Tramp prekršio zakon i stao uz Putina: U Rusiji je na snazi zabrana, ima li dovoljno dizela za izvoz u SAD? – Svet

Tanker za prevoz naftnih derivata MINERVA ZEN, koji plovi pod grčkom zastavom, isplovio je iz Sankt Peterburga 22. septembra sa oko 280.000 barela dizela i gasnog ulja, prema navodima Mišel Vize Bokman, analitičarke pomorskih obaveštajnih podataka, koja se pozvala na podatke kompanije Vortexa.

Brod je napustio Rusiju 17 dana pre nego što je američki predsednik Donald Tramp 9. oktobra objavio da je postigao dogovor o dizelu sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom. To znači da nema dokaza da je sama pošiljka organizovana u okviru tog dogovora, piše New Voice of Ukraine. 

Kompanija Windward saopštila je da se tanker, po svemu sudeći, kreće ka istočnoj obali SAD.

Prema javno dostupnim podacima sajta VesselFinder, kao odredište broda trenutno je naveden Vilmington u Severnoj Karolini, a procenjeni datum dolaska bio je 11. oktobar.

Ima li Rusija dovoljno dizela za izvoz?

Rusija raspolaže ograničenim količinama dizela za izvoz nakon ponovljenih ukrajinskih napada na njenu rafinerijsku industriju, izjavila je Mišel Vize Bokman.

Ona procenjuje da bi u početku samo nekoliko ruskih pošiljki moglo da stigne u SAD i da bi te količine bile premale da reše globalnu nestašicu dizela ili značajnije utiču na cene u SAD.

Prema podacima kompanije Vortexa, na koje se pozvala Vize Bokman, ruski izvoz dizela i gasnog ulja pao je na oko 190.000 barela dnevno u trećem kvartalu 2026. godine, sa 690.000 barela dnevno u drugom kvartalu i 850.000 barela dnevno u prvom kvartalu.

Rusija je u julu uvela zabranu izvoza dizela, nakon što su ukrajinski napadi oštetili rafinerije, a nestašice goriva na domaćem tržištu postale ozbiljnije. Ograničenja su potom produžena do kraja oktobra.

Moskva je počela da ih ukida pre planiranog roka, 10. oktobra, nakon Trampovog dogovora sa Putinom.

Ministarstvo odbrane Ukrajine saopštilo je 4. oktobra da su nedavni napadi velikog dometa izbacili iz funkcije više od 51 odsto nominalnih ruskih kapaciteta za preradu nafte.

Nestašica goriva primorala je Rusiju i da uvozi naftne derivate.

Prema podacima kompanije Vortexa, na koje se pozvala Vize Bokman, Rusija je tokom trećeg kvartala uvozila dizel, gasno ulje i benzin.

Poslednja pošiljka koju je navela stigla je u rusku luku Visock 7. oktobra, kada je tanker SOYANA, koji plovi pod ruskom zastavom, dopremio oko 150.000 barela dizela.

Ovaj brod, sa IMO brojem 9327372, nalazi se pod sankcijama Evropske unije, Ujedinjenog Kraljevstva, Kanade i nekoliko drugih zemalja zbog svoje uloge u transportu ruske nafte i naftnih derivata.
Tramp ublažava ograničenja na ruski dizel

Tramp je 9. oktobra objavio da je Putin pristao da obezbedi dodatne količine ruskog dizela za američko i svetsko tržište, u nastojanju da se smanje cene goriva.

Tramp je rekao da će Rusija odmah isporučiti više od 300.000 metričkih tona, zatim još 500.000 tona u novembru, a potom i milion tona u kratkom roku.

Prema njegovim rečima, moglo bi da usledi još tri miliona tona, u zavisnosti od stanja ruskih rafinerija.

Kancelarija za kontrolu strane imovine (OFAC) pri Ministarstvu finansija SAD potom je izdala opštu licencu 135, kojom se odobravaju transakcije povezane sa prodajom, isporukom, istovarom i uvozom dizela ruskog porekla do 7. aprila 2027. godine.

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski kritikovao je ovu odluku kao slab potez, tvrdeći da bi dodatni prihodi Rusije od energetskog sektora pomogli u finansiranju rata Moskve protiv Ukrajine.

Poljski ministar spoljnih poslova Radoslav Sikorski takođe je doveo u pitanje da li Rusija ima dovoljno dizela da ispuni obećanja o izvozu, s obzirom na to da se i sama suočava sa nestašicama na domaćem tržištu.

