Više od polovine Britanaca je “za”: Da li bi Velika Britanija mogla ponovo da se pridruži EU i kako bi to funkcionisalo? – Svet

Roland Leskir je to rekao nakon što je premijer Britanije u svom govoru na konferenciji Laburističke partije obećao da će vlada razmotriti mogućnost bližih odnosa sa EU na samitu koji će biti održan kasnije ove godine.

U kasnijim intervjuima premijer je pojasnio koliko bi široko moglo biti njegovo razmatranje budućih odnosa Britanije sa Briselom, navodeći da je Bregzit doneo „više štete nego koristi“.

Upitan da prokomentariše Bernamove izjave, Leskir je za BBC rekao:

„Britanci su doneli odluku i to je, naravno, njihovo potpuno pravo. Ako žele da se vrate, oni će morati da donesu tu odluku. Ali ono što mogu da im kažem jeste: vratite se, bilo kada“.

Leskir je rekao da želi da se Britanija vrati u Uniju kako bi se zajedno suočili sa novim globalnim pretnjama.

Endi Bernam je, podsetimo, prošle nedelje rekao da opcije vlade uključuju zadržavanje postojećih aranžmana u odnosima Velike Britanije sa EU, uspostavljanje carinske unije, povratak na jedinstveno tržište ili odlazak „do kraja“, odnosno potpuno članstvo u Evropskoj uniji.

On je rekao da će ministri razmotriti „ono što je izvodljivo“, kao i „prednosti i nedostatke“ svake od opcija.

Premijer Britanije danas je u Nemačkoj na razgovore sa kancelarom Fridrihom Mercom, čija je vlada podržala Bernamov predlog da Velika Britanija razmotri mogućnost uspostavljanja bližih veza sa EU.

Očekuje se da će Bernam i Merc postići dogovor o bližoj saradnji u oblasti bezbednosti u cilju suprotstavljanja sajber-napadima na evropske zemlje, ali će razgovarati i o odnosima Velike Britanije i EU, piše Rojters.

Leskir je takođe odgovorio na Bernamove tvrdnje da bi pravila EU namenjena podršci evropskim proizvođačima nanela štetu Velikoj Britaniji.

Ideja o ponovnom pristupanju Britanije u EU je ubačena u javnu raspravu bez velike pompe ili najave, gotovo kao fusnota u prvom govoru britanskog premijera kao lidera vladajuće Laburističke partije na njenoj godišnjoj konferenciji prošle nedelje. Ali Endi Bernam je pokrenuo tihi zaokret u politici prema Bregzitu, piše Gardijan.

Otvoreno rekavši da je odluka o napuštanju ključne evropske političke zajednice donela „više štete nego koristi“, Bernam je prekršio tabu u sopstvenoj stranci. Time je praktično odbacio ograničenja svog prethodnika u vezi sa Evropom, koja su blokirala promene, i nagovestio da nakon narednih britanskih izbora neće biti vezan tim ograničenjima.

Čuvene „crvene linije“, odnosno pitanja o kojima nema pregovora, koje je Bernamov prethodnik na funkciji Kir Starmer ugradio u izborni program Laburističke partije za izbore 2024. godine, trebalo je da uvere birače koji su podržavali Bregzit da pod vladom Laburista neće biti povratka u jedinstveno tržište, carinsku uniju niti slobodno kretanje ljudi. Ta obećanja ostavila su Starmeru veoma malo prostora za manevrisanje u odnosima sa Evropom, osim upućivanja lepih reči.

Dokazi da je Bregzit usporio britansku ekonomiju nisu novi. Procene štete koju je izlazak iz jedinstvenog tržišta već naneo kreću se od šest do osam odsto BDP-a. Novo je to što je premijer sada spreman da javno prizna tu štetu i zaključi da je potreban ambiciozan novi pravac.

„Ovo je prvi put da je neki britanski političar na vlasti bio spreman da istupi i kaže da je Bregzit neuspeh koji moramo da rešimo ili na neki suštinski način ispravimo“, rekao je Žoel Reland, analitičar britanskog centra „Changing Europe“.

„Javna poruka Kir Starmera bila je da ćemo zadržati sporazum o Bregzitu koji je postigao Boris Džonson 2019, ali ćemo ga poboljšati kako bi Bregzit funkcionisao. Bernam govori da Bregzit ne funkcioniše i da nam je potreban drugačiji oblik sporazuma. To nikada ranije nije bilo rečeno“.

Bernam se još nije obavezao da će na naredne izbore izaći sa konkretnim planom. Mnogo toga zavisiće od reakcije koju dobije. Ali sve opcije nalaze se na stolu: od carinske unije, preko ponovnog pristupanja jedinstvenom tržištu i prihvatanja uloge zemlje koja, poput Norveške, primenjuje pravila EU bez odlučivanja o njima, pa sve do „potpunog povratka“.

Ali ključno je to što je Bernam već odstupio od političke dogme prema kojoj je preispitivanje Bregzita gotovo jeres. Umesto da zatvori temu kako bi smanjio izloženost napadima evroskeptika, premijer joj se direktno suprotstavlja, kaže Reland.

„Bernam je mogao da uradi ono što je svaki drugi lider pre njega radio od referenduma 2016. godine i zauzme jasan stav o ‘crvenim linijama’ protiv bilo kakvog preispitivanja Bregzita, ali nije. I ne vidim zašto biste to uradili osim ako ne želite da se upustite u političku raspravu.“

Zašto bi Bernam izabrao baš ovaj trenutak i rizikovao da na sebe navuče „prokletstvo Bregzita“?

