Pretnje, uvrede i seksizam: Cena koju žene u BiH plaćaju za politički angažman – Svet

Četiri godine u Zastupničkom domu Parlamenta Federacije Bosne i Hercegovine završilo je 2022. i sa nekoliko hroničnih bolesti.

„Procesi koji se dešavaju, pa na koncu i govor mržnje i uvrede i prijetnje, sve se to odrazilo na mene i moju porodicu“, kaže Prašović Gadžo u razgovoru za Radio Slobodna Evropa, uz komentar da je „jedan mandat dosta“.

„Ali ja sam taj mandat maksimalno iskoristila da uradim konkretne stvari,“ dodaje ova bivša novinarka.

Međutim, u četiri godine mandata stane mnogo toga. Inicijative, rezolucije, rad ali i pretnje, uvrede i napadi. I to vrlo često seksistički i na rodnoj osnovi. Žene u politici često se napadaju na osnovu izgleda i pola, što je vidljivo i tokom ovogodišnje predizborne kampanje za opšte izbore.

A kada muškarac u politici pogreši, njegove odluke se „manje kritikuju, gledaju,“ navodi Prašović – Gadžo.

„Niko ne analizira izgled muškaraca u politici, način na koji su nešto kazali. Dok su političarke pod jednim strašnim pritiskom i pod lupom.“

Ona nije jedina. Međunarodno istraživanje Interparlamentarne unije pokazalo je da se čak 76 posto ispitanih političarki suočilo sa nekim oblikom nasilja, u poređenju sa 68 odsto muškaraca.

Poslednje istraživanje rađeno na ovu temu 2019. godine iz Vestminster fondacije za demokratiju pokazalo je da je 60,2 odsto ispitanih političarki doživelo neki oblik nasilja tokom svog angažmana.

„Dostupna međunarodna istraživanja pokazuju da nasilje i dalje predstavlja ozbiljnu i sistemsku prepreku ravnopravnom političkom učešću žena“, kaže Anela Kadić Abaz, koordinatorka programa Rodno odgovorno upravljanje u UN vimin koji trenutno rade na istraživanju o nasilju nad ženama u politici u BiH kroz analizu aktuelne predizborne kampanje.

Napominje da se radi o globalnom problemu koji se sve više seli u digitalni prostor.

Nasilje trpi i porodica

Novinarsku karijeru započetu 1991. Sanela Prašović Gadžo kratko je zamenila onom političkom. Danas je vlasnica produkcijske kuće i kaže da zna da nije za politiku, ali da joj nije žao četiri godine mandata zbog stvari koje je učinila.

Međutim, u razgovoru za RSE, priseća se kako se tokom tih zastupničkih dana nije samo suočavala sa govorom mržnje, već i pretnjama. I to ne samo ona, već i članovi njene porodice. Mandat uz nju su proživljavale i njene dve kćerke. Njena mlađa kćerka je bila i maltretirana u školi.

Učili su se da ne čitaju komentare, ali priča, druga deca u školi ih čitaju.

„I onda druga djeca kažu vašem djetetu, koje je u osnovnoj školi ‘za mamu ti kažu da je to, to’. I onda vaše dijete doživljava traumu. I onda vi imate već taj problem, nije samo vaš problem. I nije problem u političkoj stranici i nije problem uopšte u javnosti. To je problem koji vi onda imate unutar porodice da svoje dijete ojačate i izliječite od tog pritiska.“

I to su strašne stvari, dodaje Prašović Gadžo.

„Zamislite kad vam napišu treba joj kćerke silovati. To je nešto na šta ja nisam često imala odgovor. Ne možete odgovarati na komentare, ne možete botovima odgovarati“, kaže Prašović Gadžo. Dodaje da većina komentara dolazi iz stranačkih botova i da bi to trebalo sankcionisati.

Digitalno nasilje i seksualno uznemiravanje je nešto što prati žene u politici, slažu se sve sagovornice Radija Slobodna Evropa, bez obzira iz koje političke opcije da dolaze.

„Nema tu razlike. Puno će vode Bosnom proteći, puno će se izbora održati i puno će žena ući u politiku, a isto tako i izaći. Strah me je to izgovoriti, ali mislim da će se to teško mijenjati“, kaže Prašović Gadžo.

Do mandata „samo preko kreveta“

Da se stvari ne menjaju zna i Maja Gasal Vražalica, takođe bivša zastupnica, koja kaže da je tokom svog političkog angažmana najmanje bila kritikovana zbog svog političkog stava.

Kada se politički osvrnete na nešto, više se gleda kako u tom trenutku izgledate nego šta je bio sadržaj političke poruke, dodaje.

„Diskvalifikacija žena se svodi na to da vas čak i ne slušaju, dakle, nije politička kritika, nego kritika kako ste obučene, kako izgledate.“

Njena kratka kosa i činjenica da je najmlađa zastupnica značili su da je za politiku „atipična“.

„Ne dobivam ja mandat zato što možda imam stav, nego dobivam mandat preko kreveta, to su bile kvalifikacije“, priseća se Gasal Vražalica.

