Ruski list o ostavci Vučića i kampanji: Postoji mogućnost da će bivši predsednik nakon izbora morati da napravi ustupke – Svet

Predsednik Aleksandar Vučić napustio je svoju funkciju a prethodno je telefonom razgovarao sa Vladimirom Putinom i sastao se sa Sergejem Lavrovom.

Opozicija i dalje ima šansu da izazove 14-godišnju vlast Srpske napredne stranke, međutim, ni dalje nema jasnu spoljno-političku strategiju.

Ko će zameniti Vučića na mestu predsednika Srbije

U Srbiji se završava čitava jedna politička epoha: Aleksandar Vučić, koji je zemljom rukovodio gotovo 10 godina, objavio je ostavku na mesto predsednika. Novi šef države trebalo bi da bude izabran u roku od 90 dana – do kraja decembra.

Vučić predvodi listu vladajuće Srpske napredne stranke na parlamentarnim izborima 25. septembra. U slučaju uspeha, sada već bivši predsednik preuzeće funkciju premijera.

Vučić svoj odlazak sa funkcije objašnjava učešćem u parlamentarnoj kampanji. Prethodno je raspustio parlament nakon nekoliko talasa protesta koji su počeli krajem 2024. godine.

Povod je bila tragedija u drugom po veličini gradu u zemlji, Novom Sadu, gde je usled urušavanja nadstrešnice rekonstruisane železničke stanice poginulo 16 ljudi.

Nakon protesta u martu 2025. godine, ostavku je podneo premijer Miloš Vučević, a na njegovu funkciju došao je Đuro Macut. U decembru iste godine Vučić je prvi put izjavio da postoji mogućnost održavanja vanrednih parlamentarnih izbora  a kasnije je obećao da će napustiti funkciju predsednika, piše ruski list.

Prema Ustavu, dužnost šefa države obavljaće predsednica Narodne skupštine Ana Brnabić. Do 2024. godine ona je sedam godina bila na čelu vlade, pri čemu se pokazala kao zvaničnica lojalna Vučiću.

U srpskim medijima predsednica parlamenta se navodi kao jedna od dve glavne kandidatkinje vladajuće stranke za najvišu funkciju. Druga opcija je aktuelni predsednik vlade Đuro Macut, koji je naklonjeniji Rusiji. Međutim, oboje na ovaj ili onaj način zavise od Vučićeve podrške.

Direktor Fonda progresivne politike i glavni urednik projekta „Balkanist“ Oleg Bondarenko rekao je za Izvestija da je najverovatnije da će Vučić kandidata za predsednika objaviti već nakon parlamentarnih izbora. Istovremeno, ni opozicija za sada ne žuri da saopšti imena svojih kandidata.

Predizborna trka u Srbiji

Ostavka Aleksandra Vučića nije prva takva ostavka u istoriji savremene Srbije. Godine 2012. Boris Tadić je prevremeno napustio funkciju predsednika i pokušao da ponovo bude izabran, ali je izgubio od kandidata Srpske napredne stranke Tomislava Nikolića.

Važno je razumeti da je Srbija pre svega parlamentarna republika, u kojoj je uloga premijera u upravljanju zemljom mnogo značajnija. Vučić obavlja funkciju predsednika, ali istovremeno zadržava uticaj na vladajuću stranku, zahvaljujući čemu u svojim rukama koncentriše glavne poluge vlasti.

Glavna opoziciona snaga postala je „Studentska lista – Studenti pobeđuju“, na čijem je čelu profesor Medicinskog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu Ilija Srdanović. Republička izborna komisija Srbije je 15. septembra registrovala listu sa 250 kandidata, među kojima su profesori, lekari, preduzetnici, kulturni radnici i aktivisti iz različitih krajeva zemlje.

Istraživanja za sada beleže prednost Vučićeve stranke. Istraživanje centra Faktor Plus, sprovedeno od 16. do 20. septembra, pokazalo je da vladajuće snage imaju podršku od 48,6 odsto, naspram 37,1 odsto koliko ima studentska opozicija.

Kada bi se izbori održali danas, Srpska napredna stranka osvojila bi 129 od ukupno 250 poslaničkih mesta i zadržala većinu. Cenzus od tri odsto za ulazak u parlament prešle bi još dve političke snage: Socijalistička partija Srbije (4,9 odsto) i blok proevropske opozicije (3,6 odsto).

Prema mišljenju Olega Bondarenka, SNS bi mogla da osvoji oko 46-47 odsto glasova i da, u koaliciji sa socijalistima i predstavnicima nacionalnih manjina, formira većinu, dok bi Vučić preuzeo funkciju premijera.

Istovremeno, ne može se isključiti mogućnost da konačni rezultat „Studentske liste“ bude viši od predviđenog, ističe programski menadžer Ruskog saveta za međunarodne poslove (RSMD) Milan Lazović.