Ekonomski razlog je očigledan. „Bernamova desetogodišnja domaća agenda obećava radikalne reforme, između ostalog sistema socijalne zaštite i nege, a neko će morati da ih plati“, smatra Reland. „Jedan od načina da ostvarite ekonomski rast jeste da se ponovo povežete sa svojim najvećim i najbližim trgovinskim partnerom.“

Skromna agenda „resetovanja“ odnosa koju je Starmer pokrenuo u maju 2025. godine zaglavila se u sporovima, poput onog oko školarina za studente iz EU u Velikoj Britaniji.

Samit EU-Britanija planiran za 20. novembar i dalje je neizvestan. Velika prepreka Britaniji, kao zemlji koja je van Unije, jeste nedostatak pregovaračke moći. Pokušaj da se EU nagovori na selektivni pristup jedinstvenom tržištu samo za robu, bez slobodnog kretanja ljudi, Brisel je u maju odlučno odbio.

Čak i kada bi ovo „resetovanje“ bilo u potpunosti sprovedeno, procene same britanske vlade pokazuju da bi ono do 2040. godine povećalo BDP za najviše 0,3 odsto.

Podrška Nemačke, Francuske, Španije

Nemačka, Francuska i Španija izjavile su da bi EU poželela dobrodošlicu Velikoj Britaniji ukoliko bi odlučila da se vrati, i to u danima nakon Bernamovog govora na konferenciji Laburističke partije.

Francuski predsednik Emanuel Makron rekao je da bi to bile „odlične vesti“ i „dobra odluka“ ukoliko bi Britanija odlučila da se ponovo pridruži EU, dok je španski premijer Pedro Sančez rekao da bi Velika Britanija bila dočekana „raširenih ruku“, piše Independent.

Međutim, malo je verovatno da bi Velikoj Britaniji bilo omogućeno da se vrati u EU pod istim uslovima koje je imala pre izlaska iz Unije.

Makron je upozorio da, kada je reč o uslovima za članstvo, neće biti moguć nikakav „kompromis“ niti međurešenje, dok su bivši zvaničnici EU zaduženi za Bregzit ranije upozoravali da Velika Britanija, ukoliko odluči da se vrati u EU, neće imati „posebne“ uslove.

Velika Britanija bi, ukoliko bi želela da se vrati u EU, možda morala da uvede evro i pridruži se Šengenskoj zoni, u kojoj nema graničnih kontrola između država članica, a malo je verovatno i da bi ponovo dobila budžetski popust koji je ranije izborila.

Britanski budžetski popust bio je finansijski mehanizam koji je Margaret Tačer ispregovarala 1984. godine, a kojim je britanski doprinos budžetu EU smanjen za oko 66 odsto.

Tokom narednih šest nedelja Bernam će ispitivati podršku javnosti, a zatim izneti moguće opcije za dugoročni odnos Velike Britanije sa njenim najvećim tržištem. Ponovno pristupanje EU, koja ima 27 članica, biće jedna od tih opcija.

Šta kažu građani Britanije?

S obzirom na to da su istraživanja kompanije YouGov u više navrata pokazala da britanska javnost podržava ponovno pridruživanje EU, da li je drugi referendum neophodan deo tog procesa?

Novo istraživanje javnog mnjenja YouGov pokazuje da javnost izgleda smatra da jeste.

Ako bi vlada Velike Britanije ispregovarala sporazum o ponovnom pristupanju EU, 64 odsto Britanaca smatra da bi pre odluke o povratku trebalo održati referendum, dok samo 23 odsto smatra da bi vlada trebalo da bude u mogućnosti da donese odluku bez referenduma.

Drugi referendum je poželjnija opcija među svim grupama birača i društvenim grupama. To uključuje 54 odsto onih koji kažu da bi glasali za ponovno pridruživanje EU na hipotetičkom referendumu o povratku u Uniju kao i 95 odsto onih koji bi glasali za ostanak izvan EU.

Većina birača koji su na prethodnom referendumu podržali ostanak u EU (54 odsto) opredelila bi se za drugi referendum, umesto da vlada jednostrano vrati zemlju u EU.

Isto bi učinilo 60 odsto birača Zelenih, 59 odsto birača Laburističke partije i 50 odsto birača Liberalnih demokrata. Taj procenat raste na 80 odsto među konzervativcima, 82 odsto među biračima koji su podržali izlazak iz EU i 88 odsto među biračima stranke Reform UK.

Istraživanje je takođe ispitalo kako bi Britanci glasali u slučaju referenduma o ponovnom pristupanju EU. Polovina ispitanika (52 odsto) kaže da bi glasala za ponovni ulazak u EU, što je znatno više od 27 odsto onih koji bi glasali za ostanak izvan Unije.

Trenutno 15 odsto ispitanika nije sigurno kako bi glasalo, dok sedam odsto kaže da ne bi glasalo.

Više od sedam od deset birača koji su 2024. glasali za Laburističku partiju, Liberalne demokrate ili Zelene glasalo bi za ponovni ulazak u EU (73–79 odsto). Isto bi učinilo 28 odsto konzervativaca i devet odsto birača Reform UK. Takođe, svaki peti birač koji je 2016. glasao za izlazak iz EU (22 odsto) sada bi promenio svoj tadašnji stav.

Veličina uzorka: onlajn istraživanje na uzorku od 2.312 odraslih osoba starijih od 18 godina u Velikoj Britaniji.

Period sprovođenja istraživanja: 4–5. oktobar 2026.