Šest meseci rata u Iranu: Trampov “izlet” mogao bi da zapali krize širom sveta – Svet

To je katastrofa za iranski narod, za milione ljudi širom Bliskog istoka, ali i za potrošače širom sveta koji se suočavaju sa višim troškovima života, piše CNN.

Ipak, Trampovi ratni ciljevi ostaju neostvareni, iako se lestvica stalno spušta: od prvobitnog zahteva za potpunom kapitulacijom Irana, promenom režima i odustajanjem Islamske Republike od nuklearnih ambicija, do novijih zahteva da se jednostavno ponovo otvori Ormuski moreuz i zaustavi napredak iranskog nuklearnog programa.

Ali neželjene posledice rata proširile su se daleko izvan Bliskog istoka, utičući na globalnu bezbednost, slabeći međunarodni položaj Amerike i potencijalno pružajući njenim protivnicima priliku da prošire svoj uticaj.

Dok Trampova administracija svu energiju usmerava na pokušaj izlaska iz krize u Iranu koju je sama izazvala, skrenula je pogled sa drugih potencijalnih žarišta širom sveta u kojima su SAD dugo bile angažovane, uključujući Ukrajinu, Tajvan, Južno kinesko more i Korejsko poluostrvo.

Od Trampove odluke da smanji obim godišnjih zajedničkih vojnih vežbi sa Južnom Korejom i povuče jedini američki nosač aviona iz zapadnog Pacifika, do kritične nestašice protivraketnih presretača u Ukrajini, mnoge od najznačajnijih geopolitičkih i bezbednosnih posledica rata mogle bi se na kraju osetiti daleko izvan Bliskog istoka – a neke od njih još nisu ni nastupile.

Emili Harding, potpredsednica Odeljenja za odbranu i bezbednost u Centru za strateške i međunarodne studije, američkom think tanku, rekla je da, iako se nijedno od potencijalnih žarišta još nije pretvorilo u krizu punih razmera, postoji dobar razlog za zabrinutost.

„Ovo je situacija u kojoj će globalni protivnici obratiti pažnju na ono što se dešava i učiti kako SAD reaguju u određenim trenucima, a zatim to uključiti u svoje planiranje. Ali još nismo videli da je neko to iskoristio“, rekla je ona.

„Više je reč o tome da se neki temelji slabe, a ne da već vidimo kako zgrada počinje da se trese“.

Ukrajina i Rusija

Američko-izraelski napadi izazvali su žestok odgovor Teherana. Iranski dronovi, balističke rakete i drugi projektili zasipali su američke baze i saveznike širom Bliskog istoka.

Dok su SAD i njihovi saveznici trošili zalihe naoružanja, deo municije prvobitno namenjene Ukrajini preusmeren je na druge potrebe.

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski rekao je ovog meseca za CNN da njegova zemlja ima samo desetinu protivraketnih presretača koji su joj hitno potrebni za zaustavljanje sve intenzivnijih ruskih napada balističkim raketama.

Globalna naftna kriza izazvana odlukom Irana da praktično zatvori Ormuski moreuz takođe je potkopala kampanju Trampove administracije usmerenu na ekonomski pritisak na Moskvu.

Suočen sa rastom cena benzina na američkim pumpama, Tramp je doneo kontroverznu odluku da ublaži neke sankcije na izvoz ruske nafte kako bi smirio tržište. Time su SAD praktično pomogle Rusiji da zaradi više novca za finansiranje ratnih napora u Ukrajini.

Globalni poremećaj trgovine naftom, gasom i đubrivom izazvan zatvaranjem moreuza takođe je pomogao Rusiji da pronađe nove kupce.

Aleksandar Gabujev, direktor Karnegi centra za Rusiju i Evroaziju u Berlinu, rekao je da je to postalo očigledno kada je ruski predsednik Vladimir Putin u junu u ruskom gradu Kazanju ugostio lidere zemalja jugoistočne Azije.

„Odaziv u Kazanju bio je impresivan: prisustvovalo je devet od 11 šefova država ASEAN-a, kao i ministar spoljnih poslova Indonezije i specijalni predstavnik Mjanmara. Pre svega, ti ljudi su odlučili da prevale tako dug put do Rusije zato što su američki i izraelski napadi na Iran izazvali rast cena energenata i đubriva“, rekao je.

Na neki način, rat u Iranu doneo je i korist Ukrajini. Ostatak sveta shvatio je da je više od četiri godine rata pretvorilo Kijev u dronovsku supersilu i dovelo do niza sporazuma o bezbednosnoj saradnji i obećanja o isporuci municije sa više zemalja.

Korejska poluostrva

Rat u Iranu sada baca senku i na još jedno potencijalno žarište – Korejsko poluostrvo, koje se tehnički nalazi u ratnom stanju već više od sedam decenija, jer nakon sukoba između Severne i Južne Koreje od 1950. do 1953. godine nije zaključen mirovni sporazum.

