“Samoubilački pad Evrope”: Kako su ruski zvaničnici i mediji reagovali na proteste u Evropi – Svet

U ponedeljak je portparol Kremlja Dmitrij Peskov izjavio da se Evropa suočava sa „velikom krizom“.

„Teško je reći da li je reč o sistemskoj ili nesistemskoj krizi, ali jasno je da je kriza velika. Ovo su nemiri koji se, zapravo, već približavaju haosu“, rekao je Peskov novinarima.

„Ovde je, naravno, prisutan očigledan znak krize, ali, u svakom slučaju, ovo je unutrašnje pitanje tih zemalja“.

Odbacio je optužbe da je Rusija umešana u proteste, rekavši: „Niko više nigde ne shvata ozbiljno takve apsurdne optužbe. Čak ni u samoj Evropi“.

U međuvremenu, portparolka Ministarstva spoljnih poslova Rusije Marija Zaharova u nedelju je kritikovala evropske „dvostruke standarde“ kada je reč o postupanju prema protestima.

Zaharova je citirala Makrona, koji je izjavio da će biti „nepopustljiv“ prema izgrednicima koji pribegavaju nasilju, a zatim se zapitala gde su u celoj toj priči „ljudska prava“ i „sloboda izražavanja“.

„Drugim rečima, kada Francuzi pljačkaju i pustoše Pariz, to zahteva beskompromisnu osudu i oštre mere, ali kada demonstranti u drugim zemljama pustoše gradove, od nas se očekuje da ćutke posmatramo, ponovo čitajući ljutita saopštenja Jelisejske palate o neprihvatljivosti gušenja protesta“, napisala je ona na Telegramu.

„Potrebni su nam dosledni standardi, a ne beskrajni dvostruki standardi Zapada kada je reč o ljudskim pravima i mešanju u unutrašnje poslove suverenih država“, zaključila je, aludirajući na osude Zapada zbog ruskog obračuna sa mirnim demonstrantima.

Odgovarajući u petak na pitanje o studentskim protestima, Zaharova je optužila francusku vladu da krade novac od sopstvenog naroda kako bi finansirala „teroristički režim“ u Kijevu.

„Oružje i granate umesto školskog pribora i udžbenika – to su danas prioriteti političkog rukovodstva Francuske. U međuvremenu, milijarde evra usmeravaju se na podršku neonacističkom režimu u Kijevu“, izjavila je ona, ponavljajući opovrgnutu tvrdnju Kremlja da su ukrajinsko rukovodstvo preuzeli neonacisti.

Specijalni izaslanik Kremlja Kiril Dmitrijev oglasio se tokom vikenda na društvenoj mreži X, nazvavši nemire „samoubilačkim padom Evrope“ i okrivivši za njih evropsku migracionu politiku.

„Zapad je propao zbog nesposobnosti da razgovara o ozbiljnim greškama u oblasti migracija, energetike i podsticanja ratova, kao i da ih ispravi“, napisao je Dmitrijev.

Pored svoje antimigracione retorike, Dmitrijev je podelio nekoliko video-snimaka na kojima se vide zapaljene zgrade, sukobi sa policijom i opšti neredi.

Senator Aleksej Puškov, predsednik Komisije Saveta Federacije za informacionu politiku i odnose sa medijima, nazvao je prizore iz Francuske „građanskim ratom“.

„U Francuskoj je građanski rat“, napisao je na Telegramu. „Doveli su sami sebe u ćorsokak svojom politikom slobodnih migracija. Predsednik te zemlje – neodgovorni brbljivac – svuda vidi ‘Ruse pred vratima Pariza’. Ali Rusi nisu neprijatelji francuskog naroda. Svoje neprijatelje trebalo bi da potraže na drugom mestu.“

Reakcije državnih medija

Glavna urednica RT-a Margarita Simonjan objavila je na mreži X tri uporedna video-snimka protesta u Francuskoj, Italiji i Albaniji, uz komentar:

„To su, naravno, prosperitetne zemlje – Francuska, Italija, Albanija – u kojima ljudi žive u blagostanju, srećno predaju svoj novac Kijevu i uživaju u svim zamislivim demokratskim slobodama kako bi vladi saopštili svoje želje.“

Simonjan je kritikovala i one koji optužuju Rusiju za mešanje u proteste: „Bivši predsednik Estonije očigledno veruje da je Zapadnoj Evropi potrebna naša pomoć kako bi napravila haos u sopstvenim zemljama. Mislim da mogu i sami da se snađu.“

List Kommersant objavio je tekst pod naslovom „Pljačke na svakom spratu: 17. oktobar bio je dan uličnog nasilja u Francuskoj“.

„Do večeri su se demonstracije nezadovoljnih građana pretvorile u skupove zbunjenih aktivista i pokretne grupe pljačkaša, koji su lutali ulicama i napadali sve što im se našlo pod rukom“, napisao je dopisnik Kommersanta Aleksej Tarkanov.

„Policija može da rastera masu, privede osumnjičene i očisti ulice“, nastavio je on. „Mnogo je teže ubediti ljude da predsednik sluša njihove svakodnevne probleme. Dok se takav odgovor ne pruži, sledeće demonstracije mogle bi ponovo da počnu parolama o visokim troškovima života, a da se završe požarima na ulicama.“

List Vedomosti zauzeo je sličan stav, tvrdeći da francuska krajnja desnica zauzima poziciju u kojoj dobija u oba slučaja time što se protivi neredima.

„Sve ovo može se opisati kao manifestacija samrtnog ropca makronizma. Makron će napustiti funkciju za sedam meseci, ali ne pre toga. U međuvremenu se u Francuskoj još mnogo toga može dogoditi, uključujući ponovno izbijanje masovnih protesta i nemira“, navodi se u tekstu, u kojem je citiran Arno Dibijen, direktor francusko-ruskog istraživačkog centra Observo.

U intervjuu za državnu novinsku agenciju TASS, politički analitičar Ilja Graščen kov izjavio je da su protesti odgovor na „veoma stvarne“ društvene i ekonomske probleme sa kojima se suočavaju evropske zemlje.

„Ti problemi se gomilaju godinama, a aktuelni protesti mogli bi da nagoveste početak dubokog preuređenja evropskog političkog sistema“, rekao je on.

Dodao je da bi protesti mogli da se posmatraju kao prilika za uticaj na budućnost Evrope, budući da postoje „ozbiljne ideološke razlike između konzervativne administracije Donalda Trampa i značajnog dela evropskog političkog establišmenta“.

Proruski dnevni list Izvestija usredsredio se na najavu francuskog premijera Sebastijana Lekornija o uvođenju policijskog časa u pojedinim gradovima, kao i na navodnu krađu dresa Lionela Mesija i kapitenske trake iz jednog muzeja u Parizu.

Državni mediji objavili su i video-snimke na kojima se vidi kako demonstranti blokiraju ulaz u Luvr.

U informativnoj emisiji Vesti, novinarka Jelena Kondratjeva-Salgero takođe je okrivila migracije za nemire.

„Tamo gde ljudi marširaju sa francuskim zastavama, neće biti razbijenih izloga, zapaljenih gomila smeća, spaljenih automobila ni pljački“, izjavila je ona.

„Tamo gde ljudi imaju prekrivena lica, ogrnuti su palestinskim kefijama i nose palestinske, marokanske ili alžirske zastave… videćete nerede, napade na policiju i napade na novinare.“