“Rusija planira napade na Evropu sa mora, meta su mediteranske zemlje”: Španski Mundo piše – obaveštajne službe SAD prikupile informacije o planovima Kremlja – Svet

„Koristiće dronove lansirane sa mora, skrivene u kontejneru nekog broda, to uopšte nije teško“, objasnio je izvor blizak Ministarstvu odbrane Litvanije, koji je govorio pod uslovom anonimnosti, preneo je španski El Mundo.

Obrazloženje za takvu eskalaciju već se neko vreme razmatra. Moskva je više puta insistirala na tome da snabdevanje Ukrajine oružjem, obaveštajnim podacima i vojnim savetnicima pretvara zapadne zemlje u učesnike rata i legitimne mete.

Do sada je delovala ispod onoga što stručnjaci nazivaju „ratnim pragom“, čime je izbegavala poteze koji bi mogli da izazovu koordinisan odgovor NATO-a, ali je istovremeno pokrenula sve intenzivniju kampanju sabotaža protiv ciljeva u zemljama koje podržavaju Ukrajinu, kao i izolovane incidente koji su, po svemu sudeći, imali za cilj da ispitaju granice i reakciju druge strane.

Prva eskalacija dogodila se kada je pre godinu dana 19 dronova, koji nisu nosili municiju, skrenulo ka poljskom vazdušnom prostoru. Velika prekretnica bio je nedavni incident sa naoružanim dronovima na aerodromu u Lajpcigu, za koji nemačke vlasti smatraju da iza njega stoji ruska obaveštajna služba.

Sada litvanske vlasti čak znaju i tip drona koji bi Rusi mogli da upotrebe protiv Španije, Francuske ili Italije. Reč je o dronu Gerbera, koji je dug približno dva metra, ima raspon krila od 2,5 metara, težak je do 18 kilograma, postiže brzinu od oko 160 kilometara na čas i ima deklarisani maksimalni domet od 600 kilometara, u zavisnosti od eksplozivnog tereta koji nosi i drugih faktora, poput vetra.

Jedan trgovački brod može da prevozi više takvih letelica, a njihovo lansiranje je znatno jednostavnije nego kod dronova Šahed ili Geran, koji su znatno veći.

Sa udaljenosti od 200 do 300 kilometara od obale, let bi trajao otprilike između sat i 15 minuta i dva sata, u zavisnosti od stvarne brzine. Njegov mali teret nije dovoljan za uništavanje velikog objekta, ali može da izazove požar, ošteti nezaštićenu opremu ili privremeno zatvori luku ili aerodrom. Željeni efekat mogao bi da bude politički i ekonomski, pored materijalne štete.

Litvanija – kao i druge zemlje – raspolaže ovim informacijama još od perioda neposredno nakon misterioznog putovanja direktora CIA Džona Retklifa u Moskvu 25. avgusta.

Retklif je stigao američkim vojnim avionom koji je prethodno sleteo u Rigu, usred baltičkog krila NATO-a. Nije javno poznato da li je u Letoniji održao sastanke iako diplomatski izvori iz jedne baltičke zemlje potvrđuju da su unapred znali za njegovo putovanje i da su kasnije bili obavešteni o njegovom sadržaju.

Volstrit žurnal i Politiko naveli su da je Retklif otputovao u Moskvu kako bi upozorio Rusiju protiv bilo kakvog napada ili provokacije usmerene prema NATO-u.

Prema izvorima upoznatim sa upozorenjem, vlade Španije, Francuske i Italije takođe su obaveštene da Rusija priprema moguću operaciju dronovima protiv jedne od tih zemalja. To upozorenje poklapa se sa neuobičajenom reakcijom Emanuela Makrona – nakon što je 16. septembra okupio Savet za odbranu, dva dana kasnije je u Jelisejskoj palati sazvao lidere svih političkih stranaka i kandidate za predsedničke izbore 2027. godine.

Nekoliko konsultovanih analitičara za pitanja odbrane potvrdilo je da zna za postojanje izveštaja CIA koji je kružio među evropskim ministarstvima spoljnih poslova i koji veoma precizno opisuje napad. Francuske vlasti su tom izveštaju pridale veliki značaj i ukazale mu veliko poverenje.

Zašto napad na Španiju, Francusku ili Italiju? Sve tri zemlje imaju izbornu kampanju i izbore 2027. godine, a u njima postoje radikalne političke snage sposobne da iskoriste strah i umor zbog rata u Ukrajini.

Naročito u Francuskoj i Italiji postoje veze ili stavovi koji su očigledno bliski interesima Kremlja. Još juče je levičarski kandidat Žan-Lik Melanšon pripisao „napadima dugog dometa“ Ukrajine na teritoriju Rusije intenziviranje ruske pretnje u Evropi.

Kejr Džajls, britanski analitičar specijalizovan za rusku vojnu strategiju, koji je radio za Akademiju odbrane Ujedinjenog Kraljevstva, upozorava da udaljenost Španije od ruske granice ne garantuje njenu bezbednost.

„Nisu nužno zemlje na prvoj liniji te koje će biti meta. Meta će biti tamo gde se nalazi najslabija tačka Evrope“, smatra on. Među mogućim ranjivim tačkama navodi „zemlje poput Ujedinjenog Kraljevstva ili Španije, koje nisu ulagale u odgovarajuće integrisane sisteme protivvazdušne i protivraketne odbrane za suočavanje sa ruskom pretnjom“.

