U Nemačkoj raste broj mladih koji ne rade niti se školuju – Svet

Gotovo svaki deseti mladi čovek starosti između 20 i 24 godine u Nemačkoj nije zaposlen, niti se školuje za neko zanimanje. To su podaci koje je objavio Savezni zavod za statistiku, a koji se zasnivaju na poređenju sa podacima evropskog zavoda za statistiku Eurostat. Navodi se da je procenat ove kategrije mladih u ovoj starosnoj grupi porastao sa 8,8 odsto 2022. godine – na sadašnjih deset odsto.

Među pogođenima je veći udeo žena nego muškaraca, kao i mladih koji žive u gradovima u odnosu na mladež koja živi na selu.

Razlozi su različiti

Zašto mladi ljudi između 20 i 24 godine nisu obuhvaćeni ni obrazovanjem, ni zaposlenjem može imati različite razloge.

Za Nemačku su o tome dostupni podaci iz nacionalnog izveštaja o obrazovanju za 2024. godinu: 25% mladih je tražilo posao i oni se vode kao nezaposleni. Njih 6% je uskoro trebalo da započne stručnu obuku ili studije, dok je 4% mladih čekalo na novi posao.

Najveći udeo mladih starosti od 20 do 24 godine koji nisu ni zaposlni niti se školuju – njih 66% – nije bilo dostupno tržištu rada i oni se vode kao ekonomski neaktivna lica.

Kao razlog ekonomske neaktivnosti njih 20% je navelo obaveze oko nege bližnjih (a to su najčešće deca), a 18% zdravstvena ograničenja. Dodatnih 17% nije tražilo posao iz razloga povezanih sa obrazovanjem, verovatno zato što su čekali na mesto za studije ili stručnu obuku.

Neizvesna perspektiva

Stručnjaci upozoravaju da ovaj trend donosi velike rizike za društvo – od političke frustracije mladih do gubitka preko potrebne stručne radne snage na tržištu.

Institut za ekonomska i društvena istraživanja (WSI) Fondacije Hans Bekler ocenio je ovaj društveni razvoj u Nemačkoj kao „zabrinjavajući“. Za mlade ljude koji se nađu u takvoj situaciji to znači „neizvesnu perspektivu za budućnost i najverovatnije trnovit put u poslovni život“, kazala je direktorka WSI Betina Kolrauš.

„Za nemačko tržište rada to znači da se gubi važan stručni kadar.“

Kolrauš dodaje da je neophodno ponuditi dobre mogućnosti za stručno obrazovanje, kao i dalju podršku kako bi mladi ljudi pronašli mesto za stručno osposobljavanje u kompanijama, a zatim uspešno prešli i na tržište rada.

Rumunija predvodi neslavnu statistiku

Ipak, ovaj negativni trend u Nemačkoj je, u poređenju sa drugim zemljama, i dalje ispod proseka Evropske unije, koji iznosi 12,9 odsto.

Najniži procenat mladih koji koji nisu zaposleni i ne školuju se u starosnoj grupi od 20 do 24 godine ima Holandija, sa 5,6 odsto. Slede Švedska sa 7,3 i Češka sa 7,6 odsto.

Najveći procenat mladih u ovoj starosnoj grupi koji nisu zaposleni i ne školuju sebeleži Rumunija, sa 22,8 odsto. I u Bugarskoj (17,3 odsto) i Francuskoj (16,2 odsto) veliki broj mladih nema posao niti mesto za stručno osposobljavanje.