Zašto će nasledniku Antonija Gutereša na mesto šefa UN biti potreban blagoslov Rusije? – Svet

Tokom njegovog mandata ostvareni su konkretni rezultati, uključujući sporazum kojim je, tokom ruske invazije, ponovo omogućeno otvaranje ukrajinskih luka za izvoz žitarica, piše Kijev post. Međutim, njegovo nastojanje da održava dobre odnose sa Moskvom, kao i sporovi oko njegovog zalaganja u vezi sa Gazom, pojačali su pitanja o tome kako koristi autoritet koji mu je na raspolaganju.

Sledeći generalni sekretar naslediće te sporove i ista institucionalna ograničenja, kao i pritisak da udovolji Moskvi kako bi izbegao ruski veto.

Problem sa kredibilitetom u Ukrajini

Teškoće u održavanju odnosa sa Moskvom, a da se pritom ne zamagli njena odgovornost za agresiju, prethode Guterešu.

U junu 2016. njegov prethodnik Ban Ki-Mun izazvao je oštru reakciju ukrajinskog ambasadora pri UN nakon što je naglasio ulogu Rusije u okončanju sukoba u Ukrajini i Siriji i zaštiti ljudskih prava. Ban je podržavao teritorijalni integritet Ukrajine, ali je istovremeno nastojao da pridobije saradnju Moskve.

Gutereš je nasledio takav pristup. Tokom posete Rusiji u maju 2021. godine, zahvalio je Putinu na ruskoj podršci UN i zalagao se za dublju saradnju, uključujući i oblast ljudskih prava. Rusija je tada već sedam godina okupirala Krim.

Gutereš je zadržao podršku UN teritorijalnom integritetu Ukrajine, a izveštaji objavljeni pod njegovim imenom dokumentovali su kršenja prava na okupiranom Krimu. Ipak, njegova javna diplomatija nastavila je da predstavlja Moskvu kao partnera čiju saradnju treba negovati.

Njegova poseta samitu BRIKS-a u Kazanju u oktobru 2024. godine posebno je pojačala bes u Ukrajini. Kijev je njegovo prihvatanje Putinovog poziva uporedio s njegovim odsustvom sa mirovnog samita o Ukrajini u Švajcarskoj tog juna. Putin je tada već bio pod nalogom Međunarodnog krivičnog suda za hapšenje.

U saopštenju UN o njihovom susretu navedeno je da je Gutereš ponovio da je invazija predstavljala kršenje Povelje UN i međunarodnog prava. Taj prigovor, međutim, nije poništio diplomatsko priznanje koje je samim prisustvom na sastanku pružio Putinu.

Nepoverenje prema UN-u proteže se i dalje od pojavljivanja na samitima. U izveštavanju Kijev posta iz 2022. godine o postupanju prema ukrajinskim zaposlenima, bivši radnik Međunarodne organizacije za migracije, koja je povezana sa UN-om, tvrdio je da su međunarodni zaposleni napustili zemlju pre invazije, dok lokalno osoblje nije imalo odgovarajuće planove za evakuaciju.

U odvojenom intervjuu za Kijev post, tadašnji ukrajinski ambasador pri UN-u Sergij Kislica kritikovao je nedoslednosti unutar Sekretarijata, navodeći da su pojedini zvaničnici iznosili sopstvena tumačenja agresije umesto da slede stav Generalne skupštine. To su bile tvrdnje o upravljanju i institucionalnoj disciplini, oblastima za koje Sekretarijat snosi odgovornost bez obzira na ruski veto.

Istraživanje iz novembra 2025. koje je naručio New Europe Center, ilustruje Guterešov položaj u Ukrajini: otprilike jedan od četiri ispitanika imao je poverenja u njega, dok mu više od polovine nije verovalo.

Telefonska anketa sprovedena među 1.000 ispitanika pokazala je da Guterešu veruje 25,1 odsto, dok mu ne veruje 56,7 odsto.

Gaza pokazala da može odlučno da koristi funkciju

Guterešov odgovor na rat između Izraela i Hamasa pokazao je njegovu spremnost da koristi formalna ovlašćenja svoje funkcije kako bi izvršio pritisak za preduzimanje mera.

Dana 6. decembra 2023. godine, prvi put tokom svog mandata, pozvao se na član 99 Povelje UN, čime je formalno skrenuo pažnju Saveta bezbednosti na opasnost koju je predstavljao rat u Gazi.

Zalagao se za humanitarni prekid vatre i upozorio da se zaštita civila i dostavljanje pomoći urušavaju. On se formalno nije pozvao na tu odredbu u vezi sa Ukrajinom.

