Pred godišnje obraćanje Ursule fon der Lajen: Šta je postignuto od obećanja od pre 12 meseci i kako se pišu govori o stanju Unije? – Svet

Dvanaest meseci kasnije, učinak predsednice Evropske komisije pokazuje da nezavisnost EU i dalje u velikoj meri zavisi od njenih država članica, piše Politico.

Godinu dana nakon poslednjeg govora o stanju Unije, fon der Lajen je najviše postigla u oblastima u kojima je Komisija mogla da deluje uglavnom samostalno: donošenju zakona i finansiranju inicijativa u ključnim oblastima poput tehnologije, trgovine i socijalne politike.

Najviše je poteškoća imala tamo gde je uspeh zahtevao saglasnost država članica, odricanje dela kontrole u korist Brisela ili izgradnju potpuno novih evropskih kapaciteta – naročito u oblasti odbrane.

Fon der Lajen je obećanja, među kojima su bili „zid protiv dronova“, trgovinski sporazum sa Indijom i plan pristupačnog stanovanja, predstavila kao deo šireg nastojanja da Evropa postane suverenija.

Drugi veliki neuspeh bio je plan fon der Lajen da zamrznutu rusku imovinu iskoristi za finansiranje zajma Ukrajini namenjenog reparacijama.

Bila je to jedna od najkreativnijih ideja za finansiranje koje je EU iznela. Ali istovremeno je odmah naišla na pravne i političke probleme.

Do decembra 2025. lideri EU i dalje su tražili od zvaničnika da nastave da rade na tehničkim detaljima. Na kraju je Evropa postigla dogovor o zajmu Ukrajini od 90 milijardi evra, uz konvencionalnije finansiranje putem zaduživanja EU, koje je garantovano budžetom Unije.

Najjasniji uspeh

Rezultati su mnogo bolji kada se odmaknemo od Evrope. Njeni trgovinski ciljevi predstavljaju gotovo potpuni uspeh. Komisija je sprovela svoju agendu diverzifikacije, uključujući pregovore sa Indijom. Sporazum je postignut nešto kasnije nego što je fon der Lajen obećala, ali je suštinski cilj ostvaren. Trgovinski sporazum sa Merkosurom u Latinskoj Americi takođe je privremeno stupio na snagu, nakon više od četvrt veka pregovora.

Industrijska i tehnološka politika takođe su napredovale u skladu sa njenim obećanjima, uključujući inicijative koje se odnose na baterije, računarstvo u oblaku, veštačku inteligenciju i energetske mreže.

Nezgodna sredina

Neka obećanja nalaze se negde između uspeha i neuspeha, pa je najpoštenije opisati ih kao „u procesu realizacije“.

To važi za delove njenog zaokreta u politici prema Izraelu. Fon der Lajen je u prošlogodišnjem govoru obećala sankcije protiv ekstremističkih ministara i nasilnih doseljenika, delimičnu suspenziju trgovinskih povlastica EU i Izraela, kao i mehanizam donatorske pomoći za Palestinu.

Deo te agende je sproveden. Ali politički najznačajnija mera – suspenzija trgovinskih odredbi Sporazuma o pridruživanju između EU i Izraela – nije postala zajednička mera EU kakvu je njen govor nagoveštavao. I ovog puta je inicijativa naišla na uzdržanost država članica.

Kada je reč o migracijama, veliki deo onoga što je fon der Lajen obećala prošle godine odnosio se na sprovođenje politika koje su već bile u toku, posebno Pakta o migracijama. Međutim, jedna od prepoznatljivijih novih ideja – poseban režim sankcija usmeren protiv krijumčara i trgovaca ljudima – još nije postao operativni instrument kakav je najava sugerisala.

A ako migracije ostanu jedna od glavnih tema njenog sledećeg govora, to će nešto govoriti o tome koliko je ova agenda i dalje nedovršena.

Kako se piše govor o stanju Unije?

Tokom proteklih šest meseci, zvaničnici širom Brisela dostavljali su ideje, zahteve i politička obećanja za govor Ursule fon der Lajen o stanju Unije. Međutim, njegov sadržaj ostaće strogo čuvana tajna sve dok predsednica Evropske komisije u sredu ne izađe za govornicu, ukazuje Politico.

„Postojao je proces u kojem su svi tražili nešto“, rekao je Margaritis Šinas, bivši potpredsednik Komisije koji je učestvovao u pripremi prethodnih govora. „Ali postojao je i proces u kojem smo predsednica, njen kabinet i mi bili veoma jasni u pogledu nekoliko stvari koje treba izdvojiti i koje bi imale stvarni uticaj.“

Izazov je, kako je rekao, da se svi navedu da osećaju kako se njihove brige uzimaju u obzir, a da se istovremeno izbegne pristup „božićne jelke“ – gomilanje ukrasnih političkih obećanja bez jasnog ukupnog pravca.

