, s obzirom na sve što se dešava u regionu. Smatramo da to utiče i na našu sposobnost da ostvarimo napredak kada je reč o Gazi, planu od 20 tačaka i Savetu za mir, čemu smo veoma posvećeni“, rekao je novinarima.

„Očigledno je da nećemo učiniti ono što je učinila Velika Britanija“, rekao je Rubio, ali je dodao: „Bili smo obavešteni da će doneti takvu odluku. Čuli smo njihove argumente zbog kojih su se na to odlučili.“

Kada je CNN zatražio komentar, Bela kuća ga je uputila na Trampove izjave od srede.

Bivši američki ambasador u Izraelu Danijel Šapiro rekao je da izostanak početne osude „predstavlja barem izvesno priznanje administracije da nasilje izraelskih ekstremista na Zapadnoj obali, kao i izjave i postupci ekstremističkih ministara u izraelskoj vladi, postaju problematični“.

Izjave Trampa i Rubija u suprotnosti su sa onima ambasadora Majka Hakabija, koji je britansku vladu optužio za „mržnju prema Jevrejima“ – uprkos tome što je britanski ministar spoljnih poslova Jevrejin – i pre britanske objave upozorio da bi ona mogla imati „ogroman uticaj na britanske kompanije“.

Te izjave nisu bile usaglašene sa Belom kućom niti sa Stejt departmentom, rekao je jedan zvaničnik Bele kuće.

Bivši visoki američki zvaničnik rekao je za CNN da je Hakabijeva „reakcija bila u skladu sa njegovim stavovima, koje decenijama javno zastupa o Izraelu, naseljima i Zapadnoj obali“.

„Verovatno je to i očekivao, jer bi mnogi ljudi očekivali da upravo to bude početna reakcija administracije, imajući u vidu njenu istoriju i stavove koje je ranije izražavala“, dodao je.

U prvim danima Trampovog drugog mandata, administracija je ukinula sankcije koje je Bajdenova administracija uvela protiv nasilnih izraelskih doseljenika.

SAD, za razliku od svojih međunarodnih partnera, nisu javno osudile izraelske planove za nastavak projekta naselja E1, koji Zapadnu obalu praktično deli na severni i južni deo i time gotovo onemogućava formiranje teritorijalno povezane palestinske države.

E1 takođe odvaja Istočni Jerusalim – koji je predviđen za glavni grad buduće palestinske države – od ostatka te teritorije.

Izraelski krajnje desničarski ministar finansija Bezalel Smotrič otvoreno je podržao širenje naselja kao način da se ideja o palestinskoj državi „sahrani“. „Palestinska država se briše sa stola ne parolama, već delima“, rekao je Smotrič nakon konačnog odobrenja projekta E1.

Izrael je zauzeo Istočni Jerusalim i Zapadnu obalu tokom rata 1967. godine. Obe teritorije se prema međunarodnom pravu smatraju okupiranim teritorijama, dok se izraelska naselja na njima u širokoj meri smatraju nezakonitim.

Šapiro, koji je sada viši saradnik Atlantskog saveta, rekao je da, kada je reč o nasilju na Zapadnoj obali, „Tramp ima mogućnost da izvrši pritisak na Netanjahua i natera ga na ustupke relativno ograničenom merom, upravo zbog izbora“.

Netanjahu „očajnički želi Trampovu podršku, ako je moguće eksplicitnu, a ako ne – implicitnu, i svakako ne želi da Tramp pošalje poruku koja bi sugerisala da bi stvari bile bolje sa nekom drugom vladom“, rekao je za CNN.

„Mislim da Tramp ima veliki uticaj, ali ga još nije zaista iskoristio“.

Drugi bivši visoki američki zvaničnik izrazio je sumnju da će Netanjahu obuzdati doseljenike pre izbora.

Ovaj bivši zvaničnik nazvao je najavljene sankcije „upozoravajućim pucnjem“. Drugi američki zvaničnik doveo je u pitanje njihovu delotvornost.

„Ove sankcije koje sada dolaze okupljaju ljude oko Izraela, a donekle i oko Netanjahua, dajući težinu njegovoj tvrdnji da je svet sada protiv nas“, rekao je.