Njegove izjave takođe su izazvale sukob sa Izraelom. Na sednici Saveta bezbednosti u oktobru 2023. Gutereš je rekao da se napadi Hamasa „nisu dogodili u vakuumu“, ukazujući na iskustvo Palestinaca sa, kako je naveo, okupacijom, uprkos istorijski dokumentovanom odbijanju palestinske strane predloga za rešenje sa dve države.

Pitanja o njegovom rasuđivanju pojavila su se i tokom kontroverze oko Frančeske Albaneze, nezavisne specijalne izvestiteljke UN-a za okupirane palestinske teritorije. Albaneze je kritikovana zbog toga što je tvrdnje o „masovnim silovanjima“ tokom napada Hamasa 7. oktobra 2023. opisala kao izmišljotine, kao i zbog odbrane Hamasa kao „političke snage“.

Iako nezavisni specijalni izvestioci ne odgovaraju Guterešu, njegov portparol ju je u julu 2025. branio od američkih sankcija, ocenivši da sankcionisanje specijalnih izvestilaca predstavlja opasan presedan.

Ipak, uprkos velikom angažmanu oko rata u Gazi, Guterešova intervencija istovremeno je pokazala granice njegovih ovlašćenja: samo dva dana nakon što se pozvao na član 99, SAD su stavile veto na rezoluciju kojom se poziva na hitan humanitarni prekid vatre.

Njegova diplomatija ipak donela rezultate

Najjači argument protiv potpuno negativne ocene njegovog mandata jeste Crnomorska inicijativa za žito, koju su u julu 2022. posredovali UN i Turska.

Pre nego što se Rusija godinu dana kasnije povukla iz sporazuma, on je omogućio izvoz više od 32 miliona metričkih tona (35 miliona američkih tona) žitarica i drugih prehrambenih proizvoda u 45 zemalja. Time je ponovo otvoren kanal za izvoz ukrajinskih poljoprivrednih proizvoda i pomoglo se stabilizaciji međunarodnih tržišta hrane.

Sporazum je zavisio od saradnje Rusije. Kada se Moskva povukla u julu 2023. godine, Gutereš nije mogao da je primora da ga zadrži.

Bilo je i administrativnih reformi.

UN je 2019. godine formirao nova odeljenja za upravljanje i operativnu podršku i delegirao više ovlašćenja rukovodiocima. Te promene, međutim, nisu rešile centralni problem Saveta bezbednosti: stalne članice mogu da blokiraju suštinske odluke čak i kada se predmet odluke odnosi na njihovo sopstveno ponašanje.

Rusko mesto u Savetu bezbednosti odgovornost država članica

Rusko zadržavanje mesta Sovjetskog Saveza u Savetu bezbednosti i dalje osporava Ukrajina.

Prema evidenciji UN-a o članstvu, Boris Jeljcin je u decembru 1991. obavestio organizaciju da će Rusija nastaviti članstvo Sovjetskog Saveza, uključujući i njegovo stalno mesto u Savetu bezbednosti.

U intervjuu za Kijev post 2022. godine, Kislica je tvrdio da je Moskva zaobišla neophodne procedure za prijem u članstvo. Takođe je priznao da čak ni najbliži saveznici Ukrajine nisu bili spremni da prihvate taj argument.

Taj izazov nije doveo do uklanjanja Rusije.

Njegovo rešavanje je pitanje za vlade koje deluju kroz institucije UN-a, a ne administrativna odluka koju generalni sekretar može sam da nametne.

Ista razlika važi i za reformu Saveta bezbednosti. Prema članu 108, izmene Povelje moraju biti usvojene dvotrećinskom većinom Generalne skupštine i ratifikovane od strane dve trećine članica UN-a, uključujući svih pet stalnih članica Saveta bezbednosti.

Pakt za budućnost UN-a iz 2024. godine obnovio je opredeljenje za reformu Saveta bezbednosti. Nije, međutim, ukinuo ruski veto niti zahtev da stalne članice ratifikuju izmene Povelje. Pozivi na reformu više puta su se sudarali sa mogućnošću Moskve da blokira delovanje protiv same sebe.

Šta se dogodilo sa odlučnijim generalnim sekretarima?

U intervjuu 2022. godine, Kislica je funkciju opisao rečima da je njen nosilac „više sekretar nego general“. Tu ograničenu ulogu suprotstavio je spremnosti Daga Hamaršelda da se suprotstavi Moskvi.

Hamaršeld je poginuo u avionskoj nesreći u septembru 1961. godine, dok je pokušavao da pregovorima okonča borbe u Kongu. Okolnosti njegove smrti i dalje nisu razjašnjene. Kislica je izričito odbio da tvrdi da je ubijen, budući da je njegov širi argument bio usmeren na otpor sa kojim se odlučan generalni sekretar suočava od strane moćnih država.

