Zabrinutost zbog obnavljanja vojnih veza Slovačke sa Rusijom – Svet

Slovačkaobnavlja vojno-diplomatske odnose sa Rusijom prvi put od 2022. godine. Vlada brani tu odluku, ali kritičari upozoravaju na rizike od špijunaže i dodatno narušavanje poverenja unutar NATO.

Kada je Robert Fico u maju sedeo preko puta Vladimira Putina u Kremlju, slovački premijer je rekao da odnosi između njihovih zemalja treba da obuhvate više od snabdevanja energentima.

Tom prilikom je ruskom predsedniku rekao da su već preduzeti koraci za vraćanje vojnih atašea u ambasade. Pet meseci kasnije, taj dogovor počinje da se sprovodi u praksi.

Slovačka je poslala brigadnog generala Slavomira Staviarskog i njegovog zamenika, pukovnika Iva Gahira u Moskvu i priprema se da primi ruskog vojnog atašea u Bratislavi. Time se prvi put od ruske invazije na Ukrajinu u februaru 2022 godine, obnajvlja vojno-diplomatsko predstavništvo

Šta Slovačka dobija?

Taj potez izazvao je kritike opozicionih političara koji postavljaju pitanje šta Slovačka time dobija. Oni upozoravaju da bi Rusija mogla da iskoristi taj dogovor za jačanje svojih obaveštajnih aktivnosti. „Jedan dodatni vojni ataše ne menja bitno tu širu sliku. Glavni značaj imenovanja je politički signal koji šalje“, rekao je za DW Martin Poliačik, bivši slovački poslanik povezan sa opozicionom strankom Progresivna Slovačka. „Saveznici NATO-a trebalo bi da budu zabrinuti i zbog aktivnosti vojnog lica koje dolazi i zbog političkog okruženja u kojem će delovati“, nastavio je.

O imenovanjima je 8. oktobra izvestila slovačka web stranica Aktuality.sk. Vojna lica se nalaze na popisu vojnih diplomata koji služe u inostranstvu. koji je objavilo slovačko Ministarstvo odbrane. Prema navodima slovačkog javnog servisa STVR, Staviarski je u Moskvi od početka avgusta.

U međuvremenu, opozicioni stručnjaci za odbranu, koje citira Aktuality.sk, naveli su da je novi ruski oficir koji bi trebalo da dođe u Bratislavu Maksim Verezan. On je dobio slovačko odobrenje, ali se još uvek ne nalazi na spisku akreditovanih vojnih atašea. Aktuality.sk navodi da Ministarstvo odbrane nije odgovorilo na upit kada bi Verezan trebalo da stigne u Bratislavu.

Strah od špijunaže i dezinformacija

Mogućnost obnove vojnih veza oživela je sećanja na rusku špijunsku aferu od pre nekoliko godina u koju je bio umešan Sergej Solomasov, zamenik vojnog atašea ruske ambasade u Bratislavi.

Solomasov je 2021. godine snimljen kako vrbuje Bohuša Garbara, saradnika proruske internetske stranice Hlavné správy, te mu predaje novac. Solomasov je sledeće godine proteran iz Slovačke. Garbar je naknadno osuđen zbog špijunaže i primanja mita.

Stručnjaci iz redova opozicije rekli su za Aktuality.sk da će slovački ataše u Moskvi biti pomno praćen i da će dobijati malo korisnih informacija, dok bi postavljanje ruskog vojnog atašea u Bratislavi moglo da olakša špijunažu u Slovačkoj. Oni upozoravaju da bi ruski vojni zvaničnik mogao da sprovodi operacije političkog uticaja i dezinformisanja, dovodeći u pitanje šta bi Slovačka dobila zauzvrat.

Vlada brani taj potez

Slovačka vlada i njene pristalice brane obnovu kontakata kao način prikupljanja informacija i održavanja diplomatskog prisustva. U saopštenju koje je preneo slovački javni servis STVR, slovačka vojna obaveštajna služba navela je da je uloga Staviarskog da proceni bezbednosnu i vojno-političku situaciju te da o tome obaveštava Ministarstvo odbrane.

Ričard Gluk, član Ficove stranke Smer i predsednik parlamentarnog Odbora za odbranu i bezbednost, ukazao je na prisutnost američkih, britanskih i francuskih vojnih diplomata u Moskvi. „Gubili smo mnogo informacija”, rekao je Gluk za STVR, ustvrdivši da je ukidanje slovačke vojno-diplomatske prisutnosti u Moskvi bila greška.

„Veoma ozbiljan korak”

Za penzionisanog general-pukovnika Pavela Macka, međutim, ključne su okolnosti u kojima su prethodni kontakti prekinuti.

„Ovo je veoma ozbiljan korak koji je preduzela Ficova vlada”, rekao je Macko, bivši zamenik načelnika Generalštaba slovačkih oružanih snaga i nekada najviše rangirani slovački general u komandnim strukturama NATO-a. „Ništa se nije promenilo (od 2022.), upravo suprotno”, dodao je on.

„Neprijateljske aktivnosti Rusije neprestano se pojačavaju u Slovačkoj i regionu. Ruski agresorski rat protiv Ukrajine nastavlja se visokim intenzitetom, kao i neprijateljske hibridne aktivnosti usmerene protiv Slovačke i njenih suseda”, rekao je Macko. On je ukazao na sprečen pokušaj podmetanja požara u fabrici dronova u vlasništvu Ukrajinaca u istočnoj Slovačkoj, te na sumnje da su incidenti u Minhenu i Lajpcigu povezani sa ruskim operacijama, za koje se sumnja da se organizuju iz Slovačke.

Macko je takođe upozorio da bi politički uticaj na slovačke obaveštajne službe i proruska politika vlade mogli dodatno da naštete razmeni obaveštajnih podataka i poverenju među saveznicima, uprkos prisutnosti „znatnog broja vrlo profesionalnih i pouzdanih oficira”.

Pogled usmeren na izbore sledeće godine?

Martin Poliačik je u međuvremenu izjavio da sumnja da se iza odluke o ponovnom uvođenju funkcija vojnih atašea kriju politički motivi, budući da premijer Fico razmatra svoje šanse za reizbor sledeće godine.

„(Ficova) najbolja prilika za izgradnju uverljive priče za predstojeće izbore jeste tvrdnja da nas svi ostali uvlače u rat, dok jedino on želi mir”, rekao je Poliačik za DW.

„Verujem da će tvrditi da je upravo on u najboljoj poziciji za razgovor sa Putinom o okončanju rata, te da to zahteva izuzetno blizak odnos sa njim”, nastavio je, dodavši da je Fico nastojao da ne ističe veliku ulogu slovačkih proizvođača oružja u snabdevanju Ukrajine municijom. Ta municija se isporučuje na temelju komercijalnih ugovora, a ne kao vojna pomoć slovačke vlade.

I Poliačik pravi razliku između zvaničnih obaveza Slovačke i poverenja u njeno političko rukovodstvo. Prema njegovu mišljenju, zapadni partneri su se već navikli na Ficovo ponašanje.

„Slovačka formalno ispunjava svoje obaveze prema NATO-u”, nastavio je. „Formalno ispunjavanje obaveza samo po sebi ne rešava pitanje političkog poverenja”, dodao je Poliačik. On zaključuje: „Predvidljivost, međutim, nije isto što i pouzdanost.”