RSE: Šangajska grupa u 25. godini – Razdori, rivalstva i demonstracija jedinstva – Svet

Iran je u ratu sa SAD, rat Rusije protiv Ukrajine nastavlja da besni bez znakova popuštanja, Kina se suočava s povećanim pritiskom SAD zbog trgovine, a nuklearno naoružani neprijatelji Indija i Pakistan sede zajedno uprkos dubokom rivalstvu, da spomenemo samo neke.

Četiri centralnoazijske članice – zemlja domaćin Kirgistan, Kazahstan, Uzbekistan i Tadžikistan – jesu regionalni igrači, ali i ciljevi raznih zemalja koje žele da povećaju svoj uticaj, uključujući Kinu, Rusiju, Indiju i SAD koje nisu članice ŠOS-a, piše Radio Slobodna Evropa (RSE).

U intervjuu za Narodni dnevnik (Renmin ribao), novine Centralnog komiteta Komunističke partije Kine, generalni sekretar ŠOS-a Nurlan Jermekbajev iz Kazahstana hvalio je „šangajski duh“, koji, kako je rekao, uključuje međusobno poverenje, poštovanje i korist, između ostalih kvaliteta za koje je tvrdio da čine grupu privlačnom za takozvani Globalni jug.

Međutim, iza tih „zajedničkih vrednosti“ stoje duboke razlike, pri čemu članice koriste platformu ŠOS-a da bi ostvarile svoje, često suprotstavljene programe.

Svaka članica „ima svoju posebnu poziciju i velike sile imaju stavove koji se međusobno razlikuju“, rekao je kirgistanski politički analitičar Emil Džurajev.

Kina i Indija „imaju različite pozicije po mnogim pitanjima i takođe postoje oblasti sporenja među njima“, rekao je Džurajev. „Rusija pokušava da utiče na svet i… nastavlja svoj rat bez prestanka. Uz to, tu je i Iran. Svi čekaju da vide šta će Iran uraditi“.

Dvadesetšesti godišnji samit ŠOS-a obeležava 25 godina otkako su je osnovali Kina, Rusija, Kazahstan, Kirgistan, Tadžikistan i Uzbekistan. Indija, Pakistan, Iran i Belorusija su sada članice, a zajedno s državama posmatračima i partnerima u dijalogu, ta organizacija predstavlja skoro polovinu svetske populacije i otprilike četvrtinu globalne ekonomije.

„Biškek je danas postao svetska prestonica“, objavio je lokalni list 31. avgusta dok su lideri išli na bilateralne sastanke uoči zvaničnog samita.

Očekuje se da će sastanak 1. septembra rezultirati Biškečkom deklaracijom povodom godišnjice, zajedno s tematskim saopštenjima i odlukama koje obuhvataju bezbednost, ekonomiju, transport, zaštitu životne sredine, veštačku inteligenciju i kulturnu i humanitarnu saradnju.

Prethodni skupovi, međutim, nisu doneli nikakve sudbonosne odluke, pa je za članice, bilo da su velike ili male, to možda više stvar predstave nego suštine.

Uprkos dubokim razlikama unutar organizacije, ŠOS daje svojim članicama i posmatračima platformu da se zajedno pojave na međunarodnoj sceni i projektuju težinu većeg kolektiva, rekao je Rid Stendiš (Reid Standish), nerezidentni istraživač u Centralnoevropskom institutu za azijske studije i bivši novinar RSE.

„Možda nema velika politička dostignuća iza sebe i može biti ograničena svojim unutrašnjim rivalstvima, ali ŠOS i dalje očigledno služi svrsi okupljanja ovih lidera na forumu kojim ne dominiraju zapadne sile“, rekao je on. „Lideri ŠOS-a očigledno pridaju značaj ovome, inače ne bi prisustvovali“.

Kina je najuticajnija članica ŠOS-a i njena ekonomska težina stavila je Peking u centar povećanog međunarodnog pritiska zbog trgovine.

Uoči sastanka ministara finansija i guvernera centralnih banaka G20 na drugom kraju sveta 31. avgusta u Ešvilu u Severnoj Karolini, ministar finansija SAD Skot Besent (Scott Bessent) je rekao da će ohrabriti članice da preispitaju svoju trgovinu s Kinom, navodeći da je ukupni trgovinski suficit Pekinga od oko 1.200 milijardi dolara neodrživ.

Prošle nedelje, Besent je pozvao zemlje da prekinu veze s Iranom u okviru napora da se „preseče svaka ekonomska žila linija koja održava ovaj tiranski režim dok Teheran ne bude ostao sam“.

Iran se nada da će samit ŠOS-a poslati signal da nije sam.

„U konfrontaciji Irana i Amerike, trebalo bi da očekujemo snažnije izjave ovde, izjave o zapadnom uticaju i pritisku ili deklaraciju kojom se izražava neslaganje s procesima u Iranu ili se kaže nešto poput: ‘Radite pogrešnu stvar'“, rekla je kirgistanska politička analitičarka Činara Esengul.

Isto tako i Rusija, koja je pod sve strožim zapadnim sankcijama zbog rata protiv Ukrajine. Međunarodni krivični sud je 2023. godine izdao nalog za hapšenje Putina zbog sumnje na ratne zločine zbog ilegalnog prebacivanja ukrajinske dece u Rusiju.

Za Kinu, kaže Stendiš, skupovi ŠOS-a „služe korisnoj svrsi pružajući svetu važnu sliku da se ključne globalne odluke mogu doneti bez prisustva zapadnih lidera“.