Američki predsednik Donald Tramp otvoreno je opisao novu i izuzetnu stvarnost, istovremeno ismevajući ljutitu reakciju ukrajinskog ratnog lidera Volodimira Zelenskog, koji je dogovor nazvao „slabom odlukom snažnog partnera“ koja obezbeđuje „dodatni novac za ovaj rat“.

„Rekli smo da možete da radite šta god želite Rusiji. Nemojte napadati rafinerije, jer je to problem za ceo svet koji se time stvara, a on želi da izaziva probleme svetu. Želi da stvara probleme našim poljoprivrednicima i stočarima“, rekao je Tramp, a zatim pozvao na izbor novog ukrajinskog lidera, praktično okrivljujući Ukrajinu za visoke cene goriva na svetskom tržištu, koje su posebno izražene u Sjedinjenim Državama, piše CNN.

Kanadski premijer Mark Karni stao je na stranu Zelenskog tokom njihovog razgovora u nedelju, rekavši da je ovaj sporazum „u direktnoj suprotnosti sa naporima Ukrajine, Kanade i naših saveznika da uspostave mir i stabilnost u Evropi“.

Tokom proteklih meseci, neprekidni ukrajinski napadi dronovima, koji su uz zastrašujuću preciznost prodirali duboko u rusku teritoriju, sistematski su onesposobljavali rafinerije nafte koje predstavljaju i pokretačku snagu ruske ekonomije i glavni izvor goriva za rusku vojsku.

Suočen sa nestašicama goriva na domaćem tržištu i ozbiljnim smanjenjem proizvodnje, Kremlj je ovog meseca obustavio sav izvoz dizela kako bi obezbedio dovoljne količine za sopstvene potrebe. To predstavlja ozbiljan udarac za zemlju koja je pre rata u Ukrajini bila drugi najveći izvoznik dizela na svetu.

Tramp se svrstao uz Moskvu

Bez obzira na to da li Rusija zaista može da isporuči obećane količine dizela, Vašington se, predstavljajući ukrajinske napade dronovima na rafinerije kao napad na američke interese, praktično svrstava uz Moskvu kada je reč o ekonomskim prioritetima, dajući prednost opstanku ruske ekonomije. To se dešava čak i dok analitičari ocenjuju da ovaj dogovor verovatno neće značajnije uticati na cene dizela.

SAD raspolažu moćnim sredstvima pritiska kojima mogu da nateraju Ukrajinu da se povinuje njihovim zahtevima.

Gorka izdaja Ukrajine

Vašington više ne obezbeđuje novac i oružje Kijevu. Međutim, postoji rizik da će biti obustavljena razmena ključnih američkih obaveštajnih podataka – digitalne okosnice ukrajinske odbrane – ukoliko Ukrajina nastavi da napada rusku infrastrukturu koju Tramp želi da poštedi.

Svestan tog rizika, Zelenski je nagovestio da je spreman na saradnju, ali samo pod uslovom da Rusija postupi na isti način.

„Ukrajina će biti spremna da obustavi napade na ruske rafinerije nafte ako Rusija prestane da napada našu energetsku infrastrukturu“, izjavio je Zelenski nedavno.

Za Ukrajinu, čitava ova epizoda može izgledati kao još jedna gorka izdaja sa potencijalno katastrofalnim posledicama, koju joj je priredio američki lider koji je povremeno priznavao, iako nerado, da poštuje smelu ukrajinsku vojnu taktiku.

Sada se najefikasnije ukrajinsko asimetrično oružje – neprekidni napadi dronovima na rafinerije nafte – potkopava i moglo bi da bude neutralisano, ne ruskim protivvazdušnim sistemima, već američkim diplomatskim pritiskom i Trampovom neodoljivom željom da postigne dogovor sa Kremljom.

U Moskvi optimizam

U Moskvi je, s druge strane, raspoloženje sasvim drugačije – vlada optimizam.

„Ruska strana potvrdila je spremnost da isporučuje naftu i naftne derivate američkom tržištu, kao i svetskim tržištima u celini“, izjavio je Putin u zvaničnom saopštenju nakon unapred dogovorenog telefonskog razgovora sa Trampom u petak uveče.

„Uveren sam da će to pozitivno uticati na celokupnu svetsku ekonomiju“, dodao je.

Daleko od očiju javnosti, ruski predsednik verovatno zadovoljno trlja ruke.

I Putin i Tramp žele da ukrajinski napadi dronovima na ruske rafinerije odmah prestanu.