SAD su duboko uključene u region, sa oko 28.500 američkih vojnika stacioniranih u Južnoj Koreji. Međutim, višedecenijski odnos ove godine je pretrpeo potres kada je Tramp drastično smanjio obim godišnjih zajedničkih vojnih vežbi Ulči Freedom Shield sa Seulom, delom navodeći kao razlog nedostatak podrške Južne Koreje ratu u Iranu.

Američki predsednik je takođe pokazao spremnost za razgovore sa severnokorejskim liderom Kim Džong Unom, koji nadgleda kontinuirano povećanje nuklearnog arsenala svoje zemlje i redovna lansiranja raketa.

Analitičari su naveli da smanjenje obima vojnih vežbi kratkoročno utiče na borbenu spremnost ukoliko bi rat ponovo izbio na Korejskom poluostrvu, dok dugoročnije posledice uključuju produžavanje vremena potrebnog Seulu da preuzme ratnu kontrolu nad svojim trupama, što žele i Južna Koreja i SAD.

Južnokorejski zvaničnici saopštili su ove nedelje da je druga vojna vežba, planirana za septembar i predviđena za amfibijska iskrcavanja, otkazana još u junu. U njoj je trebalo da učestvuju američki marinci stacionirani na japanskom ostrvu Okinava, čije su pojedine jedinice učestvovale u blokadi iranskih luka.

Postavlja se i pitanje zaliha i logistike, uključujući premeštanje dela američkih protivraketnih presretača iz Južne Koreje na Bliski istok tokom borbi. Pentagon nije otkrio koliko je presretača premešteno, ali analitičari smatraju da su dugoročne nestašice ključnih sistema poput Patriota verovatne.

Tajvan i Južno kinesko more

Upućivanje američkog nosača aviona Džordž Vašington, baziranog u Japanu, u Arapsko more kako bi zamenio ugroženi  nosač Abraham Linkoln ostavlja SAD bez ijednog nosača aviona na Pacifiku, na neodređeno vreme, ukoliko se ukaže potreba za njim.

SAD imaju stalno prisustvo na Pacifiku više od dve decenije, uz izuzetak pauze od nekoliko nedelja 2024. godine.

Odsustvo nosača aviona u zoni odgovornosti američke 7. flote otvara pitanja za druge regionalne saveznike.

Filipini su posebno zabrinuti zbog sve intenzivnijih aktivnosti Kine u Južnom kineskom moru, oko spornih područja poput Skarborou grebena, koji se nalazi u isključivoj ekonomskoj zoni Filipina, ali je faktički pod kontrolom Pekinga.

Tenzije između Manile i Pekinga protežu se i na greben Second Thomas, koji se, kao i Skarborou, nalazi u arhipelagu Spratli. Na oba područja dolazilo je do sukoba filipinskih i kineskih snaga na moru.

SAD i Filipini imaju sporazum o uzajamnoj odbrani, a ukoliko bi tenzije sa Kinom eskalirale, odsustvo nosača aviona u regionu moglo bi američke snage dovesti u izrazito nepovoljan položaj, posebno imajući u vidu aktuelne probleme sa zalihama municije.

„Ono što me najviše brine jeste kako će izgledati položaj SAD u potencijalnom sukobu sa Kinom“, rekla je Harding. „Ne vidimo da će se to dogoditi uskoro… ali ako bi došlo do sukoba sa Kinom, imali bismo nestašicu municije, posebno one koja bi nam bila potrebna za takav sukob.“

Globalna uska grla

Rat bi mogao imati i druge razorne posledice – na primer, ako drugi akteri pokušaju da koriste druge ključne tačke međunarodnog pomorskog saobraćaja kao oružje.

„To još ne vidimo, ali ako bi neka od tih zemalja kasnije poželela da to učini, svakako bi mogla da ukaže na ovo kao na presedan“, rekla je Harding.

Dodala je da će težina posledica rata prvenstveno zavisiti od toga koliko dugo će SAD nastaviti da ga vode.

„Trampova administracija mora da odluči šta je dovoljno dobar ishod. Ako je jedino što je dovoljno dobro potpuno uništenje nuklearnog programa i ono što Izrael želi – Iran koji je iznutra slomljen i podeljen – onda je pred nama dugotrajna posvećenost i ljudskih života i novca, a svetska ekonomija će dugoročno osećati posledice“, rekla je.

Međutim, dodala je, Tramp bi mogao da odluči da je dovoljno da nuklearni program bude „neupotrebljiv“ – nešto za šta je sugerisao da bi moglo da se postigne tako što bi ključne lokacije, koje su trenutno uništene i zatrpane ruševinama, ostale nedostupne Iranu, uz nove napade svaki put kada Teheran pokuša da im pristupi.

„To nije sjajno rešenje, ali je izvodljivo. Ako je to dovoljno, i ako je oslabljena mreža iranskih posredničkih grupa dovoljna, onda zapravo morate da rešite pitanje Ormus­kog moreuza, a to je teško i pomalo skupo, ali ni približno skupo kao ovo što SAD trenutno rade“, rekla je.

„Iz iranske perspektive, sve što treba da urade jeste da prežive, a upravo to rade. Zato mogu da održavaju ovo koliko god žele“.