Stručnjak za terorizam otkrio dve najveće pretnje sa kojima se svet trenutno suočava – Svet

„Poslednjih 25 godina videli smo 11. septembar i fokusirali smo se na džihadistički terorizam, ali poslednje decenije videli smo desničarski terorizam, ali i levičarski terorizam“, počeo je Vest.

Uključenost nacionalnih država, dodao je, ono je što pravi razliku u poređenju sa prošlošću.

„Na primer, Iran je jedna od tih država. Nacionalno sponzorisani terorizam je mnogo opasniji. Teži je i sposobniji su za organizovanje“, navodi Vest.

Najveće terorističke pretnje?

„Mnogo toga se dešava u Severnoj Africi, gde se vodi borba za retke minerale, ali većinu terorističkih napada i pretnji izvode džihadisti.“

Objasnio je zašto se ljudi okreću radikalizaciji.

„Ako govorimo u kognitivnom smislu, iskorišćavaju se ranjivosti pojedinca. Na primer, neko ko nije jasan u vezi sa svojim identitetom ili ima tendenciju da gubi samokontrolu. U pravim i odgovarajućim okolnostima, svi su ranjivi. Ideja da je vaša grupa pod pretnjom dovodi do radikalizacije kroz osećaj osvete ili nepravde. Sve to može biti samo stvar percepcije“.

On vidi društvene mreže kao alat za radikalizaciju.

„Terorističke grupe ih koriste za širenje teorija zavere, dezinformacija i propagande. To igra veliku ulogu. Kada je islamizam bio na vrhuncu, postojala je veoma razrađena kampanja za regrutovanje dobrovoljaca da se pridruže ratu koji se vodio u Siriji.“

Kako se boriti protiv toga?

„U Australiji smo ograničili i uveli određene propise za borbu protiv dezinformacija, a postoji i zabrana korišćenja društvenih mreža za osobe mlađe od 16 godina. Javnost to podržava, posebno svi koji imaju decu.“

Evropa je i dalje „tražena“ u ovom smislu.

„Postoje koraci napred, čak i u SAD, koje uvode nova pravila. Svedoci smo promene narativa oko korišćenja društvenih medija.“

Detaljno je komentarisao zašto je tako teško sprečiti terorističke napade.

„Trebalo bi da imamo na umu da će uvek biti nezadovoljnih ljudi koji nasilje vide kao jedini izlaz. Većina „pristojnih“ terorističkih organizacija neće javno „reklamirati“ svoje aktivnosti, one će veoma dobro obavljati posao izbegavanja otkrivanja. Iako se oslanjamo na tehnologiju, ona ima svoje nedostatke i nadzor se može izbeći. Veoma je teško obučavati obaveštajne službenike i to nije posao za svakoga jer nosi mnoge rizike.“

Evropa i terorizam?

„Postoje veće pretnje po bezbednost Evrope od terorizma, poput rata u Ukrajini, za početak. Živimo u složenoj atmosferi, imamo asimetrične metode ratovanja… Bezbednosno okruženje se značajno promenilo u proteklih pet godina, ali zapadne vlade nemaju dovoljno finansijskih sredstava da reše složene bezbednosne probleme. Neće se sve raspasti sutra, ali je situacija mnogo teža nego pre pet godina, kada smo se borili protiv islamista u Siriji. Tada smo znali ko je neprijatelj i kako da se borimo protiv njega, ali sada ne znamo.“

On takođe tvrdi da svakog dana imamo novu bezbednosnu pretnju.

„Svi se pitamo kako da rešimo sve ove probleme. Sa svim resursima koje imamo, izazov je ogroman. Zato me dve stvari najviše brinu u vezi sa budućnošću. Prva je kako će terorističke organizacije početi da koriste veštačku inteligenciju da bi ostvarile svoje ciljeve. A drugi izazov je način na koji se klimatske promene i militantni levičarski pokret ukrštaju sa terorizmom. Oni veruju da će steći simpatije javnosti jer im je cilj zaštita životne sredine. Plašim se da će to uticati na demokratiju, koja je već pod velikim pritiskom. Kada se terorizam pravilno bavite, on ima snažan uticaj na demokratiju i napad 7. oktobra je rezultat toga“, zaključio je dr Levi Vest.