“Rok do 2029. i mogući rat sa Rusijom podiže ulog”: Pet pitanja koja će oblikovati nove NATO planove – Svet

Pregovorima će biti utvrđeni ciljevi u pogledu vojnih sposobnosti za 2029. godinu, što znači da će svaka od 32 članice NATO-a morati da obezbedi konkretne vojne snage i opremu.

Rok do 2029. podiže ulog: evropski zvaničnici upozorili su da bi Rusija do tada mogla da bude spremna da napadne neku članicu NATO-a, piše Politico.

Istovremeno, administracija Donalda Trampa razmatra značajno smanjenje broja američkih vojnika u Evropi, što bi moglo da ostavi Alijansu bez dovoljnog broja vojnika i ključnih vojnih kapaciteta, poput aviona za dopunu goriva u vazduhu, raketa velikog dometa i sredstava za obaveštajno izviđanje, nadzor i prikupljanje informacija.

Pregovori će pokazati koliko je svaka zemlja spremna da troši na odbranu, u kojoj meri Evropa može da funkcioniše bez SAD i da li bi NATO u svojim vojnim planovima trebalo više da se oslanja na tehnologije poput robotike i veštačke inteligencije.

„Biće teško“, rekao je jedan visoki diplomata NATO-a, koji je, kao i drugi sagovornici, želeo da ostane anoniman kako bi mogao otvoreno da govori o ovom osetljivom pitanju.

„Podela tereta, SAD, usklađivanje nivoa ambicija sa političkim prioritetima… To je ogroman izazov“.

Saveznici u NATO-u će narednih dana početi da razmatraju opšte smernice za nove ciljeve, poznate pod nazivom Političke smernice. To je prvi korak u petofaznom procesu pod nazivom NATO-ov proces odbrambenog planiranja.

„Cilj je da ovo bude ciklus transformacije, a ne nešto što se samo preuzima sa gotove liste“, rekao je francuski admiral Pjer Vandije, vrhovni saveznički komandant NATO-a za transformaciju i glavni predstavnik Alijanse zadužen za buduće oblike ratovanja.

Novinari Politica razgovarali su sa 15 sadašnjih i bivših zvaničnika i diplomata NATO-a kako bi utvrdili pet ključnih pitanja koja će verovatno obeležiti pregovore.

1. Određivanje nivoa ambicija

Najvažnije pitanje biće određivanje tačnog broja vojnika i vojnih kapaciteta koje saveznici žele da obezbede, što se naziva nivoom ambicija.

NATO saveznici su se tradicionalno saglašavali da, pored snaga potrebnih za velike vojne operacije, treba da imaju i 18 rezervnih brigada – od kojih svaka broji oko 5.000 vojnika – za izvođenje manjih misija upravljanja krizama izvan teritorije Alijanse, poput onih u Avganistanu ili na Kosovu.

Međutim, pritisak SAD da evropski saveznici preuzmu veći deo odgovornosti za sopstvenu bezbednost, u okviru pristupa nazvanog „NATO 3.0“, mogao bi da navede članice da smanje ili čak potpuno ukinu zahteve koji se odnose na manje operacije.

U pregovorima će se razmatrati i mogućnost ubrzavanja samog procesa planiranja u budućnosti, kao odgovor na izuzetno brz razvoj tehnologija na bojnom polju, od veštačke inteligencije do kopnenih robota.

Saveznici će verovatno razmotriti i način pružanja konvencionalne vojne podrške, poput kopnenih trupa ili avijacije, nuklearnim silama kao što su Velika Britanija i SAD.

„Konvencionalni kapaciteti podrške apsolutno su deo procesa NATO-ovog odbrambenog planiranja“, rekla je Nasima Barouz, direktorka NATO-a za nuklearnu politiku. „To je jedna od ključnih poruka koju ističemo u okviru predstojećih pregovora.“

2. Nadomeštanje američkih kapaciteta

Nad pregovorima se nadvija predstojeća revizija rasporeda američkih snaga u Evropi koju sprovodi Pentagon. Vašington je već ranije ove godine povukao iz skupa snaga na koje NATO može da računa pojedine kapacitete, uključujući strateške bombardere, borbene avione, dronove, podmornice i ratne brodove.

Rezultati revizije biće predstavljeni u decembru, na polovini pregovora u NATO-u, što izaziva zabrinutost da bi čitav proces mogao da bude usporen. Postoji bojazan da bi SAD mogle da povuku sredstva koja su Evropi neophodna, poput teških transportnih aviona.

Nastojanje Vašingtona da smanji svoje vojno prisustvo u Evropi pokrenuće trku među saveznicima da nadomeste američke kapacitete. To će otvoriti pitanje pravedne podele tereta, što bi moglo da bude veoma teško s obzirom na sve veća ograničenja nacionalnih budžeta.

