Prosperitet samo za bogate? – Svet
Sirijska vlada najavljuje reformu privrede i prosperitet, ali obični Sirijci to ne osećaju – naprotiv, kažu da im je život sve teži. Ko bi onda u stvari ima koristi od nove ekonomske politike?
Kanan Abdulah već dvanaest godina radi kao vozač u Damasku. Međutim, kao i mnogi drugi koji žive od prevoza putnika, poslednjih meseci sve teže uspeva da prehrani porodicu. Razlog je novo poskupljenje goriva u Siriji.
„Na kraju dana vam praktično ne ostane ništa“, kaže Abdulah za DW. „Zaradite dovoljno za još jedan rezervoar goriva. A kako da kupite hranu? A šta ako morate da popravite automobil?“
Problemi ne pogađaju samo vozače. „Ljudi se već pitaju kako će ići na posao i vraćati se kući, jer im prevoz odnosi polovinu plate“, kaže Kamar Kasum, majka troje dece iz Damaska.
Poskupljenje izazvalo proteste
Sredinom septembra sirijska vlada povećala je cene svih vrsta goriva, uključujući benzin i dizel. Najveće poskupljenje zabeleženo je kod dizela, koji je skuplji za oko 40 odsto.
Ministarstvo energetike obrazložilo je odluku rastom cena na svetskom tržištu i činjenicom da Sirija i dalje zavisi od uvoza energenata. Istovremeno, vlasti su ukazale na nestašice goriva na domaćem tržištu.
Odluka je izazvala talas protesta koji se smatra najmasovnijim od pada režima Bašara al Asada krajem 2024. godine. Demonstranti su blokirali puteve, palili gume i tražili odgovornost političara koje smatraju krivcima za pogoršanje životnog standarda.
Protesti su se delimično smirili tek nakon što je vlada odustala od dela planiranih mera i obećala subvencije za dizel namenjen grejanju, poljoprivredi i industriji.
Cene rastu brže od primanja
Poskupljenje goriva samo je poslednja u nizu mera koje povećavaju pritisak na domaćinstva. Prema podacima Sirijskog centra za istraživanje politike, potrošačke cene su između jula 2025. i jula 2026. porasle za gotovo 25 procenata.
Još veći rast zabeležen je kod osnovnih životnih troškova. Stanovanje, voda, električna energija i gas poskupeli su za oko 37 procenata.
„Ne postoji nikakva razumna veza između prihoda i cena koje ljudi plaćaju“, kaže arhitektkinja Ala Sndjan iz Damaska. „Ljudi osećaju da je pritisak postao prevelik.“
Prema mišljenju Kamar Kasum, nezadovoljstvo nije nastalo preko noći. „Ovi protesti nisu pali s neba“, kaže ona. „Došli smo do tačke kada više ne možemo da se odričemo stvari koje nisu neophodne. Ostalo je samo pitanje kako da obezbedimo hranu i piće.“
Privredni rast koji građani ne osećaju
Sve se to dešava u trenutku kada vlada redovno objavljuje pozitivne ekonomske pokazatelje. Poslednjih meseci najavljivani su brojni međunarodni investicioni projekti vredni više milijardi dolara.
Predsednik Ahmed al Šara izjavio je tokom Arapskog medijskog samita u Dubaiju da bi vrednost sirijske privrede ove godine mogla da dostigne oko 50 milijardi dolara. To bi predstavljalo značajan rast u odnosu na približno 20 milijardi dolara koliko je procenjeno za 2024. godinu.
Ipak, prema podacima Ujedinjenih nacija, više od dve trećine stanovništva i dalje živi u siromaštvu. Zbog toga mnogi Sirijci ne vide vezu između optimističnih ekonomskih najava i sopstvenog svakodnevnog iskustva.
Nova Sirija za bogate?
Ala Sndjan smatra da je nejasno ko zapravo profitira od novih investicija.
„Kod mnogih projekata ne vidimo nikakve konkretne rezultate na terenu“, kaže ona. „Često imam utisak da su namenjeni samo određenom sloju stanovništva, bogatijem delu društva.“
Posebno je zabrinjava to što se pažnja usmerava na luksuzne projekte dok milioni ljudi i dalje pokušavaju da obnove živote nakon godina rata.
Slične kritike sve češće se pojavljuju i u sirijskim medijima. Portal Al Džumhurija nedavno je analizirao više velikih investicionih projekata u sektoru nekretnina. Reč je uglavnom o luksuznim stambenim kompleksima i zatvorenim naseljima.
U zemlji koja se suočava sa ozbiljnim nedostatkom stanova, kritičari se pitaju ko će uopšte moći da priušti takve nekretnine.
Strah od novih nejednakosti
Pojedini istraživački centri upozoravaju da bi Sirija mogla da ponovi neke od ekonomskih obrazaca koji su postojali pre revolucije 2011. godine. U analizi centra Etana navodi se da se stari oblici privilegija zamenjuju novima i da nastaju novi dobitnici i gubitnici tranzicije.
Mnogi stručnjaci zbog toga kritikuju neoliberalne reforme na kojima insistira vlada. Prema njihovom mišljenju, tržišna liberalizacija može da podstakne rast, ali i da dodatno produbi društvene razlike ako ne bude praćena socijalnom zaštitom.
Slabi strpljenje prema novoj vlasti
Kada je nova vlada preuzela vlast krajem 2024. godine, veliki broj građana bio je spreman da joj pruži priliku. Međutim, istraživanja javnog mnjenja pokazuju da poverenje polako opada.
Prema podacima časopisa Syria in Transition, samo 13 odsto ispitanika smatra da vlada čini dovoljno kako bi ublažila rast cena hrane i energenata. Čak 66 odsto ocenjuje da su njeni napori nedovoljni.
Analitičar Sem Heler iz organizacije Century International smatra da su nove vlasti prebrzo krenule u ekonomsku liberalizaciju. Prema njegovom mišljenju, pritom nisu dovoljno uzele u obzir siromaštvo i ranjivost velikog dela stanovništva.
Potrebne su transparentnost i reforme
Istraživač političke ekonomije Džozef Daher upozorava da uspeh posleratne obnove ne može da se meri samo stabilnim budžetom ili nižom inflacijom. „Pravi uspeh meri se sposobnošću države da obnovi poverenje građana, institucije i osećaj društvene pravde“, smatra on.
Slično razmišlja i Karam Šar, direktor konsultantske kuće Karam Shaar Advisory. On ocenjuje da su pojedine mere vlade bile neophodne nakon završetka rata, ali da su sada potrebni više stručnosti, transparentnosti i bolje upravljanje.
„Mislim da vlast počinje da shvata taj problem“, kaže Šar. „I dalje se nadam da će do promena zaista doći.“
Za vozača Kanana Abdulaha i milione drugih Sirijaca, međutim, pitanje nije koliko će vredeti privreda za nekoliko godina, već kako da već sutra plate gorivo, hranu i račune.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