Takođe je odao priznanje Kofiju Ananu, jednom od popularnijih šefova UN-a, zbog toga što je uspešno sprovodio svoj mandat, uz naglasak da su stalne članice ograničavale čak i uspešne nosioce funkcije.

Šta javnost želi od sledećeg generalnog sekretara?

Novo istraživanje UN Foundation sugeriše da ispitanici žele više od kompetentne administracije.

Među 5.000 ispitanika iz 20 zemalja, 84 odsto je smatralo da su UN neophodne. Međutim, 52 odsto svih ispitanika izabralo je ocenu da su UN i dalje neophodne, ali da imaju poteškoća u ostvarivanju rezultata.

Sprečavanje i okončavanje oružanih sukoba bilo je najvažniji prioritet, koji je izabralo 58 odsto ispitanika. Ispitanici su češće želeli diplomatu, kriznog menadžera ili moralni glas nego lidera koji bi prvenstveno bio usmeren na unutrašnju reformu.

Među onima koji su skeptični prema međunarodnim institucijama, slaba primena odluka i dominacija moćnih država bili su glavni razlozi za zabrinutost. Oboje se tiču ovlašćenja koja su vlade spremne da daju toj organizaciji.

Istraživanje je koristilo neverovatnosne uzorke od po 250 ljudi iz svake zemlje i nije obuhvatilo Ukrajinu. Njegovi nalazi opisuju stavove anketiranih, a ne predstavljaju reprezentativnu ocenu svetske populacije.

Kandidati nasleđuju ista ograničenja

Sedam kandidata u trci donose različita iskustva i pristupe odnosima sa Moskvom.

Argentinac Rafael Grosi, šef Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA), svoje upravljanje nuklearnim krizama predstavlja kao pripremu za tu funkciju. Međutim, njegovo postupanje u vezi sa ruski okupiranom Zaporoškom nuklearnom elektranom bilo je predmet kritika.

U aprilu je Grinpis Ukrajina osporio njegovu tvrdnju da bi zajedničko ukrajinsko-rusko korišćenje elektrane bilo tehnički moguće, tvrdeći da bi to moglo doprineti legitimisanju uloge okupatora.

IAEA je zaista dokumentovala prisustvo ruskog vojnog osoblja i opreme na toj lokaciji. Međutim, spor se odnosi na pitanje da li Grossijevo nastojanje da pronađe praktične aranžmane u dovoljnoj meri osporava kontrolu Moskve, a ne na pitanje da li je uopšte priznao prisustvo ruske vojske.

Rebeka Grinspan iz Kostarike, koja predvodi UN-ovu organizaciju za trgovinu i razvoj, kombinuje ekonomsko iskustvo sa iskustvom potpredsednice svoje zemlje.

Njeni pregovori o uklanjanju prepreka za ruski izvoz hrane i đubriva bili su deo diplomatije UN-a u vezi sa izvozom žitarica, pružajući joj iskustvo u pregovaranju koje je karakterisalo Guterešov pristup.

Ambasadorka Gvajane pri UN-u, Kerolajn Rodrigues Birket, zauzela je jasniji javni stav o povlačenju ruskih snaga. U izjavi pred Savetom bezbednosti u januaru 2025. zahtevala je da Rusija odmah povuče svoje snage sa međunarodno priznate teritorije Ukrajine.

Ostali kandidati su bivša predsednica Generalne skupštine Marija Fernanda Espinosa, bivši predsednik Senegala Maki Sal, bivša ekvadorska diplomata Ivon A-Baki i Olara Otunu iz Ugande, bivši specijalni predstavnik UN-a za decu i oružane sukobe. Bivša predsednica Čilea Mišel Bačelet povukla se iz trke u septembru.

A-Baki je posebno zanimljiva zbog simpatija prema Moskvi koje pokazuje u okviru svog pristupa međunarodnoj politici. Tokom saslušanja kandidata u UN-u, sugerisala je da bi Rusija mogla da okonča rat, a da bi Ukrajina mogla da odluči da ne pristupi NATO-u. Takođe je rekla da granice treba poštovati. To njen pristup stavlja na drugačiju poziciju od izričitog zahteva Rodriges Birket za povlačenje ruskih snaga.

U svakom slučaju, svaki uspešni kandidat moraće da dobije najmanje devet glasova u Savetu bezbednosti i da nijedna stalna članica ne uloži veto, što znači da će za izbor biti potrebna makar saglasnost Kremlja.