„Ne tako davno, čitav proces u NATO-u funkcionisao je ovako: izračunate šta je NATO-u potrebno, a kada ustanovite da vam nešto nedostaje, SAD popune praznine“, rekao je Kamij Gran, direktor udruženja odbrambene industrije ASD i bivši visoki zvaničnik NATO-a. „To više nije slučaj“.

Jedno od mogućih rešenja jeste da se odustane od preciznog propisivanja vrsta naoružanja i da se državama umesto toga zadaju konkretni ciljevi. Na primer, od njihovih snaga moglo bi se zahtevati da unište ruske komandne centre. Takav pristup evropskim saveznicima koji nemaju pristup američkom naoružanju, poput krstarećih raketa „tomahavk“, ostavio bi više prostora za izbor alternativnih rešenja.

„Ne moramo da imamo hiljade tomahavka. Možemo, međutim, da imamo hiljade jeftinijih alternativa“, rekao je Fabrice Poatje, bivši direktor za planiranje politika NATO-a, koji je sada izvršni direktor konsultantske kompanije Rasmussen Global.

3. Regionalne podele

Usredsređenost na Rusiju verovatno će izazvati nesuglasice sa saveznicima koji su zabrinuti zbog drugih bezbednosnih pretnji.

NATO se zvanično zalaže za pristup bezbednosti od „360 stepeni“, odnosno za podjednaku pažnju prema pretnjama iz svih pravaca. U praksi, međutim, fokus Alijanse pomerio se ka istoku nakon ruske invazije na Ukrajinu punog obima 2022. godine, a tokom protekle godine i ka severu, nakon pokretanja arktičke misije, uglavnom kao odgovor na pritisak Donalda Trampa u vezi sa Grenlandom.

Neke članice želele bi da se veća pažnja posveti južnom i jugoistočnom krilu Alijanse. Među problemima koje navode jesu prisustvo ruskih plaćenika u Libiji, mogućnost instrumentalizacije migracija kao oružja, pojačana aktivnost podmornica i napadi dronovima na plovila u Crnom moru.

„Previše pažnje posvećujemo severu“, rekao je drugi diplomata NATO-a. „Trebalo bi ponovo da uspostavimo ravnotežu.“

4. Više dronova ili više tenkova

Ratovanje dronovima, koje dominira linijama fronta u Ukrajini, verovatno će pokrenuti raspravu o tome kako uskladiti ulaganja u bespilotne sisteme sa nastavkom izgradnje konvencionalnih vojnih kapaciteta, poput tenkova i artiljerije.

Većina saveznika planira da poveća upotrebu bespilotnih sistema.

Velika Britanija je ove godine najavila razvoj „hibridne flote“ koja se u velikoj meri oslanja na autonomna plovila, poput bespilotnih podvodnih vozila tipa 93. Francuska je izdvojila oko 8,4 milijarde evra za dronove i lutajuću municiju, dok Nemačka sledeće godine osniva svoj prvi namenski puk za upotrebu dronova.

Teškoće evropskih zemalja u regrutovanju vojnika takođe utiču na ovu raspravu, rekao je Gran.

„Jedan od razloga zbog kojih se svi okreću bespilotnim sistemima jeste to što živimo u društvima sa sve starijim stanovništvom — suočavamo se sa nedostatkom ljudstva“.

Države će morati i da pronađu način da prate ruski tehnološki razvoj, a da pritom ne prekorače nacionalne budžete za odbranu.

Vandije je rekao da Rusija proizvodi devet miliona dronova godišnje, što od NATO-a zahteva „prilično radikalan napor“. Kao jedno od mogućih rešenja naveo je model pretplate za tehnološka unapređenja vojne opreme, kako bi se sprečilo da sistemi naoružanja zastarevaju.

5. Učenje iz iskustva Ukrajine

Većina članica NATO-a saglasna je da Ukrajina doprinosi njihovoj bezbednosti zahvaljujući velikoj vojsci sa bogatim borbenim iskustvom i brzom tehnološkom napretku u razvoju vazdušnih, pomorskih i kopnenih dronova, protivvazdušne odbrane, raketa i naprednog sistema za upravljanje bojištem Delta.

Zbog toga pojedine zemlje pozivaju na bližu vojnu i industrijsku saradnju sa Ukrajinom. Druge, međutim, pozivaju na oprez, jer se rat u Ukrajini razlikuje od NATO-ove vojne doktrine, koja predviđa brzo manevarsko ratovanje, prevlast u vazdušnom prostoru i precizne udare sa bezbedne udaljenosti.

„Iz ovog sukoba možemo da izvučemo ogromne pouke koje moramo da usvojimo“, rekao je vrhovni komandant NATO-a, američki general Aleksus Grinkevič, obraćajući se Evropskom parlamentu ranije ovog meseca. Međutim, dodao je: „Ne želimo da vodimo takav rat“.