Obojica žele da ukrajinskog predsednika zameni neko ko bi pristao na brzo postizanje dogovora.

I svega nekoliko nedelja nakon što je Tramp potpisao zakon koji je predložio pokojni američki senator Lindzi Grejem, a kojim se omogućava uvođenje oštrih sankcija svakoj zemlji koja kupuje rusku naftu, Vašington je sada i sam postao kupac.

Udarac za zapadni front

Odjednom se čini da je zapadni front, koji je uprkos svim udarcima ostao relativno jedinstven protiv Moskve bogate prirodnim resursima tokom više od četiri godine, pretrpeo još jedan snažan udarac.

Trampov dogovor sa Putinom o plasiranju dizela na međunarodno tržište predstavlja otvoren primer politike „Amerika na prvom mestu“ na delu, kao i sklonosti američkog predsednika da spoljnu politiku koristi za ostvarivanje svojih političkih ciljeva.

Ovaj potez narušava međunarodni režim sankcija koji je teško pogodio rusku ekonomiju nakon invazije na Ukrajinu, donosi Putinu veliku propagandnu pobedu i odražava obrazac ponašanja američkog predsednika koji podilazi rukovodstvu u Kremlju.

Istovremeno, to predstavlja novi udarac moralu ukrajinskih civila, koji su izloženi sve intenzivnijim ruskim napadima, uključujući i napad na dva putnička autobusa u kojem su poginule najmanje 33 osobe.

Ovaj potez otvara dubok jaz između SAD i saveznika u NATO-u, u trenutku kada se Moskva optužuje za sprovođenje kampanje sabotaža, uznemiravanja i povreda vazdušnog prostora širom Evrope. Holandski ministar odbrane prošle nedelje označio je Rusiju kao „našeg neprijatelja“.

Trampov zahtev da Ukrajina smeni predsednika Volodimira Zelenskog, iznet u subotu, što je jedan od ključnih uslova Moskve, ponovo će podstaći strahovanja da se američki predsednik svrstava uz ratne ciljeve Kremlja. Ta strahovanja dodatno su pojačana nedavnom Trampovom odlukom da ne odobri Kijevu proizvodnju raketa za sistem Patriot.

Ipak, za Trampovu odluku postoji logično objašnjenje.

On se nalazi u politički i ekonomski nezavidnom položaju jer su cene dizela dostigle rekordne nivoe, što teško pogađa američku poljoprivredu i dovodi do rasta cena hrane. Za najveći deo tog rasta odgovoran je njegov rat u Iranu, a nije jasno da li će dogovor brzo dovesti do pojeftinjenja. Ipak, Tramp je bio pod snažnim pritiskom da preduzme dodatne mere na unutrašnjem političkom planu, bez obzira na cenu, piše Stiven Kolins za CNN.

„Ovo je još jedan primer kako naš predsednik razmišlja izvan ustaljenih okvira“, izjavio je u nedelju Tom Emer, predstavnik većine u Predstavničkom domu Kongresa, u emisiji na televizije ABC News.

Emer je dodao: „Naš predsednik pokušava da pronađe svako moguće rešenje kako bi pomogao američkom narodu“.

Međutim, bivši američki potpredsednik Majk Pens usprotivio se ublažavanju ekonomskog pritiska na Rusiju.

„Amerika ne bi smela da pruža slamku spasa Putinovoj ratnoj mašineriji. Sada je vreme da odlučno stanemo protiv ruske agresije, kao što smo to činili tokom prve Trampove administracije“, napisao je Pens u objavi na društvenoj mreži X.

Tramp odbacuje tradicionalni, čvrsti republikanski pristup spoljnoj politici koji zastupa Pens. Američki predsednik ima uže shvatanje nacionalnih interesa i sopstvene političke koristi.

Senatori pozvali Trampa da povuče odluku: Kršenje zakona

Sedam senatora izjavilo je da Trampova odluka o uvozu ruskog dizela krši zakon.

Bela kuća je donela tu odluku bez konsultacija sa Kongresom i bez pružanja odgovarajućeg obrazloženja.

Kako se navodi u saopštenju, Kongres je 2022. godine zabranio uvoz ruskih energetskih proizvoda kako bi sprečio da se američki novac koristi za finansiranje Putinovog rata protiv Ukrajine.

Senatori su pozvali Belu kuću da odmah povuče ovu odluku, istaknuto je na internet stranici Spoljnog komiteta Senata.