Samo u avgustu zabeleženo gotovo hiljadu slučajeva: Kako je Ukrajina zatvorila nebo Rusije – Svet

Prošlog meseca, zbog napada dronovima, privremeno je moralo da bude zatvoreno 32 aerodroma, uključujući aerodrome u okolini Moskve i Sankt Peterburga. Zabeleženo je 993 takvih slučajeva, prenosi Volstrit žurnal, pozivajući se na podatke kompanije Osprey Flight Solutions, koja se specijalizuje za pitanja vazduhoplovne bezbednosti.

To je rekordan pokazatelj, koji je za više od trećine premašio broj zatvaranja u julu. Tokom celog leta zabeležena su 2.182 slučaja privremene obustave rada aerodroma. Poređenja radi, tokom cele 2025. godine to se dogodilo 1.923 puta.

„Rat koji je pokrenula Rusija zatvara njeno nebo“, izjavio je Zelenski 1. septembra. On je ruski vazdušni prostor nazvao „potpuno opasnim“, upozorivši avio-kompanije i osiguravače na rizike letova ka ruskim aerodromima.

Međutim, još pre toga, u avgustu, Osprey Flight Solutions zabeležila je još jedan rekord: oko 16.000 ukrajinskih dronova koji su prešli granicu prodrlo je u vazdušni prostor koji Rusija i dalje ostavlja otvorenim za civilne letelice.

U junu i julu broj takvih bespilotnih letelica premašio je 11.000, odnosno 13.000. Od početka godine kretao se na nivou od 4.000 do 5.000 mesečno, da bi u maju porastao na 7.544.

Ukrajinski vazdušni prostor u potpunosti je zatvoren od februara 2022. godine, dok su u Rusiji zatvoreni samo pojedini regioni u blizini fronta. Rusija neće dozvoliti značajnije prekide u radu civilnog vazduhoplovstva, izjavio je 2. septembra ministar saobraćaja Andrej Nikitin.

„Ukrajina ne predstavlja pretnju civilnom vazduhoplovstvu kao takvom – nijednom civilnom avionu. Jednostavno, dronova će biti na nebu iznad Rusije i s tim treba računati“, napisao je ranije Zelenski.

Tokom prva tri dana septembra, zbog napada bespilotnim letelicama u Rusiji su u proseku otkazivana 86 leta dnevno, prema podacima FlightRadar24. U avgustu je taj broj premašen samo dva puta – 10. avgusta (104) i 18. avgusta (93).

Sergej Bratčuk, portparol Ukrajinske dobrovoljačke armije, koja brani južne regione zemlje, objasnio je za Volstrit žurnal: „Ovo više nije samo ponavljanje pojedinačnih, izolovanih upozorenja o vanrednim situacijama; ovo je prelazak na stalni pritisak čiji je cilj da se parališe rad civilnog vazduhoplovstva u evropskom delu Ruske Federacije“.

Ukrajinske vlasti planiraju da prošire obim takozvane „Operacije Ćilim“, u okviru koje bi bespilotne letelice trebalo da kruže u blizini ruskih aerodroma, primoravajući službe kontrole vazdušnog saobraćaja da obustavljaju poletanja i sletanja aviona, piše list.

O tome da su, nakon izjave Zelenskog, Oružane snage Ukrajine započele operaciju blokiranja moskovskih aerodroma pomoću hiljada bespilotnih letelica, dan ranije pisao je časopis The Atlantic.

Prema njegovim informacijama, operaciju je još početkom godine počeo da priprema tadašnji ministar odbrane Mihail Fedorov. Planirano je da se svake noći lansira do 1.000 dronova opremljenih veštačkom inteligencijom i mapama terena, kako bi se preopteretili sistemi protivvazdušne odbrane, onemogućio rad moskovskih aerodroma i strane avio-kompanije navele da odustanu od letova za Rusiju.

Najveća privatna avio-kompanija u Turskoj, niskotarifni prevoznik Pegasus, u noći 2. septembra vratila je nekoliko aviona koji su leteli ka Moskvi, obrazloživši to „tehničkim i operativnim razlozima“. Narednog dana isto je učinio i Flydubai iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, pozivajući se na prilagođavanje reda letenja i ruta zbog „promenljive situacije u regionu“.

Ranije, krajem juna, vodeća izraelska avio-kompanija obustavila je letove između Tel Aviva i Moskve, pozivajući se na napade ukrajinskih dronova.