Prema njegovom mišljenju, glavna iznenađenja mogla bi da budu povezana sa samim kvalitetom kampanje, skrivenim rezervama među neopredeljenim biračima i mogućim koalicionim efektima.

Ukoliko svi ovi faktori deluju istovremeno, „Studentska lista“ ne samo da bi mogla da poboljša svoj rezultat, već i da predstavlja stvarni izazov dominaciji vladajuće Srpske napredne stranke.

Zbog toga postoji mogućnost da će bivši predsednik nakon izbora morati da napravi određene ustupke, ukoliko namerava da zadrži vlast u svojim rukama, smatra ovaj stručnjak.

Kako će se promeniti odnosi Rusije i Srbije

Zanimljivo je, piše ruski list, da je Vučić uoči ostavke, 26. septembra, telefonom razgovarao sa Vladimirom Putinom. Tokom razgovora strane su razmatrale razvoj rusko-srpskih odnosa i međunarodna pitanja. Prema rečima srpskog političara, glavne teme bile su produženje gasnog sporazuma i situacija u vezi sa kompanijom NIS.

Dan ranije, Vučić se sastao sa šefom Ministarstva spoljnih poslova Rusije Sergejem Lavrovom u Njujorku tokom godišnjeg zasedanja Generalne skupštine UN.

Nakon toga je, odgovarajući na pitanje dopisnika Izvestija, izrazio nadu da će Beograd i Moskva zadržati mogućnosti za dalji razvoj saradnje u svim oblastima.

Srpski lider je naglasio da se Beograd, uprkos pritiscima, nije pridružio sankcijama protiv Moskve.

Podsetimo, trogodišnji ugovor o isporuci ruskog gasa Srbiji istekao je u junu 2025. godine. Od tada strane na svaka tri meseca produžavaju kratkoročni ugovor o isporuci gasa po povlašćenoj ceni. Važeći sporazum ističe 30. septembra, zbog čega je za srpskog lidera važno da tokom perioda političke tranzicije očuva uvoz ruskog gasa.

Milan Lazović smatra da će, u slučaju pobede SNS-a na parlamentarnim izborima, politika očuvanja jeftinog ruskog gasa i odbijanja uvođenja sankcija Rusiji najverovatnije biti nastavljena. Aleksandar Vučić nakon odlaska sa mesta predsednika namerava da preuzme funkciju šefa vlade, a produženje gasnog sporazuma biće njegov adut u kampanji.

Ukoliko nijedna politička snaga ne osvoji odlučujuću većinu, formiranje vlade moglo bi da se oduži, a pitanje gasa postalo bi predmet pregovora između proruski i prozapadno orijentisanih snaga. U tom slučaju, tromesečna produženja ugovora mogla bi da budu nastavljena, ali bi dugoročna stabilnost snabdevanja ostala neizvesna.

Inače, 30. septembra ističe američka licenca za poslovanje kompanije NIS – najveće naftne kompanije u zemlji, koja se nalazi pod američkim sankcijama zbog ruskog vlasništva. U toku su pregovori o prodaji 56 odsto akcija Gaaprom njefta mađarskoj kompaniji MOL, a njihov ishod takođe može zavisiti od političke konfiguracije nakon izbora.

Međutim, potpuni raskid sa Rusijom od Srbije ne zahteva Amerika, već Evropska unija. Brisel insistira na usklađivanju sa zajedničkom spoljnom politikom, što podrazumeva uvođenje antiruskih sankcija, raskid gasnih ugovora i obustavljanje direktnih avionskih linija.

Aleksandar Vučić je u svom obraćanju na sednici Generalne skupštine UN istakao da „punopravno članstvo u EU ostaje strateški prioritet“. Međutim, Beograd očekuje „veću jasnoću u pogledu perspektive i konkretnije rezultate u procesu“.

Opozicija, međutim, pokušava da izbegava pitanja spoljne politike. Prema mišljenju srpskih analitičara, to je povezano sa strahom da bi izgubili deo birača ukoliko zauzmu jasan stav. Vučić naglašava da su „Studentsku listu“ nametnule spoljne sile. Evropski političari se uzdržavaju od direktne podrške „Stidentskoj listi“, ali ni oni nisu zainteresovani da aktuelni lider ostane na vlasti.

Sudeći po svemu, Srbiju do kraja godine očekuje potpuna promena političke scene. Zemlja bira između nastavka sadašnje politike balansiranja između najvećih svetskih sila i preusmeravanja pažnje isključivo na unutrašnje probleme, uz nejasne perspektive delovanja na spoljnopolitičkom planu.

Aleksandar Vučić za sada vodi u ovoj trci, međutim, kako vidimo, srpska politika u završnoj fazi kampanje puna je neočekivanih iznenađenja.