Rat u Ukrajini: Trećina stanovništva ozbiljno traumatizovana – Svet

Ruski rat protiv Ukrajine traje već više od četiri godine. Borbe se ne vode samo na frontu. Rakete uništavaju i stambene zgrade i civilnu infrastrukturu. Poginuli, ranjeni, razaranje, bekstvo, sve to ostavlja tragove koji nisu odmah vidljivi.

Gotovo svaki treći ukrajinski civil (31,2 odsto) ispunjava kriterijume za dijagnozu posttraumatskog stresnog poremećaja (PTSP) ili čak takozvanog kompleksnog PTSP-a, još težeg oblika tog poremećaja.

Do tog zaključka došlo je reprezentativno istraživanje koje je sprovela međunarodna istraživačka mreža „Saradnja i sukob u istočnoj Evropi“ (KonKoop). Naučnici iz oblasti mentalnog zdravlja i društvenih nauka ispitali su više od 2.500 Ukrajinki i Ukrajinaca koji žive u oblastima pod kontrolom vlasti u Kijevu. Studiju je finansiralo nemačko Savezno ministarstvo za istraživanje, tehnologiju i svemirske letove (BMFTR), a objavljena je u stručnom časopisu European Journal of Psychotraumatology.

PTSP: Kada svakodnevni život postane patnja

O posttraumatskom stresnom poremećaju (PTSP) govori se kada osoba doživi traumu, odnosno potencijalnu ili stvarnu pretnju fizičkom integritetu ili životu, svom ili drugih ljudi, i kada se to iskustvo duboko ureže u psihu.

Oboleli ponovo proživljavaju traumatični događaj kroz takozvane flešbekove, pate od anksioznosti, razdražljivosti i poremećaja spavanja. Simptomi se po pravilu pojavljuju tek neko vreme nakon doživljenog događaja.

Stručnjaci procenjuju da kriterijume za takav poremećaj u svetu ispunjava manje od deset odsto opšte populacije. Prema novoj studiji, taj procenat je među stanovništvom Ukrajine više nego trostruko veći od svetskog proseka.

Studija se zasniva na simptomima koje su prijavili sami ispitanici. Na rezultate je zato moglo da utiče i to kako su učesnici razumeli pitanja, navode naučnici.

Ruski rat protiv Ukrajine: Kolektivna trauma?

„U rezultatima je posebno uočljiv ogroman obim traumatizacije“, kaže rukovoditeljka studije Dirdre Makmanus, predavačica forenzičke psihijatrije na Kraljevskom koledžu u Londonu (KCL).

Više od 90 odsto ispitanika u Ukrajini navelo je da je u odraslom dobu doživelo barem jedno traumatično iskustvo. Nisu sva, ali mnoga od tih iskustava bila su povezana s ratom. Polovina ispitanika navela je da ima člana porodice koji je na frontu. Više od 70 odsto doživelo je granatiranje u svom susedstvu, a 65 odsto opšta razaranja izazvana ratom.

„U Ukrajini više nema porodice koja nije patila zbog rata, u kojoj neko nije poginuo ili ostao na okupiranoj teritoriji“, kaže za DW Ruslana Lucik-Andruško. Ona radi kao psihosocijalna savetnica za humanitarnu organizaciju Lekari bez granica u ukrajinskom gradu Vinici.

„Uzrok ne možemo pripisati isključivo invaziji jer su možda postojale i druge traume koje su doprinele razvoju PTSP-a“, kaže glavna autorka studije Ema Fejser-Irvin. Naučnica sa KCL-a radi i kao klinička psihološkinja u britanskoj zdravstvenoj službi, gde se bavi traumama i PTSP-om.

Što više traumatičnih događaja osoba doživi tokom života, veća je verovatnoća da će razviti posttraumatski stresni poremećaj, objašnjava Fejser-Irvin u razgovoru za DW. Međutim, dodaje: „Ako uzmemo u obzir da je reč o civilnom stanovništvu, a ne o vojnicima, niti isključivo o raseljenim osobama ili izbeglicama, možemo pretpostaviti da je rat važan činilac u razvoju i rasprostranjenosti PTSP-a.“

Zajednica može da ublaži traume

Mnogi ljudi u Ukrajini svakodnevno su izloženi opasnosti od granatiranja i raseljavanja, žalosti i neizvesnosti, naglašava rukovoditeljka studije Makmanus. „Uprkos tim okolnostima, mnogi i dalje uspevaju da funkcionišu i prilagođavaju se životu u izuzetno teškim uslovima.“

Studija takođe pokazuje da, iako veoma mnogo ljudi govori o traumatičnim iskustvima, ne razvijaju svi trajne poremećaje povezane s traumom, kaže Fejser-Irvin. „To nam govori da dve trećine stanovništva traumatične događaje obrađuju na drugačiji način.“

Psihološkinja smatra da bi u tome mogla imati ulogu i snažna ukrajinska nacionalna svest: „Osećaj snažne kolektivne kulture u kojoj se zajednički suprotstavljamo invaziji.“ Istraživanja pokazuju da osećaj društvene podrške i povezanosti može da zaštiti od posttraumatskog stresnog poremećaja.

„Zato zaštita mentalnog zdravlja podrazumeva i stvaranje okruženja koja pružaju podršku. Mnogi ljudi žive u situacijama iz kojih zbog trajanja rata jednostavno ne mogu da pobegnu. Stoga su nam potrebne terapije za traumu povezanu s PTSP-om, ali i usluge socijalne pomoći koje mogu da budu dostupne širem krugu stanovništva.“

Takav pristup primenjuje rehabilitacioni centar organizacije Lekari bez granica u ukrajinskoj Vinici. „Kada ljudi dođu kod nas, prvi korak je stabilizacija i izgradnja resursa“, objašnjava Ruslana Lucik-Andruško.

Tek kada ljudi počnu da se osećaju bolje, moguće je raditi na traumatičnim sećanjima, kaže ona i dodaje da zatim, u trećoj fazi, sledi reintegracija iskustava koja su stekli tokom lečenja.

„Ovaj plan je usmeren na pružanje znanja o samopomoći, odnosno o tome šta čovek može da uradi u stresnoj situaciji. Nakon boravka u centru, osobe imaju svojevrstan komplet prve pomoći koji mogu da koriste za sebe, svoju decu i prijatelje u teškim situacijama“, ističe Ruslana Lucik-Andruško.

Razmere traume u Ukrajini još se ne mogu sagledati

Rusija trenutno pojačava napade na Ukrajinu, a to opterećuje mentalno zdravlje mnogih Ukrajinki i Ukrajinaca, navodi Lucik-Andruško. „Ako čovek živi pod stresom i ne vidi nikakvu nadu da će se situacija poboljšati, to je, naravno, iscrpljujuće. Ljudima su potrebni nada i vera u bolju budućnost.“

Zato je nova studija pre svega svojevrstan snimak trenutnog stanja, kaže psihološkinja Fejser-Irvin. Ona ističe da se ukupne posledice rata po mentalno zdravlje još ne mogu proceniti.

I predviđa: „Dugoročne posledice verovatno će postati jasne tek kada ljudi budu imali priliku da se sklone na sigurno i potpuno oporave od rata.