Udaranje po izgledu, tako naziva Maja Gasal Vražalica, u kojem se u zastupničkim klupama analizira sve, od odeće, pa do šminke.

„Zamislite oni se pojave u Bosovim odjelima, Dior, Armani odjelima. I niko ne preispituje odakle njemu za to odjelo, ali se postavlja pitanje odakle meni neka ogrlica oko vrata. I odakle mi pare za to.“

Svi komentari, napadi i pretnje i Gasal Vražalica su doveli do zdravstvenih poteškoća. Ubrzo je, kaže, došla do psihosomatskih oboljenja jer nije znala da se nosi sa lažima koje su izlazile u javnost.

„Sa tim sam se nosila tako da sam svakih šest mjeseci bila na gastroskopiji, na snimanjima, jer je tijelo počelo slati signale s kojima ne možete da se izborite“, priseća se.

Kaže i da bi volela da se odmah uključila u psihoterapiju i da je neko vodi kroz proces nošenja sa negativnim komentarima, sa stavljanjem „mete na čelo“.

„To je sada ulazak u takvu privatnost gdje niste sami, imate porodicu, a neko vas okači i člankom i svim da ste ljubavnica.“

Danas vodi Akademiju za političko opismenjavanje žena, pretežno mladih, koju je oblikovala na osnovu svog iskustva u politici i kroz rad sa koleginicama. Ono što savetuje svim ženama koje ulaze u politiku jeste da se uključe u psihoterapije i nađu nekoga ko može da im pomogne.

„Mi danas kad se sastanemo, bez obzira da li smo lijeve, desne ili centar, mi imamo iste probleme, iste su naše traume i rane sa kojima se nosimo“, kaže Gasal Vražalica čiji se mandat završio 2018. godine.

Par dana pauze od komentara

Dve godine kasnije u politiku ulazi Irma Baralija, ali stvari se ne menjaju. Četiri godine na mestu većnice u Gradskom vijeću Mostara nakon presude u kojoj je tužila BiH jer se u Mostaru 12 godina nisu održali izbori. Izbori su održani, Baralija je dobila jedan od mandata, a onda su krenuli, priseća se obeshrabrujući komentari. Delom što je žena, mlađa, bez političkog iskustva.

„Moj politički angažman obilježili su najbrutalniji komentari, optužbe, izvrtanje izjava, uvrede, napadi“, priseća se Baralija. „Najviše su me pogađale laži vezane za moju porodicu, djecu, bračni status.“

Sve je kulminiralo kada je odlučila da se kandiduje u visokoj trudnoći.

„Vjerovatno sam bila jedina kandidatkinja ikad u Mostaru koja je na predizbornim materijalima i bilbordima bila u poodmakloj trudnoći, što je bila činjenica koja je sama po sebi izazvala nevjerovatan broj različitih komentara i reakcija.“

Suočavanje sa digitalnim nasiljem za svaku od žena je takođe drugačije iskustvo. Dok je Prašović Gadžo, recimo, učila kako da ne čita komentare, Baralija je odlučila u nekim momentima jednostavno da ne piše.

„Jer nisam željela provoditi narednih par dana na mrežama samo blokirajući lažne profile i brišući uvredljive komentare. To je jedna jako emocionalno iscrpljujuća aktivnost, za koju nisam bila dovoljno pripremljena, moram priznati.“

Baralija je danas vlasnica i direktorka kompanije koja posluje u IT sektoru. Politikom se ne bavi, ali i dalje prati političku scenu i kaže da vidi da pojedini političari i dalje trpe neverovatne napade.

„Digitalno nasilje izmiče kontroli i moramo tražiti načine kako se ozbiljnije uhvatiti u koštac sa istim, prvenstveno zato, jer je tanka linija između digitalnog i fizičkog nasilja na ulici i u našim odnosima,“ zaključuje.

Za muškarce ekonomija, za žene bračni status

Iz Fondacije Cure koja radi na monitoringu medijskog izveštavanja o kandidatkinjama napominju da iako su žene formalno zastupljene na izbornim listama, mnogo češće ostaju u pozadini, dok medijski prostor dobijaju muški kandidati i stranački lideri. A i onda kada dođu u medijski prostor, naglašava Azra Delmanović Avdić, teme su različite.

„Kada muškarci dobiju prostor, pitanja su, uglavnom, usmjerena na političke programe, ekonomiju, infrastrukturu, institucije i najčešće političke odnose. Kod žena se, osim političkih tema, mnogo češće otvaraju pitanja o privatnom životu, porodici, bračnom statusu, pa čak i izgledu ili drugim karakteristikama.“

Sabina Ćudić, zastupnica u Zastupničkom domu Parlamentarne skupštine Federacije BiH, kaže da na gotovo svakoj sednici koleginice doživljavaju neprijatnosti, neprimerene komentare, dobacivanja, ali naravno i puno ozbiljnije stvari poput pretnji na hodnicima.

Zakonski okvir u BiH nalaže da žene treba da čine najmanje 40 odsto kandidatskog tela na izborima. Od dva prva mesta na glasačkom listiću jedno mora pripasti ženi, najčešće drugo.

