“Trampova ruta” na Kavkazu – investitor s ruskim korenima – Svet

Donedavno 52-godišnji rusko-američki biznismen Konstantin Sokolov nije bio naročito poznat na Južnom Kavkazu. Poslednjih meseci to se promenilo.

Sredinom jula Sokolov, koji je sa 21 godinom emigrirao iz Rusije u SAD i u Čikagu osnovao investicionu kompaniju IJS Investments, imenovan je za direktora novog investicionog fonda američkog Stejt departmenta.

Fond TRIPP+, registrovan u SAD kao Trans-Caspian Enterprise Fund, raspolaže početnim kapitalom većim od 200 miliona dolara.

Njegov zadatak je ulaganje u zemlje Južnog Kavkaza i Centralne Azije, kao i finansiranje velikog infrastrukturnog projekta TRIPP, poznatog i kao „Trampova ruta“.

Vašington i Jerevan potpisali su početkom juna okvirni sporazum o saradnji na tom projektu.

Prema oceni stručnjaka, cilj je stvaranje trgovinskog koridora između Evrope i regiona koji zaobilazi postojeće pravce preko Rusije i Irana.

Preuzimanje ruske imovine u Jermeniji

Još pre nego što je preuzeo vođstvo fonda TRIPP+, Sokolov je počeo da ulaže u Jermeniju. Godine 2024. kupio je kompaniju Viva Armenia, najvećeg telekomunikacionog operatera u zemlji.

I nakon delimične nacionalizacije kompanije iz strateških razloga nastavio je da širi poslovanje. Nedavno su njegove firme preuzele i jermensku podružnicu ruskog telekomunikacionog giganta Rostelekoma.

Još značajnija bila je kupovina rudnika bakra i molibdena Tegut. Taj rudnik raspolaže drugim najvećim rezervama rude u Jermeniji, procenjenim na oko 450 miliona tona. Zbog velikih dugova završio je u vlasništvu ruske državne banke VTB, koja je pod zapadnim sankcijama.

Prema navodima jermenskog servisa Radija Slobodna Evropa, kupovina je obavljena preko treće kompanije.

„Sokolov je želeo da izbegne direktnu transakciju sa ruskom bankom“, kaže za DW novinar Mkrtič Karapetjan, koji istražuje priliv stranih investicija u Jermeniju.

Podeljene reakcije na projekat TRIPP

Jermenska vlada i njeni saveznici pozdravljaju dolazak zapadnog kapitala i velike infrastrukturne projekte. Opozicija, međutim, upozorava na rizike.

Poslanik opozicionog saveza „Jermenija“ Mesrop Manukjan oštro je kritikovao Sokolova u parlamentu. Prema njegovom mišljenju, zabrinjava to što je jedan investitor za svega nekoliko godina stekao značajan uticaj u finansijskom, rudarskom i telekomunikacionom sektoru zemlje.

Njegov politički blok, koji zagovara bliske veze sa Rusijom, protivnik je projekta TRIPP+. Takozvanu „Trampovu rutu“ vidi kao prikriveni ekstrateritorijalni koridor i potencijalnu pretnju bezbednosti Jermenije.

Investitor koji izbegava pažnju javnosti

Uprkos velikim ulaganjima, Sokolov je u Jermeniji i dalje relativno nepoznata ličnost. Zvaničnih fotografija gotovo da nema, a intervjue lokalnim medijima uglavnom izbegava.

Početkom avgusta boravio je u Jerevanu, gde se sastao s premijerom Nikolom Pašinjanom i ministrom spoljnih poslova Araratom Mirzojanom. U delegaciji je bio i Ari Lajtston, glavni savetnik specijalnog američkog izaslanika Stiva Vitkofa.

Na Zapadu je Sokolov ipak mnogo poznatiji. Pored poslovnih aktivnosti u SAD i Švajcarskoj, privukao je pažnju i političkim angažmanom. On je značajan donator Republikanske partije i pristalica Donalda Trampa. Prema navodima agencije AP, tokom jedne godine donirao je oko 11 miliona dolara pokretu MAGA.

Kompromis između Moskve i Vašingtona?

Prema mišljenju Benjamina Pogosjana iz jermenskog instituta APRI, postoje dva moguća razloga zbog kojih je upravo Sokolov izabran da vodi fond Trans-Caspian Enterprise Fund. Prvi je politički. Imenovanje Amerikanca ruskog porekla moglo bi da bude pažljivo osmišljena poruka Vašingtona kojom se ublažavaju kritike Moskve na račun projekta.

Drugi razlog je praktične prirode: „Možda Rusija uopšte nije faktor. Možda je Sokolov izabran zato što veoma dobro poznaje poslovno okruženje bivšeg Sovjetskog Saveza, Jermeniju i način funkcionisanja njenih institucija“, kaže Pogosjan.

Sokolovljevo poreklo i obim investicija podstakli su brojne spekulacije na društvenim mrežama u Jermeniji. Pojedini korisnici smatraju da bi mogao da bude neka vrsta „kompromisne figure“ između Moskve i Vašingtona. Kao argument navode činjenicu da američke kompanije bez većih problema preuzimaju nekadašnju rusku imovinu pogođenu zapadnim sankcijama.

Dugoročni američki planovi

Drugi posmatrači odbacuju takva tumačenja. Podsećaju da je Sokolov više puta javno osudio rusku vlast i rat protiv Ukrajine. Istovremeno, sredstva koja preko fonda obezbeđuje američki Stejt department do 2036. godine vide kao dokaz dugoročnih američkih interesa u regionu. Ari Lajtston je tokom posete Jerevanu izjavio da je više od 200 miliona dolara samo početni iznos i donja granica budućih ulaganja.

Slično razmišlja i Aram Sargsjan, predsednik Republikanske partije Jermenije i saveznik premijera Pašinjana. Prema njegovom mišljenju, Sokolovljevo rusko poreklo nije problem, već prednost.

„Sokolov ima značajne poslovne veze, odlično razume ruski mentalitet, govori jezik i zna kako da sarađuje sa relevantnim ruskim strukturama“, rekao je Sargsjan.