Uoči izbora za Kongres nudi biračima ono što ne žele: Tramp bi mogao da iskusi najgore od scenarija Buša i Obame – Svet

Nova istraživanja javnog mnjenja CNN-a i SSRS-a pokazuju da birači sve jasnije znaju šta žele. A predsednik Donald Tramp im to ne može ili ne želi pružiti.

Zemlja žudi za ekonomskim olakšanjem, ocenjuje Stiven Kolins za CNN. Ljudi smatraju da su namirnice i krov nad glavom preskupi. Pritisak je u četvrtak dodatno pojačan kada su kamatne stope na hipotekarne kredite porasle iznad sedam odsto.

Kako njihove plate sve brže gube kupovnu moć, Amerikanci su još više ogorčeni zbog jednog od glavnih uzroka – rata sa Iranom. Čak i među republikanskim biračima sve je manje poverenja u taj sukob, dok cene benzina i dizela naglo rastu.

Građani su, takođe, sve više zabrinuti zbog napretka veštačke inteligencije. To nije iznenađujuće nakon nedavnih upozorenja čelnika tehnoloških kompanija da bi njihov proizvod mogao da ugrozi čovečanstvo.

Ipak, kada je reč o ova tri pitanja, kao i o mnogim drugim, Tramp nudi program koji je upravo suprotan onome što većina Amerikanaca želi.

On priziva ekonomsku „zlatnu eru“ koju, kako se čini, samo on može da vidi. Lažno tvrdi da je uspeo da znatno snizi cene hrane. Kada je reč o inflaciji, krivicu prebacuje na Džo Bajdena koji je predsedničku funkciju napustio pre 19 meseci.

I to, piše Kolins, bjašnjava zašto republikanci imaju veoma težak politički teren. Samo 27 odsto ispitanika u istraživanju CNN-a i SSRS-a ove nedelje izrazilo je poverenje u način na koji Tramp vodi ekonomsku politiku.

Sličan mali procenat smatra da su ekonomski uslovi dobri. Treba žaliti republikance koji su u ranjivom položaju, jer je dve trećine ispitanih Amerikanaca reklo da je ekonomija „izuzetno važna“ za njihovu odluku na izborima u novembru.

Istraživanja CNN-a takođe pokazuju da tri četvrtine Amerikanaca ne veruje da predsednik ima plan za izlazak iz rata koji će uskoro ući u sedmi mesec.

U sredu je, u govoru pred Generalnom skupštinom UN, praktično potvrdio njihove sumnje. Otkrio je da se koleba između pokušaja da „uništi“ Iran i postizanja sporazuma sa njim. Njegova neodređena prognoza da će se sukob nekako završiti nakon izbora za Kongres na polovini predsedničkog mandata neće umiriti dve trećine Amerikanaca koji smatraju da SAD ne pobeđuju u ratu.

Samo 26 odsto odobrava način na koji vodi rat.

Kada je reč o veštačkoj inteligenciji, Tramp je ponovo izabrao stranu koja će gotovo sigurno odbiti najveći deo birača.

„Želim da ostane upravo onakva kakva jeste“, napisao je u četvrtak na društvenim mrežama. Sedam od deset Amerikanaca koji smatraju da bi vlada trebalo da pojača regulaciju veštačke inteligencije neće biti zadovoljno tim pristupom.

Kako bi Tramp mogao da doživi najgori mogući scenario

Predsednici ne bi trebalo da donose odluke samo zato što su popularne. Ponekad udaljavanje od stavova birača pokazuje principe i hrabrost. Političari se često optužuju da gledaju istraživanja javnog mnjenja, a zatim na osnovu njih odlučuju o ključnim pitanjima. Ne i Tramp.

Ali čini se da je zaboravio da su snižavanje cena i izbegavanje novih ratova bili ključni elementi njegove privlačnosti biračima 2024. godine. Ispunio je treći stub svoje kampanje – obezbeđivanje južne granice ali bi oštre akcije deportacije mogle da udalje od njega ključne umerene i latinoameričke birače.

Dosledno zauzimanje stavova kojima se negira bol koji birači osećaju ili odbijanje da se saslušaju njihovi strahovi na primer, strah da bi zbog veštačke inteligencije mogli da izgube posao teško da predstavlja recept za uspeh u demokratskom političkom sistemu.

Trampova sklonost da svoj politički kapital troši na stvari koje su mu važnije – poput predložene trijumfalne kapije u Vašingtonu – predstavlja oličenje njegove samousmerene druge predsedničke administracije. To sugeriše da je izolovan među zvaničnicima Zapadnog krila Bele kuće i članovima kabineta koji ga neprestano javno hvale.

Izbori za Kongres na polovini prvog predsedničkog mandata često rezultiraju kaznom za predsednika za kog birači smatraju da nije ispunio svoja obećanja, što je predsednik Barak Obama osetio 2010. godine.

