Presudan broj prisutnih u sali: Šta kaže matematika – kako bi Andrija Mandić mogao biti smenjen sa mesta predsednika Skupštine Crne Gore? – Svet

Lider DPS-a Danijel Živković saopštio je na konferenciji za medije da će inicijativa biti upućena svim poslaničkim klubovima i nezavisnim poslanicima.

Živković je, prenela je crnogorska novinska agencija Mina, kazao da je Mandić saučešćem zbog smrti Mladića prešao granicu nakon koje se ne mogu zatvarati oči.

Živković je kazao da je Mandić saučešćem zbog smrti Mladića prešao granicu nakon koje se ne mogu zatvarati oči.

„Dugo smo slušali da treba praviti razliku između njegovih stavova i funkcije, da ne treba otvarati teške teme zbog stabilnosti i evropskog puta. Kada predsednik Skupštine izrazi pijetet zbog smrti čoveka osuđenog za genocid, govorimo i dostojnosti njega da obavlja funkciju“, kazao je Živković.

Živković je poručio da to nije samo pitanje odgovornosti Mandića, već više test za sve druge.

„Da vidimo ko kalkuliše kad su u pitanju elementarni ljudski principi i da li postoje granice. Ne tražimo da promene politički pogled na Mandića, već samo odgovor na jedno pitanje – može li čovek koji izražava saučešće zbog smrti osuđenog za genocid imati njihovo poverenje da bude na čelu parlamenta“, kazao je Živković.

Ko se do sada izjasnio ZA smenu Mandića?

Juče je Bošnjačka stranka (BS) Crne Gore koja broji šest poslanika u Skupštini saopštila je da će podržati inicijativu za razrešenje Mandića.

„Predsedništvo Bošnjačke stranke jednoglasno je donelo odluku da će poslanici Bošnjačke stranke glasati za razrešenje Andrije Mandića sa funkcije predsednika Skupštine Crne Gore.

Predsedništvo BS smatra da je ta odluka u skladu sa programskim principima BS, te vrednostima, odgovornosti i principima na kojima mora počivati demokratska i evropska Crna Gora“, ističe se u saopštenju Bošnjačke stranke.

Dodaju da Ratko Mladić nije bio vojskovođa, ni heroj , niti čovek prema kojem se može iskazati bilo kakvo poštovanje, već pravosnažno osuđeni ratni zločinac.

Podršku je prva najavila Hrvatska građanska inicijativa, čiji je poslanik Adrijan Vuksanović ocenio da je Mandić svojim postupkom unizio Skupštinu.

Za razrešenje Mandića izjasnili su se i opozicioni Evropski savez, Građanski pokret URA, čiji je poslanik Mile Radovanić poručio da podrška te partije neće izostati i nezavisni poslanik Nikola Janović (u decembru 2025. godine napustio DPS).

Uz primedbe na način na koji je DPS pokrenuo postupak bez prethodnih konsultacija, Janović je, takođe, potvrdio da će podržati razrešenje.

Posle odluke Bošnjačke stranke, koja je deo vladajuće koalicije, inicijativa DPS više nije samo još jedan opozicioni pokušaj bez političke težine. Konačan ishod ipak će zavisiti i od broja poslanika koji budu prisustvovali glasanju.

Albanski forum raspravljaće u ponedeljak

S druge strane potpredsednik Skupštine i poslanik Albanskog foruma Nikola Camaj rekao je za Portal RTCG da neće podržati inicijativu koja dolazi od stranke „koja je u vreme devedesetih podržala i pomogla ratne zločine na prostoru bivše Jugoslavije, apostrofirajući one u BiH.

„Moram naglasiti da je to lični stav jer će koalicija Albanski forum u ponedeljak (07.09) raspravljati o tome. Inače, DPS je u celoj svojoj aktivnosti pokazao da im manjine znače kao dekor, a ne partneri, jer iskustvo pokazuje to na primeru Albanaca, ali i drugih manjina u Crnoj Gori. Uzimajući u obzir da je ta politička struktura vršila i represiju nad mojim narodom, gde bih posebno izdvojio Orlov let. Mislim da su oni poslednja adresa koja treba da poziva albanske političare da se pridruže njihovim inicijativama dok se ne distanciraju od nosilaca te politike“, kazao je Camaj.

Vladajući PES, Demokrate, SNP Nova srpska demokratija protiv

Vladajući Pokret Evropa sad (PES) premijera Milojka Spajića neće podržati inicijativu DPS-a za razrešenje predsednika Skupštine Crne Gore Andrije Mandića zbog telegrama saučešća upućenog sinu nedavno preminulog Ratka Mladića.

„Nećemo podržati smenu Mandića. Pokret Evropa sad je nastao u želji da našim građanima obezbedimo ekonomski progres i evropsku budućnost. Smatramo da je kristalno jasno da nećemo glasati za to da nam ružna prošlost upropasti svetlu budućnost“, ističe se u saopštenju PES-a.

Napomenuli su, takođe, da ratnu retoriku ostavljaju političkim strukturama kojima je to jedini alat.

„Po ovom pitanju, već smo se oglasili i za nas je poštovanje međunarodnih presuda nešto što se podrazumeva. Mi biramo budućnost“, saopšteno je iz PES-a.

