Skandal s Dodikovim lobistima podigao ulog za BiH: Zbog čega treba pratiti izbore za Kongres u Americi? – Svet

Na izborima, koji se u Americi kolokvijalno nazivaju „midterms“, građani SAD-a će izabrati ukupno 435 zastupnika u Predstavničkom domu, te 35 od sto članova Senata.

Iako nisu predsednički, ovi izbori će uticati na to kako će SAD voditi svoju politiku u narednom periodu, a efekat se oseća širom sveta.

Zbog nedavnog skandala u koji su upleteni operativci Republikanske stranke Kris LaSivita i Džejms Bler, koji su u jeku teške predizborne kampanje boravili u Banjaluci, implikacije su tim veće i za BiH.

Šta će se desiti ako Demokratska stranka pobedi?

Prema svim relevantnijim anketama u SAD-u, očekuje se pobeda Demokratske stranke i osvajanje većine u Predstavničkom domu. Pojedine ankete čak predviđaju pobedu u Senatu, za šta Demokratskoj stranci treba preuzimanje četiri mesta koja trenutno drže republikanci.

Ako se ankete pokažu kao tačne, demokrate će poslednje dve godine mandata aktuelnog predsednika Donalda Trampa imati većinu u oba doma Kongresa. To ne znači da će imati apsolutnu moć, ali će imati mogućnosti da značajno usporavaju Trampovu agendu.

Stranka koja ima većinu u određenom domu pre svega ima mogućnost da ako se drže zajedno, blokira sve zakone koji joj ne odgovaraju.

Iako veliki broj zakona u američkom Kongresu obično prolazi uz dvostranačku podršku, pojedini predlozi u ovom mandatu dobijali su podršku isključivo od republikanaca, što je mogućnost koju bi izgubili porazom na ovim izborima.

Međutim, Tramp se u oba mandata pokazao kao predsednik koji ne voli da sarađuje s Kongresom. Njegove najveće odluke, poput pokretanja napada na Iran i uvođenja carina, donesene su mimo Kongresa, što znači da promena većine izvesno neće uticati na njegov način vladanja.

Ipak, druga najvažnija stvar koja se menja promenom većine je sastav i liderstvo u brojnim komitetima. Stranka koja ima većinu dobija mesta predsednika komiteta koji se bave pitanjima spoljne politike, oružanih snaga, obaveštajnih službi, te pravosuđem, što je i najvažniji od ovih odbora.

Kada je Demokratska stranka osvojila većinu u Predstavničkom domu na „midterms“ izborima 2018. godine, upravo kroz komitet za pravosuđe su zakazivali saslušanja i istrage zbog navoda o korupciji u Beloj kući.

Prema rečima demokrata pred ove izbore, korupcija iz ovog mandata je značajno povećana u odnosu na period od 2016. do 2020. godine, kada je Tramp bio prvi put predsednik SAD-a. Upravo zbog toga, potencijalno preuzimanje oba doma Kongresa značilo bi da bi Tramp i njegovi saradnici svake sedmice morali da odgovaraju na nove navode, istrage i saslušanja pred kongresmenima i senatorima.

Zbog čega bi BiH mogla biti tema u Vašingtonu?

Dolazak LaSivite i Blera u Banjuluku i njihova saradnja s predsednikom SNSD-a Miloradom Dodikom upalila je alarme u Vašingtonu u obe stranke, ali iz različitih razloga.

Dok je republikancima zasmetao odlazak iz SAD-a tokom izrazito teške kampanje za stranku, demokrate su izdvajale činjenicu da najbliži Trampovi saradnici uzimaju novac od lidera koji se ponosi svojim vezama s Rusijom i predsednikom ove zemlje Vladimirom Putinom.

Kako je i Tramp javno komentarisao ovaj slučaj, te kako je ova tema bila jedna od glavnih vesti u SAD-u, za očekivati je da Demokratska stranka uključi i ispitivanja o ovom slučaju u svoju, istina izrazito dugu, listu stvari koje će istraživati ako dođu do većine u Kongresu.

Naravno, Demokratska stranka kao primarne teme izdvaja one najvažnije za građane SAD-a. Među prioritetima će biti oni navodi o korupciji koji se direktno odnose na pitanja unutar Amerike. Ipak, veze Dodika s Rusijom mogle bi biti razlog da i ovaj skandal bude ozbiljno razmatran ako dođe do promene većine.

Pored ove teme, verovatno bi se raspravljala i situacija vezana za izgradnju gasovoda Južna interkonekcija. Demokratski zastupnik Bil Kiting je nedavno objavio izveštaj u kojem je optužio Trampa i njegovu administraciju da kroz ovaj projekt izvlače novac za svoje saradnike, što sugeriše da su u ovoj stranci itekako svesni kontroverzi koje se vežu za ovaj projekt.

Istraga će biti, ali je pitanje šta će od toga biti pretvoreno u konkretne poteze

Bez obzira na moguću promenu većine u Kongresu, vredi istaći da će na izvršnoj vlasti još dve godine biti republikanci, odnosno predsednik će ostati Donald Tramp.

Naravno, njegov mandat će u slučaju pobede Demokratske stranke biti potpuno drugačiji. Fokus će mu biti na odbrani svojih saradnika i sebe od optužbi za korupciju i kriminal, što znači da će biti manje vremena i prostora za konkretne poteze.

Ipak, poznajući Trampov način vođenja politike, on će i dalje potpisivati izvršne naredbe dok će Kongres pokušavati da mu obuzda moć.

U kontekstu Bosne i Hercegovine, politika bi se mogla promeniti u smislu potencijalnog fokusa demokrata na slučajeve Trampovih operativaca i Južne interkonekcije, ali moć u domenu spoljne politike i dalje će imati izvršna vlast, odnosno Tramp.

Isto važi i za potencijalno vraćanje sankcija koje su Dodiku i njegovim saradnicima ukinute u oktobru 2025. godine. Kancelarija za kontrolu imovine stranaca (OFAC) kontroliše Bela kuća i bilo koja promena većine u Kongresu nema značajan uticaj na njihove odluke.

Ipak, promena bi mogla doći ako bi se Demokratska stranka fokusirala na slučajeve koji su vezani za našu zemlju. Tramp bi mogao kao žrtveno janje ponuditi svoje operativce, potencijalno i vratiti sankcije akterima u BiH, ako proceni da će to „smiriti strasti“ u Kongresu.

Naravno, o tome se može govoriti tek ako dođe do promene većine u domovima Kongresa, ali je svakako razlog da se i u BiH pomno prate rezultati novembarskih izbora u Americi.