Zašto đaci protestuju u Azerbejdžanu? – Svet

Hapšenja i reakcije unutar zemlje

Ministarstvo unutrašnjih poslova saopštilo je 12. oktobra da je 37 osoba privedeno u vezi sa protestima. Prema saopštenju ministarstva, ova grupa se sukobila sa školskim osobljem, oštetila imovinu i pokušala da omete rad škole i saobraćaj. Pokrenut je krivični postupak po članu 233, koji se odnosi na narušavanje javnog reda i mira. Ministarstvo nije objavilo identitet privedenih, niti je navelo da li među njima ima dece.

Umetnik i aktivista Ilkin Husejnov nestao je nakon što je pokrenuo projekat koji povezuje profesore-volontere sa učenicima pogođenim ovim restrikcijama. Lokalni mediji su kasnije javili, pozivajući se na izvore bliske Husejnovu, da mu je određen administrativni pritvor od 30 dana zbog navodnog nepopuštanja policijskim naređenjima.

Školska pravila protumačena kao zabrana hidžaba

Do ovog spora došlo je nakon niza zakonskih izmena. Azerbejdžan je 7. jula izmenio opšti zakon o obrazovanju, čime je učvršćen princip sekularnog školstva, a od učenika i nastavnika je zatraženo da poštuju pravila oblačenja. Vlada je potom, 21. septembra, usvojila Uredbu br. 309, kojom su pooštrena pravila o školskim uniformama.

Ova uredba zabranjuje dodatne odevne predmete koji narušavaju standardni izgled uniforme ili su u suprotnosti sa sekularnim obrazovanjem. U tekstu se eksplicitno ne pominje hidžab – muslimanska marama koja pokriva kosu i vrat – niti se školama nalaže da izbacuju učenice koje ga nose.

Ipak, pojedine uprave škola protumačile su ovo pravilo kao zabranu hidžaba i počele da vraćaju pokrivene devojčice sa ulaza. Prema regulativi, odgovornost za rešavanje problema sa poštovanjem pravila prepuštena je pedagoškom veću svake pojedinačne škole.

Zasebnom odlukom od 6. oktobra utvrđena su i pravila oblačenja za nastavnike. Ubrzo nakon toga, pojavili su se izveštaji o tome da je ženama koje nose marame onemogućeno da drže nastavu.

Sekularno obrazovanje i verske slobode

Azerbejdžan je većinski muslimanska zemlja, druga po veličini šiitska nacija posle Irana, ali član 18 njenog Ustava jasno odvaja religiju od države i propisuje da državno obrazovanje mora biti sekularno. Sa druge strane, članovi 42 i 48 garantuju pravo na obrazovanje i slobodu savesti.

Zagovornici školskih mera tvrde da ista pravila oblačenja moraju da važe za sve učenike. Kritičari, pak, smatraju da uskraćivanje nastave devojčicama zbog verske odeće predstavlja kršenje njihovih prava.

Ovaj spor prevazilazi tradicionalne političke podele: pojedini kritičari vlasti podržavaju restrikcije, dok im se neki nereligiozni građani Azerbejdžana protive. Ograničenja u vezi sa maramama u školama izazvala su proteste i 2010. godine, kao i u godinama koje su usledile.

Porodice i prosvetari o posledicama mera

Jedna profesorka književnosti iz Bakua sa 40 godina radnog staža izjavila je da devojčice koje nose marame nisu puštene na nastavu u njenoj školi. Neke su skinule marame, dok su druge otišle kući ili izrazile želju da uče na daljinu. Ova profesorka, koja je želela da ostane anonimna i ostavila samo inicijale M. C., podržava sprovođenje pravila o uniformama, uz argument da su deca premlada da sama donose odluke o verskom oblačenju.

Jedan roditelj, potpisan kao D. A., rekao je za DW da ovo nije opšta zabrana hidžaba na nivou države, već pitanje školske uniforme. Drugi roditelj, koji se protivi restrikcijama, povukao je pristanak na intervju pre objavljivanja teksta.

Korisnik Fejsbuka Saraf Džabarov iz Bakua objavio je na svom profilu da je njegova ćerka Sevil, učiteljica u osnovnoj školi u glavnom gradu Azerbejdžana, otpuštena jer je odbila da skine maramu. On je objavio i školsko rešenje kojim joj se izriče pismena opomena u skladu sa novim pravilima o oblačenju.

Strani uticaj?

Pojedini posmatrači povezuju uvođenje novih pravila za školske uniforme sa pokušajima azerbejdžanske vlade da suzbije uticaj susednog Irana i rastuću moć verskih grupa u zemlji. Ovakvu interpretaciju, u suštini, ponavljaju i vladini zvaničnici, iako izbegavaju da direktno imenuju Iran.

Fazil Mustafa, predsednik Odbora za javna udruženja i verske institucije u parlamentu Azerbejdžana, izjavio je da su vlasti zabrinute zbog verskih grupa pod uticajem iz inostranstva i stao je u odbranu školskih pravila. Alahšukur Pašazade, šef Kancelarije muslimana Kavkaza, takođe je upozorio na mešanje spolja, ali je pozvao na mirno rešenje. Navodna umešanost stranog faktora dosad nije nezavisno potvrđena.

Organizacija Amnesti internešenel osudila je izbacivanje devojčica koje nose hidžab i pozvala na oslobađanje svih onih koji su privedeni isključivo zbog mirnog protestovanja.

Spor stigao i do Turske

Ova kontroverza izazvala je oštre kritike i u Turskoj, koja je inače bliski saveznik Azerbejdžana. Demonstranti su se 3. oktobra okupili ispred konzulata Azerbejdžana u Istanbulu. Oktaj Saral, savetnik turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana, kritikovao je restrikcije, poručivši da je neprihvatljivo uskraćivati obrazovanje učenicama koje nose marame. Vladajuća Partija Novog Azerbejdžana odgovorila je na ovo stavom da bliski odnosi dve zemlje ne opravdavaju mešanje u unutrašnja pitanja države.

Za pogođene porodice, glavno i hitno pitanje ostaje isto – da li će deca moći da pohađaju nastavu ako ne skinu svoje marame.