Ove godine na kandidatskim listama se nalazi 42,5 odsto žena, ali 84,5 odsto redovnih listi predvode muškarci. Od 542 liste, žene predvode samo 84.

Situacija nije mnogo bolja ni globalno gde se žene nalaze na čelu samo 28 zemalja ili vlada, te čine samo 27,4 odsto članova parlamenata.

Kakve mere postoje?

Anela Kadić Abaz iz UN Women podseća da BiH već ima značajan zakonski okvir. Postoji Zakon o ravnopravnosti polova kojim se prepoznaje ravnopravno učešće oba pola u javnom i političkom životu, zatim Zakon o zabrani diskriminacije, kao i krivičnopravna zaštita u slučaju uznemiravanja na osnovu pola.

„Međutim, postojanje pojedinačnih pravnih odredbi nije isto što i postojanje sistemskog mehanizma zaštite žena u politici. BiH još uvijek nema specijaliziran, koordiniran i rodno osjetljiv institucionalni odgovor koji bi povezivao prevenciju, sigurno prijavljivanje, pravnu i stručnu podršku, sigurnosne protokole i adekvatno postupanje nakon prijave nasilja“, naglašava Kadić Abaz.

„Posebno je važno razvijati mehanizme podrške ženama koje već obavljaju izabrane funkcije, ali i kandidatkinjama koje su naročito izložene tokom izbornih kampanja.“

Na samom početku kampanje iz Centralne komisije BiH su podsetili na pravila koja moraju poštovati svi politički subjekti, posebno kada je reč o govoru mržnje, diskriminaciji i pozivanju na nasilje.

Agencija za ravnopravnost polova poslala je svim političkim subjektima preporuke u kojima podsećaju na obavezu poštovanja principa ravnopravnosti polova u njihovom delovanju.

Međunarodne norme o ljudskim pravima garantuju pravo žena na život bez nasilja i na nesmetano učešće u javnom i političkom životu. Pravo na učešće u politici priznato je u Članu 7. Konvencije Ujedinjenih nacija o uklanjanju svih oblika diskriminacije žena (CEDAW) iz 1979. godine.

Brojne žene aktivne u politici na svim nivoima vlasti i u EU suočavaju se s različitim oblicima zlostavljanja, zastrašivanja, pretnji, pa čak i fizičkih napada u svom svakodnevnom radu.

Evropski parlament je, takođe, u brojnim rezolucijama prepoznao ozbiljnost digitalnog nasilja nad političarkama, prilagodili su svoja unutrašnja pravila kako bi sprečili seksistički govor i govor mržnje tokom rasprava, te uspostavili posebne mehanizme za postupanje u slučajevima uznemiravanja.

Pojedini parlamenti u Evropi imaju i specifične mehanizme za parlamentarke kako da se suočavaju sa napadima i uznemiravanjima. OEBS, takođe, ima razvijen mehanizam za žene u politici koje trpe napade.

Iskustva sagovornica RSE pokazuje da nasilje nad ženama u politici ima posledice koje prevazilaze iskustvo pojedinačne političarke. Kada se žene koje se bave politikom suočavaju sa pretnjama, seksualnim uznemiravanjem, seksističkim i mizoginim komentarima, napadima na njihov privatni i porodični život ili digitalnim nasiljem, poruka se ne šalje samo njima nego i drugim ženama koje razmišljaju o tome da se kandiduju ili javno istupe.

Problem je, naglašava Sanela Prašović Gadžo, u nedostatku institucionalne podrške, ali i manjku solidarnosti među koleginicama. Iza nje, u slučajevima napada, kaže da nije stajao niko.

„To je organizirana namjera da se žena dehumanizuje, da se ona obezvrijedi.“

Potrebno je da institucije ne ostaju neme na napade, da žene budu više solidarne, da se podiže svest o problemu digitalnog nasilja nad političarkama.

„Povlačenje žena zbog govora mržnje, zbog prijetnji, zbog svega onoga ružnog što prati politički angažman žene je zapravo pobjeda onih koji mrze žene.“

Kao i u Sanelinom slučaju i Maja Gasal Vražalica primećuje manjak podrške koleginica, ali kaže da razume žene koje su odabrale da ćute i odrade mandat kako je njima prihvatljivije jer stradate „privatno i zdravstveno“.

Danas sa 43 godine je, kaže, skroz drugačija osoba od one Maje sa 30 godina.

„Ovo iskustvo je meni zlata vrijedno. Koštalo me je različitih stvari i mojih privatnih, i mojih zdravstvenih. Ali, ogromno iskustvo.“

Iz UN Women naglašavaju da odgovor na nasilje ne može biti samo u tome da se žene dodatno obuče kako da se nose sa tim nasiljem.

„Odgovornost za sprečavanje nasilja ne smije biti prebačena na žene koje su mu izložene. Potrebno je mijenjati i institucije i političko okruženje u kojem žene djeluju“, zaključuje Anela Kadić Abaz.

Opšti izbori u Bosni i Hercegovini održavaju se 4. oktobra 2026.