Sredinom oktobra šalje Rubia i delegaciju predstavnika više od 100 američkih kompanija: Zašto Tramp mnogo polaže na Evroaziju? – Svet

Koliko je ta procena bila pogrešna pokazali su događaji na marginama 2026. Generalne skupštine Ujedinjenih nacija (UNGA), koji su ukazali na novi i snažan fokus, uključujući intenzivnije angažovanje na najvišem nivou.

Posebna pažnja bila je usmerena na Trampovu rutu za međunarodni mir i prosperitet (TRIPP) i povezivanje preko Kaspijskog mora.

Okupljanje visokih američkih zvaničnika i privatnih investitora sa liderima iz zemalja Južnog Kavkaza i Centralne Azije pokazalo je da Vašington svoju agendu povezivanja preko Kaspijskog mora prebacuje iz geopolitičkog koncepta u komercijalnu stvarnost, ukazuje Nino Ležava, istraživačica sa sedištem u Njujorku koja se specijalizuje za evroatlantske odnose, geopolitičko nadmetanje i pitanja bezbednosti i povezivanja na prostoru Crnog mora i Južnog Kavkaza, u analizi za CEPA.org.

Peter Andreoli, zamenik pomoćnika državnog sekretara u Birou Stejt departmenta za evropska i evroazijska pitanja, nazvao je TRIPP, koridor dug 43 kilometra kroz Jermeniju koji treba da poveže Azerbejdžan sa njegovom eksklavom Nahčivanom, „promenom paradigme“ u načinu na koji Vašington i regionalni partneri pristupaju povezivanju.

Planirana trasa, koja bi obuhvatala drumske i železničke veze, energetsku infrastrukturu i veze za prenos podataka, ključna je za Srednji koridor koji povezuje Kinu i jugoistočnu Aziju sa Evropom, rekao je on.

Mark Kameron, zamenik pomoćnika državnog sekretara za pitanja Južne i Centralne Azije, bio je još eksplicitniji u pogledu komercijalnog cilja, rekavši da američka pažnja prema regionu „nikada nije bila veća“.

Novi Preduzetnički fond za Transkaspijski region osmišljen je tako da koristi resurse američke vlade kako bi se „dokazala komercijalna održivost“ projekata i podstakle dodatne investicije, rekao je on na Kaspijskom poslovnom forumu u Njujorku u septembru.

Fond vredan 201 milion dolara posluje u Jermeniji, Azerbejdžanu, Gruziji, Kazahstanu, Kirgistanu, Tadžikistanu, Turkmenistanu i Uzbekistanu, a njegov mandat je da privuče privatne investicije u Južni Kavkaz i Centralnu Aziju.

Vašington takođe koristi američko-jermensku kompaniju TRIPP Development Company za razvoj multimodalnog koridora i prateće infrastrukture. Inženjerska kompanija AECOM sa sedištem u Dalasu sprovodi studiju izvodljivosti infrastrukture TRIPP-a u Jermeniji i planira da do kraja godine objavi izveštaj.

Zajedno, ove mere obuhvataju tri faze razvoja infrastrukture: investicije, korporativnu strukturu i tehničku izvodljivost.

Strateška logika koja stoji iza TRIPP-a podseća na razmišljanja Zbignjeva Bžežinskog o Evroaziji, koji je bio savetnik za nacionalnu bezbednost američkog predsednika Džimija Kartera. Bžežinski je smatrao da povezivanje može proširiti strateške mogućnosti država tako što smanjuje njihovu zavisnost od bilo koje pojedinačne sile ili transportne rute.

Naftovod Baku–Tbilisi–Čejhan, koji je počeo da transportuje naftu 2006. predstavljao je ostvarenje te logike, ali su sada neposredni pokretač američki nacionalni interesi.

Kongresmen iz Arizone Abraham Hamadeh rekao je na forumu u Njujorku da bi TRIPP ojačao američke lance snabdevanja, obezbedio pristup energentima i kritičnim mineralima i uspostavio „dugoročno američko prisustvo“ u regionu koji je važan za američku nacionalnu bezbednost i poslovne interese.

Vašington naglašava da TRIPP ima ulogu dopunske, a ne konkurentske rute. Iako TRIPP može da poveže Azerbejdžan preko Jermenije, njegov značaj zavisi od onoga što se nalazi dalje duž rute, uključujući transportnu i logističku infrastrukturu Azerbejdžana, prelazak preko Kaspijskog mora i nastavak veze prema Centralnoj Aziji.

Povelja o strateškom partnerstvu, koju su SAD i Azerbejdžan potpisali u februaru, izričito povezuje energetiku, digitalnu infrastrukturu, investicije i bezbednost sa Srednjim koridorom i TRIPP-om, uz istovremeno definisanje Azerbejdžana kao strateškog partnera.

Za SAD, TRIPP otvara dodatni komercijalni pristup evroazijskom regionu i lancima snabdevanja koji zaobilaze Iran i Rusiju, dok istovremeno predstavljaju konkurenciju Kini.

Ista diversifikacija koja regionu stvara nove mogućnosti istovremeno predstavlja strateški izazov za Gruziju, čiji je najveći strani investitor Kina. TRIPP uvodi alternativnu rutu koja bi mogla da smanji zavisnost od Gruzije kao glavne tranzitne kapije Južnog Kavkaza.

Ona će i dalje biti ključna veza preko Crnog mora sa evropskim tržištima, ali će njen položaj sve više zavisiti od drugih oblika konkurentnosti, a ne samo od geografskog položaja.

Kazahstan vidi TRIPP kao „logičan nastavak“ Srednjeg koridora, koji mu skraćuje put do evropskih tržišta za oko 1.000 kilometara, dok Turska želi da ga poveže sa svojom postojećom železničkom, drumskom i lučkom infrastrukturom. Arhitektura koja se trenutno oblikuje povezaće Južni Kavkaz ne samo sa evropskim tržištima već i sa Centralnom Azijom.

Najveći izazov više nije politički zamah, već realizacija. Biće potrebne međusobno kompatibilne luke, efikasni granični prelazi, digitalna carina, optičke mreže, logistički centri, predvidivi propisi i modeli finansiranja otporni na geopolitičke potrese.

Privatni investitori na Kaspijskom poslovnom forumu u Njujorku istakli su da su im potrebni otporna infrastruktura, pouzdani partneri, predvidivi prinosi i odgovarajuće dugoročno finansiranje. Ključno pitanje je da li se geopolitički zamah sada može pretvoriti u konkretne projekte koji su dovoljno održivi i pouzdani da bi ih banke finansirale.

Nedelja zasedanja Generalne skupštine UN pokazala je da je povezivanje preko Kaspijskog mora dobilo veći značaj u američkoj spoljnoj politici i poslovnoj agendi. Sledeći test uslediće sredinom oktobra, kada se očekuje da će Marko Rubio otputovati u Samarkand u Uzbekistanu, gde će učestvovati na ministarskom sastanku formata C5+1 sa zemljama Centralne Azije i predvoditi poslovnu delegaciju koja će predstavljati više od 100 američkih kompanija.

Pitanje je da li Vašington može da pretvori TRIPP iz početne tačke u nešto mnogo veće: komercijalno održivu transkaspijsku infrastrukturu i mrežu povezivanja u kojoj će SAD biti u potpunosti uključene.