Po uzoru na višedecenijsku američku tradiciju, govor EU o stanju Unije uveden je 2010. godine kao retka prilika da političari i građani direktno čuju predsednika izvršne vlasti. Tokom godina, govor je postao ključni trenutak u kojem Komisija izlaže svoju političku agendu.

„Tokom ovih 10 godina, Komisija je prešla put od regulatora i izvršioca propisa do upravljača krizama, migrantskim centrima i vanrednim situacijama. Što je više zadataka Komisija preuzimala tokom godina, to je ovaj govor postajao relevantniji“, rekao je Šinas, koji je bio i glavni portparol za vreme bivšeg predsednika Komisije Žan-Kloda Junkera.

A kako se fon der Lajen približava poslednjoj četvrtini svog mandata, njen prostor za delovanje sve je uži kada je reč o usvajanju politika koje će obeležiti njen drugi mandat.

Govor – koji obično traje oko sat vremena – rezultat je gotovo šestomesečnog rada iza kulisa, rekli su sadašnji i bivši saradnici predsednice za Politico.

U pitanju su intenzivni pregovori između zvaničnika, sektora Komisije, stručnjaka i interesnih grupa, koji se završavaju pre nego što bude utvrđena ijedna konačna rečenica.

„Službe daju svoj doprinos, direktori-generalni ubacuju svoje predloge. Održano je 300 ručkova, a dokumente u osnovi čitaju dve osobe, i oni se na kraju mogu, ali i ne moraju, naći u govoru“, rekao je jedan visoki zvaničnik EU, koji je, kao i drugi sagovornici u ovom tekstu, dobio anonimnost kako bi mogao da govori o internom procesu.

Tekst može ostati otvoren za izmene sve do ranih jutarnjih sati na dan pre govora.

Ove godine se kompletan nacrt čuva u uskom krugu sve do poslednjih dana. U njemu su fon der Lajen, njen moćni šef kabineta Bjern Zajbert i njena šefica za komunikacije Aleksandra Henman.

Šira mašinerija Komisije i dalje je snažno uključena u proces. Timovi širom različitih sektora dobijaju zadatak da analiziraju podatke, proveravaju preporuke javnih politika i konsultuju zainteresovane strane, uključujući industrijska udruženja i istraživačke centre.

Generalni direktorat za komunikacije, kojim rukovodi saveznica Fon der Lajen i bivša rumunska novinarka Dana Spinant, radi na spiskovima postignuća, kratkim video-snimcima za deljenje na društvenim mrežama i obećanjima koja će biti objavljena na internetu.

Direktorat takođe koordinira sa medijima u svih 27 država članica EU kako bi se poruka što bolje prenela javnosti. Ove godine pozvane su desetine nacionalnih novinara i influensera sa društvenih mreža da prate govor, u pokušaju da se dopre do građana koji su sve skeptičniji prema EU.

Vensan Stuer, belgijski politički savetnik i bivši pisac govora Žozea Manuela Baroza, koji je bio predsednik Evropske komisije od 2004. do 2014. godine, rekao je da je njegov tadašnji šef radio sa većom grupom ljudi na sastavljanju govora.

„Želeo je da uključi svakoga u priču. I zato su njegovi govori bili pomalo razvodnjeni“, rekao je. „Fon der Lajen je mnogo više… predsednički u načinu na koji to radi.“

Takav predsednički pristup podrazumeva i odlučivanje o tome šta ne treba obećati.

Prethodni neuspesi u sprovođenju političkih obećanja trebalo bi da budu podsetnik fon der Lajen da se usredsredi na stvari za koje zna da može da ih sprovede do kraja, rekla su dva diplomata EU čije će zemlje pažljivo pratiti da li su njihovi prioriteti zastupljeni.

Prošle godine, na primer, obećala je sankcije protiv izraelskih naselja i članova izraelske vlade. Predlozi nisu uspeli da obezbede neophodnu podršku država članica.

„Fon der Lajen je veoma dobra – ona ume da, bez pripreme, promeni nekoliko delova govora kada je to potrebno. U jednom trenutku obratila se ‘bučnoj strani sale’, kako ju je nazvala; očitala je bukvicu krajnjoj desnici“, rekao je Stuer.

Ipak, upozorio je da ne treba preterivati sa duhovitošću.

Ove godine će kanadski premijer Mark Karni sedeti na mestu ispred nje, simbolizujući planirane pozive na bliže odnose sa drugim demokratijama koje podržavaju slobodnu trgovinu.