Veštačka inteligencija ili superinteligencija? – Svet

Sve je počelo kada je američki predsednik Donald Tramp na svojoj društvenoj mreži Truth Social utvrdio da je izraz veštačka inteligencija „netačan“ i „nezgrapan“, poručivši da su „nadmoćna“, „krajnja“ ili „vrhovna“ inteligencija bolje alternative.

Potom je organizovana trodnevna anketa na internetu u kojoj su Trampove pristalice sa oko 65 odsto glasova izabrale pojam superinteligencija. Na Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija Tramp je 22. septembra zvanično objavio da će se ovaj novi izraz ubuduće koristiti u svim dokumentima američke administracije.

Glavni korak načinjen je 29. septembra na tehnološkom samitu u Beloj kući, gde je Tramp potpisao izvršnu naredbu kojom se državnim organima i agencijama nalaže obavezna upotreba pojma „Superinteligencija“.

Vodeći ljudi tehnološkog sektora, među kojima su Ilon Mask, Mark Zakerberg, Sundar Pičai i Džensen Huang, na tom sastanku su prihvatili ovaj rečnik i potpisali zajednički neobavezujući sporazum.

Tramp tvrdi da se kineskom predsedniku Siju Đinpingu koji je tih dana bio u poseti, dopao novi naziv, ali Kina za sada ne pokazuje nameru da odustane od izraza veštačka inteligencija.

Superinteligencija je još veoma daleko

Stručna javnost upozorava da je „superinteligencija“ pojam koji se odnosi na budućnost — na trenutak kada će tehnologija u svemu nadmašiti čoveka. Prema njihovim rečima, sadašnji modeli veštačke inteligencije godinama su udaljeni od tog stepena razvoja.

„Poznavajući političke stavove većine ljudi koji rade u ovoj oblasti, verovatnije je da će reakcija biti potpuno suprotna i da će iz inata još glasnije insistirati na nazivu veštačka inteligencija“, kaže za Dojče vele Pedro Domingos, profesor računarskih nauka sa Univerziteta u Vašingtonu i objašnjava:

„Većina veštačke inteligencije nije superinteligencija — to je prosto drugačija vrsta inteligencije. Ova tehnologija radi stvari drugačije od onoga što rade ljudi, pa je nazivati je superinteligencijom pogrešno i zavaravajuće.“

Iako se trenutni modeli neprestano usavršavaju i već mogu sami da izvršavaju mnoge zadatke, sledeći korak o kome se u stručnim krugovima raspravlja jesu sistemi koji mogu sami sebe da unapređuju. To se zove rekurzivno samopoboljšanje.

Ilon Mask predviđa da bi ovaj proces mogao da se automatizuje, uz minimalno učešće čoveka, već do kraja ove godine ili 2027. U kompaniji OpenAI smatraju da bi to moglo potrajati godinu dana duže. Ali čak ni tada, sistemi veštačke inteligencije neće biti potpuno samostalni.

Nemački naučnik Jirgen Šmidhuber koji radi u Švajcarskoj, ističe da će za puni razvoj ovakvih sistema biti potreban ne samo softver koji se sam usavršava, već i hardver u stvarnom svetu koji radi bez ikakvog ljudskog uticaja.

To znači da bi tehnološke kompanije morale same da proizvode čipove, sklapaju humanoidne robote i upravljaju čitavim fabrikama bez čoveka. Iako tehnologija danas ubrzava projektovanje čipova, ona još uvek ne može sama da vodi proizvodnju. Dok mašine budu mogle da se razvijaju bez ljudi – verovatno će proći još decenije.

Ni oko naziva „veštačka inteligencija“ nije bilo saglasnosti

Naučnici i matematičari skovali su izraz „veštačka inteligencija“ još 1956. godine na naučnom skupu u Nju Hampširu. Reč „veštačka“ tada je označavala jednostavno nešto što je stvorio čovek, nasuprot prirodnoj, ljudskoj inteligenciji.

Ni tada se svi stručnjaci nisu slagali sa tim nazivom. Istoričarka Pamela Makordak u svojoj knjizi navodi reči Artura Samjuela, jednog od pionira ove oblasti, koji je smatrao da taj izraz „stvara utisak da je u pitanju nešto lažno ili da je prevara“.

Uprkos tome, naziv veštačka inteligencija održao se punih sedam decenija.

Promena imena neće odagnati strahove

Kritičari ističu da promena imena sada neće utišati mnoge strahove javnosti od gubitka poslova, potiskivanja čoveka ili gubitka kontrole nad mašinama.

„Ovakva izmena samo pothranjuje strahovanja: ‘O, ovo je superinteligencija i ona će čoveka učiniti suvišnim, okrenuti se protiv nas i oteti nam poslove’“, upozorava Domingos. „Ako želite da maksimalno uvećate otpor prema veštačkoj inteligenciji, onda je nazovite ‘nadmoćnom inteligencijom’.“

A ti strahovi među ljudima brzo rastu.

Prema istraživanju koje je ranije ovog meseca institut Public First sproveo za Politiko, oko polovine ispitanika u šest zemalja — SAD, Kanadi, Francuskoj, Španiji, Nemačkoj i Ujedinjenom Kraljevstvu — podržava privremenu obustavu daljeg razvoja veštačke inteligencije kako bi se umanjili mogući rizici. Većina ispitanika u svim tim zemljama smatra da postoji makar umerena opasnost da bi ta tehnologija mogla da uništi čovečanstvo.

Druga anketa, koju su sprovele mreža CNN i agencija SSRS, pokazuje da je skoro devet od deset Amerikanaca više zabrinuto nego oduševljeno mogućnošću da veštačka inteligencija nadmaši ljudsku.

Ove brige stigle su i do američkog Kongresa. Nezavisni senator iz Vermonta Berni Sanders jedan je predlagača zakona kojim se traži „trajna zabrana razvoja veštačke superinteligencije“ koju ljudi ne mogu da kontrolišu, kao i obustava naprednih projekata dok se ne uspostave državni nadzor i provera.

Marketinški trik?

Sa druge strane, novi naziv bi mogao da ide naruku glavnim američkim kompanijama u oblasti veštačke inteligencije, koje žarko žele da istaknu snagu svojih naprednih sistema.

Ti programi već sada nadmašuju ljude u mnogim usko stručnim zadacima – i do nedavno su bili daleko ispred Kine.

Ipak, i kompanija Anthropic, koja stoji iza modela Claude, i OpenAI, koja je stvorrila ChatGPT, odložili su planove za izlazak na berzu. Pojedini analitičari smatraju da su razlog tome nedavni incidenti u kojima su sistemi sami upadali u tuđe računarske mreže ili izvršavali zadatke koji im nisu bili zadati.

Imajući u vidu da kineski konkurenti ubrzano smanjuju zaostatak u kvalitetu uz znatno manju računarsku snagu, američkim kompanijama bi novi, zvučni naziv mogao dobro doći kao potvrda da su i dalje na čelu trke. Prema procenama bankarske grupe Goldman Sachs, svetska ulaganja u ovu oblast uskoro će premašiti bilion dolara.

Kompanijama odgovara da ovu tehnologiju nazivaju ’super’, ’hiper’ ili ’nadmoćnom’ inteligencijom, jer tako preuveličavaju njene stvarne mogućnosti. Reč je o čistom marketingu“, kaže Domingos, autor knjige „Master algoritam“ iz 2015. godine.