Glavni cilj akcije sa Gerberama lansiranim sa trgovačkog broda ne bi nužno bio da se izazove velika destrukcija. Sa eksplozivnim teretom od oko četiri ili pet kilograma, letelica bi bila korisnija za zatvaranje aerodroma, izazivanje požara, nadletanje vojnog objekta ili demonstraciju da Rusija može da dosegne evropsku pozadinu.

„Rusija posmatra gde bi bilo koja akcija imala najveći efekat zbog nedostatka otpornosti, civilne odbrane i političke krhkosti“, kaže Džajls. Izbor cilja, objašnjava on, zavisi od „jednačine koja se neprestano menja“: Moskva procenjuje gde može da ostvari najveći rezultat uz rizike i resurse koje je spremna da prihvati.

Ideju o pomorskom lansiranju protiv NATO-a već je pre tačno godinu dana izneo ukrajinski medij Difens ekspres – Gerberi bi bili prevoženi tankerima takozvane „flote u senci“ i lansirani pomoću katapulta iz međunarodnih voda.

„Ruska Federacija je već izvodila probe lansiranja bespilotnih letelica sa brodova. Na primer, 2020. godine ZALA (ruska kompanija koja proizvodi dronove i koja je povezana sa proizvođačem naoružanja Kalašnjikov) izvela je demonstraciona lansiranja dronova sa plovila u pokretu.“

U oktobru 2024. godine obnovljeni su ovi eksperimenti sa praktično nepokretne pomorske platforme. Pored samih manevara, već je bilo i jednog incidenta koji je izazvao uzbunu na Baltiku – u februaru je jedna švedska pomorska jedinica otkrila dron kako poleće sa ruskog broda za elektronsko izviđanje „Žiguljevsk“ u moreuzu Eresund. Švedska je ometala letelicu i okarakterisala njen let kao povredu svog vazdušnog prostora.

Upravo tih dana francuski nosač aviona „Šarl de Gol“ nalazio se u Malmeu; dron je ostao na udaljenosti većoj od deset kilometara i nije bio identifikovan. A 14. septembra ruski ratni brod ispalio je dve signalne rakete za slučaj opasnosti prema danskom vojnom helikopteru koji je obavljao rutinski nadzor u međunarodnim vodama Baltičkog mora.

U ruskim krugovima bliskim vojnom establišmentu već predstavljaju južni bok Mediterana kao pravac sa kojeg bi mogla da bude ugrožena Francuska i čak objavljuju spisak mogućih ciljeva. Dana 19. septembra, samo dan nakon sastanka koji je sazvao Makron, uticajni Telegram kanal Ribar objavio je mapu Mediterana pod naslovom „Ruski lek protiv francuske arogancije“.

U tekstu se zamišlja isporuka dronova Geran-5 Alžiru i navodi da bi oni mogli da dosegnu fabrike aviona, vojne baze, nuklearne elektrane i petrohemijske komplekse na jugu Francuske.

„Utisak koji Rusi žele da ostave jeste njihov sopstveni ‘Spider Web’“, objašnjava litvanski izvor, misleći na spektakularnu operaciju u kojoj je Ukrajina sakrila dronove u kontejnere prevožene kamionima kroz Rusiju, a da vozači za to nisu znali, i potom ih ispustila u blizini ruskih aerodroma kako bi uništila određeni broj aviona.

Obaveštajni izvori u baltičkim zemljama povezuju sve agresivnije delovanje Rusije sa štetom koju ukrajinski napadi nanose ruskom energetskom sektoru.

Nedavno intenziviranje ruskih aktivnosti na polju sabotaža ima nekoliko ciljeva: smanjivanje podrške Ukrajini, izazivanje podela unutar NATO-a i uznemiravanje evropskog stanovništva.

Poljska takođe raspolaže sličnim informacijama. Premijer Donald Tusk upozorio je na moguće ruske napade dronovima ili raketama na zemlje koje pomažu Ukrajini i istakao da su zemlje već pokazale sposobnost da zaustave takve operacije ili utvrde njihove počinioce i nalogodavce.

Litvanski ministar spoljnih poslova Kestutis Budris upozorava: „Rusija se neće skrivati. Jednostavno moramo izbeći posledice.“

Raspon krila Gerbere nešto je veći od uobičajene unutrašnje širine kontejnera. Letelica bi mogla da putuje sa demontiranim krilima, sklopljena ili postavljena dijagonalno, a zatim da bude pripremljena na palubi.

Takvi dronovi su već leteli nebom Evropske unije – Gerbera-2, varijanta ovog ruskog drona koja je nedavno pronađena ispred poljske obale, nosila je fragmentacionu bojevu glavu sa upaljačem i oko četiri kilograma eksploziva. Međutim, taj incident nije bio posledica pomorskog lansiranja; verovatno je dron stigao iz Kalinjingrada, prelazeći preko Litvanije.

Ovaj metod nije svojstven samo Rusiji – Ukrajina već lansira vazdušne dronove sa platformi na moru. Neki analitičari smatraju da bi to moglo biti odgovor na ruske poteze. U tekstu Blumberga, osoba bliska Kremlju upozorila je na nameru da se Evropa kazni zbog podrške Kijevu.