“Vi ste, gospodine Putin, humanista”: Trampov izaslanik u Sankt Peterburgu (VIDEO) – Svet

Posmatrači Ujedinjenih nacija navode da su ruski napadi poslednjih nedelja doveli do jednog od najvećih broja civilnih žrtava u Ukrajini u poslednjih nekoliko godina.

Tokom sastanka s Putinom u Sankt Peterburgu, Vitkof se zahvalio ruskom lideru na oslobađanju američkog učitelja Stivena Habarda, za koga su američke vlasti smatrale da je nezakonito pritvoren. Istovremeno, Vitkof je predstavio predloge čiji je cilj postizanje prekida vatre u Ukrajini, prenosi Kijev post.

„Često opisujete predsednika Trampa kao humanistu. Ali i vi ste humanista, gospodine. Odajem vam priznanje, izražavam svoje poštovanje i još jednom vam zahvaljujem“, rekao je Vitkof.

Trump’s envoy Steve Witkoff called Vladimir Putin a “humanitarian.”

“You talk so much about President Trump being a humanitarian. You are a humanitarian also, sir, and I salute that. I commend you,” told Putin during their meeting. https://t.co/lRsjFpDZdR

— KyivPost (@KyivPost) October 21, 2026

Ove pohvale su u oštroj suprotnosti sa procenama posmatrača UN za ljudska prava, koji su dokumentovali sve veće stradanje civila dok Rusija intenzivira napade širom Ukrajine.

Ujedinjene nacije potvrdile su da je u Ukrajini tokom septembra poginulo najmanje 328 civila, dok je 2.105 osoba ranjeno. U izveštaju objavljenom 16. oktobra, njihova posmatračka misija navela je da su ruski napadi nastavili da izazivaju masovne civilne žrtve i tokom oktobra, uz obnovljene udare na elektroenergetsku i grejnu infrastrukturu uoči zime.

Vitkof je rekao Putinu da je doneo dokumente u kojima su predstavljeni mogući pristupi postizanju mirovnog sporazuma i zamolio ga da razmotri nastavak pregovora u kojima bi učestvovale Sjedinjene Američke Države, Ukrajina i Rusija. Predložio je i da u pregovorima učestvuju predstavnici stručnih radnih grupa.

Trampov izaslanik je izjavio da postoji osnova za napredak ka prekidu vatre i da će Putina upoznati sa razgovorima vođenim u Oslu. Takođe je zatražio da se telefonskim putem sastanku pridruži Džared Kušner, zet predsednika Donalda Trampa i učesnik diplomatskih napora.

Vitkof je pozvao Putina da razgovaraju o narednim koracima ka trilateralnim pregovorima, čak i ako tokom sastanka u sredu ne bude moguće doneti nikakvu odluku.

Vitkof je u Rusiju doputovao iz Norveške, gde se sastao sa ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim. Američki državni sekretar Marko Rubio ocenio je sastanak kao pozitivan, navodeći da će Vitkof preneti ruskoj strani njegove rezultate.

Zelenski je u utorak izjavio da su Ukrajina i SAD tokom sastanka u Norveškoj postigle dogovor o nizu predloga za okončanje rata, uključujući bezbednosne garancije za Kijev.

Potvrdio je i da je razmena obaveštajnih podataka sa SAD ponovo uspostavljena, kao i da bi napredak u vezi sa presretačima raketa Patriot i ograničenjima sistema Starlink mogao biti ostvaren u roku od 48 sati.

Značajno je da je, samo nekoliko sati nakon sastanka Zelenskog i Vitkofa u Oslu, američki predsednik Donald Tramp izjavio da Ukrajina „mora da želi da postigne dogovor“ kako bi se okončao ruski rat, tvrdeći da su Vašington i Evropa potrošili „čitavo bogatstvo“ na Kijev i da je Evropa umorna od sukoba.

Tramp je takođe izjavio da SAD nisu dobile „ništa zauzvrat osim skupog dizela“, očigledno braneći svoje nedavne poteze usmerene na ublažavanje pritiska na Moskvu.

Kijev je više puta odbacio tvrdnje da opstruira mirovne napore, ističući da podržava predloge za prekid vatre i inicijative međunarodnih partnera.

Zelenski je ponudio potpuni prekid vatre i predložio direktne razgovore sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, dok je 51 država u septembru potpisala zajedničku izjavu na Generalnoj skupštini UN, pozivajući Moskvu da prihvati trenutno primirje.

Rusija je odbacila takve predloge, a Lavrov je izjavio da Kremlj neće obustaviti rat čak ni tokom eventualnih pregovora.

Tenzije između Kijeva i Vašingtona pojačane su 9. oktobra, kada je Tramp objavio dogovor o dizelu sa Putinom, u trenutku dok je ukrajinska delegacija vodila mirovne razgovore sa američkim zvaničnicima u Majamiju.

Zelenski je kasnije izjavio da su ukrajinski zvaničnici upozoreni da bi Vašington mogao da ograniči razmenu obaveštajnih podataka ukoliko Kijev nastavi napade na ruska naftna postrojenja.

Administracija Donalda Trampa navodno je zapretila i obustavom mehanizma PURL, koji evropskim državama omogućava kupovinu američkog naoružanja za Ukrajinu, uključujući presretače raketa za sisteme protivvazdušne odbrane Patriot.

Tramp je potom pozvao Ukrajinu da izabere novog predsednika, na šta je Zelenski odgovorio da odluku o njegovoj smeni mogu da donesu isključivo građani Ukrajine.

Kijev je predložio 60-dnevni prekid vatre kako bi se omogućilo održavanje izbora, ali je Moskva odbacila taj predlog, ponudivši samo jednodnevno primirje. Tramp je zatim 11. oktobra objavio da je dogovoreno trenutno energetsko primirje, tvrdeći da su se obe strane s tim saglasile.

Ukrajina je nagovestila spremnost da poštuje energetsko primirje i uzdržala se od napada na ruska energetska postrojenja, ali je Moskva nastavila da napada ciljeve širom Ukrajine.

U međuvremenu, ograničenja korišćenja Starlink terminala i obustava razmene američkih obaveštajnih podataka u trajanju od nedelju dana navodno su ostavili Kijev bez savezničkih upozorenja o ruskim napadima balističkim raketama i učinili ga ranjivim na napade dronovima sa mlaznim pogonom.