Putin stavlja ekonomsku budućnost Rusije pod hipoteku: Stručnjak za rusku ekonomiju pojašnjava nacrt federalnog budžeta za 2027. – Svet

Ruska vlada odobrila je nacrt federalnog budžeta za 2027. Konačan predlog tek treba da bude predstavljen parlamentu i usvojen glasanjem, ali ključne brojke već prate poznatu formulu: finansirati rat i socijalna davanja, smanjiti ostale izdatke, dodatno opteretiti privredu porezima i nadati se da će računica opstati.

Na papiru, plan deluje razumno, piše u analizi za CEPA.org Aleksandr Koljandr, poznavalac ruske ekonomije i politike i direktor za Evropu u kompaniji Eurasia Group. Očekuje se, dodaje, da će budžetski deficit u 2027. godini biti smanjen na 2,2 odsto BDP-a (5,5 biliona rubalja, odnosno 70 milijardi dolara), sa oko tri odsto koliko se očekuje ove godine.

Prihodi će porasti za 7,5 odsto, na 43,3 biliona rubalja. Rashodi su planirani na 48,8 biliona rubalja, u odnosu na 46,15 biliona rubalja, ali s obzirom na to da inflacija ove godine iznosi 6,8 odsto, to zapravo predstavlja malo smanjenje u realnom iznosu.

Granica cene nafte prema budžetskom pravilu spušta se sa 59 na 50 dolara po barelu Urals nafte, dok će prihodi od nafte i gasa iznad tog praga biti preusmeravani u fond za vanredne situacije. Prvi put od početka invazije na Ukrajinu punih razmera, očekuje se da će se Nacionalni fond blagostanja (NWF) ponovo puniti, umesto da se sredstva iz njega povlače.

Njegova likvidna sredstva smanjila su se sa 9,7 biliona rubalja u februaru 2022. godine na oko četiri biliona rubalja danas.

Ipak, plan se oslanja na prilično optimistične pretpostavke. Vlada očekuje rast BDP-a od 1,4 odsto naredne godine, što je više od gotovo svih drugih prognoza. Centralna banka predviđa rast od 1,2 odsto, dok je OECD upravo smanjio svoju procenu na 0,6 odsto.

Postoji i ogromna razlika u očekivanjima u vezi sa inflacijom: Ministarstvo finansija očekuje da će inflacija do kraja 2027. godine pasti na ciljanih četiri odsto. Građani se s tim ne slažu. Njihova očekivanja inflacije porasla su na 14,2 odsto u septembru, dok je njihova procena inflacije koju zapravo osećaju u svakodnevnom životu dostigla 15,1 odsto.

Pretpostavke o ceni nafte su opreznije. Prosečna cena od 53 dolara po barelu znači da će u Nacionalni fond blagostanja priticati samo ograničena sredstva.

Dve varijable će odlučiti ishod, a vlada najmanje želi da govori o obe: stvarna potrošnja na odbranu i fiskalna disciplina.

Ministar finansija Anton Siluanov jasno je stavio do znanja da su odbrana i socijalna davanja na prvom mestu. To znači kupovinu naoružanja, modernizaciju odbrambenih fabrika, povećanje vojnih plata i podršku porodicama vojnika.

Detaljni podaci još nisu javno dostupni, a veliki deo potrošnje ponovo će biti označen kao poverljiv. Objavljeni ukupni iznosi samo su početna ponuda u pregovorima između Ministarstva finansija i bezbednosnog aparata. Prethodni budžeti ukazuju na to da će ti iznosi rasti.

Dosadašnji rezultati opravdavaju skepticizam. Moskva nije ostvarila nijedan cilj u pogledu budžetskog deficita od početka invazije.

Budžetom za 2025. godinu prvobitno je bio planiran deficit od 0,5 odsto BDP-a, ali je nakon dve izmene na kraju iznosio 2,6 odsto. Budžet za 2026. godinu predviđao je deficit od 1,6 odsto. Nakon osam meseci, deficit iznosi 2,5 odsto, a Siluanov sada priznaje da će biti „ne veći od tri odsto“. Prošle godine ministarstvo je najavilo nominalno smanjenje vojne potrošnje za 2026. godinu; verovatno će se godina završiti tako što će se dogoditi upravo suprotno.

Prolećni plan da se „nepoverljiva“ odnosno „neosetljiva“ potrošnja smanji za 10 odsto tiho je odbačen kada je rat između Irana i Izraela nakratko podigao cenu nafte iznad 100 dolara. Međutim, malo tog dodatnog prihoda stiglo je do budžeta. Jak rubalj i isplate naftnim kompanijama kako bi se zadržale niske domaće cene goriva progutali su najveći deo tog prihoda.