Izbori na polovini drugog mandata često oslabe predsednički mandat koji ostaje bez zamaha i otkrivaju biračko telo koje čezne za promenom, kao što je predsednik Džordž V. Buš naučio 2006.

Tramp, koji je osvojio drugi, neuzastopni predsednički mandat nakon četiri godine van funkcije, rizikuje da iskusi najgore od oba ova scenarija.

Za republikanske kandidate koji se bore u očajnički teškoj političkoj situaciji i opterećeni su duboko nepopularnim predsednikom, ta razlika gotovo da nije ni važna.

Demokrate nemaju mnogo razloga za zadovoljstvo

Predsednikova odlučnost da, uprkos svojoj nepopularnosti, sebe stavi u središte kampanje znači da je demokratskim protivkandidatima lako da republikanske kandidate koji se bore za reizbor povežu sa njegovim rezultatima i politikom.

Demokrata Troj Džekson, koji pokušava da smeni Suzan Kolins, senatorku iz Mejna, upozorio je u julu da republikanci smatraju birače „idiotima“ kada tvrde da je ekonomija snažna.

„Svi imamo oči, vidimo svoje platne čekove i račune koje imamo i znamo da smo prevareni, a takođe znamo ko je za to kriv“, rekao je.

Senator Džon Osof, koji se bori za reizbor u Džordžiji, smislio je upečatljive poruke kojima povezuje rat sa višim troškovima. „Obećao je da će smanjiti cene prvog dana, a takođe je obećao mir“, rekao je Osof na predizbornom skupu u Atlanti, optužujući Trampa da gradi „spomenik sebi dok nas uvlači sve dublje u rat koji ne zna kako da okonča niti kako da dobije“.

Demokrate takođe napadaju republikance zbog ogromnih podatkovnih centara za veštačku inteligenciju koji troše velike količine energije, predstavljajući ih kao još jedan način na koji Trampovi prijatelji iz sveta velikih tehnoloških kompanija ostvaruju profit dok obični Amerikanci trpe.

„Nemojte nam povećavati račune za struju, nemojte nam zagađivati vodu i zapošljavajte lokalne sindikalne radnike. Ako to ne možete da ispunite, onda se povucite“, rekla je gradonačelnica Skrentona Pejdž Konjeti, koja se kandiduje za Kongres u Pensilvaniji, u nedavnom predizbornom oglasu.

Ali postoje i upozoravajući znaci za demokrate.

Možda je ove 2026. dovoljno biti protiv Trampa. Ali istraživanja javnog mnjenja pokazuju da Demokratska stranka još nije povratila poverenje birača nakon svog haotičnog nastupa na predsedničkim izborima 2024. godine, kada se Bajden kasno povukao iz trke, a potpredsednica Kamala Haris izgubila od Trampa.

Najnovije istraživanje CNN-a pokazuje da birači daju prednost demokratama u odnosu na republikance od osam procentnih poena.

Međutim, to je četiri procentna poena manje nego u istom trenutku tokom Trampovog prvog mandata, uoči ponovnog osvajanja Predstavničkog doma od strane demokrata na izborima za Kongres 2018. godine.

Kongresne demokrate nisu ništa popularnije od svojih republikanskih kolega – samo oko četvrtine Amerikanaca odobrava njihov rad.

I dok demokrate imaju prednost od 10 procentnih poena kada je reč o tome da li bi bolje vodile zdravstvenu politiku ukoliko bi dobile vlast, birači su podeljeni kada je reč o tome da li bi poboljšale troškove života, finansijsku situaciju građana, borbu protiv korupcije ili spoljnu politiku.

Sve se to odvija u pozadini sve intenzivnije ideološke borbe unutar Demokratske stranke između progresivaca i demokratskih socijalista, s jedne strane, i umerenijih članova bližih političkom centru, s druge.

Tesna demokratska većina u Predstavničkom domu ili Senatu sledeće godine mogla bi da doživi svojevrsnu preslikanu verziju podela koje su tokom prethodne dve godine otežavale zakonodavni program republikanske većine u Predstavničkom domu.

Istraživanja javnog mnjenja predstavljaju samo trenutni presek raspoloženja. I drugi faktori, osim Irana, veštačke inteligencije i ekonomije, mogli bi da odluče kampanju u njenoj završnici.

Demokrate su, u međuvremenu, zabrinute da će njihova prednost u istraživanjima morati da izdrži poplavu novca republikanskih donatora i Trampovog predizbornog fonda. A niko ne može znati kakvo će zaista biti biračko telo koje će izaći na izbore sve do 3. novembra.

Ipak, Trampovi problemi su toliko duboko ukorenjeni da ima malo nade za brzi preokret situacije u korist republikanaca. A u mnogim državama prevremeno glasanje počinje početkom ili sredinom oktobra.

Pet nedelja pre izbora, zemlja je nezadovoljna rukovodstvom koje trenutno ima, ali još nije uverena ni da bi bilo koja zamena ublažila njene osnovne probleme.