Prosrpske stranke poput Demokrata su saopštile da neće potpisati, niti glasati ni za jednu inicijativu DPS-a za smenu funkcionera vlasti. Istu poziciju zauzela je Soscijalistička Narosna partija. Njegov poslanik Bogdan Božović poručio je da je, što se te stranke tiče, Mandić i dalje predsednik parlamenta, ocjenjujući da se izraz saučešća ne može pretvarati u razlog za političku smenu, preneo je podgorički Dan.

Iz Nove srpske demokratije su odluku Bošnjačke stranke nazvali pogrešnom, ali su istovremeno naglasili da zbog nje neće otvarati novi sukob, niti BS proglašavati neprijateljem. Ta pomirljiva poruka pokazuje da u NSD-u nastoje da glasanje ne preraste u krizu vladajuće koalicije, iako će šest glasova jedne članice Vlade za smenu jednog od najvažnijih partnera teško ostati bez političkih posledica.

Šta kaže Poslovnik Skupštine Crne Gore?

Prema Poslovniku Skupštine Crne Gore, smena (razrešenje) predsednika Skupštine sprovodi se kroz tačno definisanu proceduru koja podrazumeva pisanu inicijativu, raspravu na sednici i tajno glasanje većine poslanika.

Predlog za razrešenje predsednika Skupštine može podneti najmanje jedna trećina (1/3) od ukupnog broja poslanika (što u crnogorskom parlamentu, koji broji 81 poslanika, iznosi najmanje 27 poslanika).

Kada se predlog preda u skupštinsku proceduru, on se potom uvrsti u dnevni red sednice. Tokom sednice otvara se rasprava u kojoj poslanici iznose stavove za i protiv smene, a aktuelni predsednik parlamenta ima pravo da se izjasni o navedenim razlozima i brani svoju poziciju.

Presudan broj prisutnih, do sada 31 glas ZA

Kada se saberu isključivo javno potvrđeni glasovi, inicijativa DPS trenutno može računati na 31 poslanika i to: 16 iz DPS-a, šest iz Bošnjačke stranke, četiri iz GP URA, tri iz Evropskog saveza, jednog iz HGI i nezavisnog poslanika Nikolu Janovića.

Iako nije većina u punom sastavu parlamenta nije ni broj koji se može politički zanemariti, posebno zato što za razrešenje predsednika Skupštine nije Ustavom propisana većina od ukupnog broja poslanika.

Prema Ustavu i Poslovniku, o razrešenju se odlučuje većinom glasova prisutnih poslanika, na sednici kojoj prisustvuje više od polovine od ukupno 81 poslanika.

Ne postoji, dakle, unapred zakucan prag od 41 glasa. Ako glasanju prisustvuje svih 81 poslanik, za smenu je potreban 41 glas. Pošto se do sada za smenu Mandića javno opredelio 31 poslanik taj broj bio bi dovoljan ako bi sednici prisustvovao najviše 61 poslanik. Ukoliko bude prisutan minimalan kvorum od 41 poslanika, dovoljan je 21 glas.

Za Mandića je dakle važnije koliko će saveznika biti u sali nego koliko će saopštenja biti napisano u njegovu odbranu. On trenutno ima dovoljno stranaka koje su protiv njegove smene, ali ta podrška vredi samo ako njihovi poslanici dođu na sednicu i glasaju.

Pošto je glasanje tajno konačni rezultat ne mora u potpunosti odgovarati ranijim partijskim najavama.

Tačan datum skupštinskog izjašnjavanja o smeni predsednika Skupštine Crne Gore Andrije Mandića još uvek nije zvanično zakazan.

Prethodni neuspeli pokušaji smene Mandića

Prvi pokušaj smene Andrije Mandića sa aktuelne pozicije koju obavlja od kraja oktobra 2023. bio je mart 2024. godine. Tada je inicijativa pokrenuta nakon zvanične posete Milorada Dodika, predsednika SNSD tada predsednika manjeg entiteta BiH, Crnoj Gori.

Opozicija je zamerila Mandiću što je Dodika primio u službenim prostorijama Skupštine bez isticanja zvanične državne zastave Bosne i Hercegovine, već samo sa trobojkom Republike Srpske, čime je, prema njihovim rečima, narušen međunarodni ugled Crne Gore.

Predlog je ubedljivo odbijen na glasanju – za smenu je glasalo svega 27 poslanika, dok je 44 bilo protiv.

Drugi pokušaj smene bio je maj 2025. kada su zajedničku inicijativu podneli DPS i Socijaldemokrate (SD). Razlog je bio, kako je opozicija navela, kontinuirano urušavanje ugleda i integriteta Skupštine Crne Gore. Zameralo mu se nepoštovanje poslovnika, sprovođenje jednostrane nacionalne agende koja deli društvo, kao i stavljanje parlamenta u funkciju partijskih interesa i zvaničnog Beograda.

Kao i u prvom slučaju, parlamentarna većina (PES, Demokrate, ZBCG) ostala je jedinstvena kako bi sačuvala stabilnost koalicije, pa je i ovaj pokušaj smene propao.