Da bi smanjila deficit, vlada mora istovremeno da ograniči vojnu potrošnju i smanji civilne rashode. U 2026. godini nije uspela ni u jednom ni u drugom, a ništa u novom planu ne ukazuje na to da će 2027. biti drugačija.

Pa zašto se onda uopšte trude da podešavaju brojke?

Razlog je taj što se time stvara prostor Centralnoj banci Rusije da ponovo počne da smanjuje kamatne stope. Budžetski plan nudi upravo ono što centralna banka mora da vidi: smanjenje deficita, usporavanje inflacije, obnovljen priliv sredstava u Nacionalni fond blagostanja i obećanje fiskalne konsolidacije.

Ministarstvo finansija očigledno ne zna koliko će rat koštati naredne godine. Njegove brojke odražavaju ono što želi da monetarna politika uradi, a ne ono što će fiskalna politika verovatno zaista omogućiti.

Centralna banka je ovo već videla. Ako potrošnja ponovo premaši plan, inflacija će ponovo biti iznad cilja, kamatne stope će ostati više duže vreme, a civilna privreda će nastaviti da se smanjuje.

Pošto su od 2025. godine već uvedena velika povećanja poreza, vlada se sada okrenula užim i nametljivijim poreskim opterećenjima. Pasivni prihodi od sada će se oporezivati progresivno, uz izuzeće za veterane. To obuhvata dividende, kamate na depozite, dobit od hartija od vrednosti i prodaju imovine. Promena će pogoditi oko 4 miliona ljudi i mogla bi da donese dodatnih 500–700 milijardi rubalja godišnje.

Rudari i proizvođači đubriva suočiće se sa jednokratnim porezom od 30 odsto na neočekivanu dobit, dok će rudari zlata plaćati 20 odsto.

To će opteretiti investicije i buduću proizvodnju u nekolicini sektora koji još uvek mogu da ostvaruju prihode u inostranstvu.

Investitorima iz „neprijateljskih“ zemalja – praktično svima koji su se pridružili zapadnim sankcijama – porez na dividende biće povećan sa 15 na 35 odsto. Kupovina putem stranih onlajn platformi biće oporezovana PDV-om. Priprema se i povećanje akciza na duvan i alkohol. Sledeće godine povećanje komunalnih tarifa biće veće nego što je prvobitno planirano.

Pošto porezi ne mogu da pokriju budžetski jaz, to moraju učiniti zaduživanje i inflacija. Siluanov priznaje da će ovogodišnji plan domaćeg zaduživanja od 6,47 biliona rubalja biti „neznatno premašen“. Domaći državni dug porastao je sa 23,7 biliona rubalja početkom 2025. na 33,2 biliona u septembru. Odnos duga prema BDP-u i dalje je nizak prema zapadnim standardima.

Ali Rusija može da se zadužuje samo na domaćem tržištu, po dvocifrenim kamatnim stopama. Taj novac odlazi na finansiranje granata, a ne na povećanje produktivnosti, pa tako podstiče inflaciju.

Drugim rečima, rat se sve više finansira kroz inflaciju. Ona je najpre nagrizla štednju i životni standard urbane srednje klase, koja je glavna meta poreza na pasivne prihode.

Sada pogađa svakoga ko plaća račun za komunalije ili kupuje uvezeni etui za telefon. Realni prihodi porasli su za 5,4 odsto, 7,3 odsto i 7,4 odsto u periodu 2023–2025. Očekuje se da će ove godine porasti za samo procenat, a 2027. za 1,4 odsto. Jaz između ruske vojne i civilne privrede nastaviće da se produbljuje, kao i jaz između onih koji imaju i onih koji nemaju.

Budžet za 2027. godinu ne rešava ruske fiskalne probleme. On ih samo odlaže za još jednu godinu, uz nadu da će se rat završiti, da će cena nafte ponovo porasti ili da će Vašington ublažiti sankcije pre nego što račun stigne na naplatu. Svaka takva godina ostavlja tanji rezervni fond, skuplji dug, privatni sektor opterećen većim porezima i manje mogućnosti za reagovanje na sledeći šok, ukazuje Koljandr.

Ako rat eskalira u narednim mesecima, kao što trenutni signali ukazuju, ciljevi će biti revidirani do proleća, baš kao što su bili 2025. i 2026. godine.

Kremlj stavlja ekonomsku budućnost Rusije pod hipoteku kako bi finansirao njenu geopolitičku sadašnjost. Budžet za 2027. godinu to ne menja. On samo čini te troškove većim, zaključuje Koljandr.