Posle višemesečnog angažovanja na Bliskom istoku, američki nosač aviona Abraham Linkoln stigao u Tajland – Svet

Linkoln, čiji je trup duž cele dužine prekriven tragovima rđe zbog dugotrajnog boravka na moru, uplovio je u luku Laem Chabang, nedaleko od grada Pataje, koja je još od Vijetnamskog rata jedna od glavnih destinacija za odmor i rekreaciju američkih vojnika.

Brod, težak 100.000 tona, napustio je San Dijego prošlog novembra, a kada se kasnije ove godine vrati u južnu Kaliforniju, završiće jedno od najdužih angažovanja u istoriji američke ratne mornarice.

„Svi smo veoma uzbuđeni što je Tajland prva luka koju posećujemo tokom ovog istorijskog angažovanja“, rekao je kapetan Den Kiler, komandant Linkolna, u saopštenju.

Prema rečima američkog senatora Ričarda Blumentala, Linkoln je postavio savremeni rekord po broju uzastopnih dana provedenih na moru tokom borbenih operacija i blokade u ratu sa Iranom.

Produženo angažovanje dovelo je do problema sa moralom posade usled nestašice zaliha, kao i do najmanje jednog mogućeg pokušaja samoubistva među oko 5.000 članova posade, objavio je CNN.

Blumental, demokrata iz Konektikata i član Odbora za oružane snage, prošlog meseca je uputio pismo ministru odbrane Pitu Hegsetu i vršiocu dužnosti sekretara Ratne mornarice, izrazivši „ozbiljnu zabrinutost“ zbog sve dužih angažovanja i tražeći odgovore o uslovima života na nosaču aviona.

„Postoje brojni izveštaji o nestašici osnovnih potrepština, kontaminaciji vode, problemima sa vodovodnim instalacijama, pogoršanju mentalnog zdravlja i bezbednosnim problemima na palubi“, naveo je Blumental u pismu, dodajući da postoje i „poremećaji u sistemu dostave pošte, zbog čega su mnogi paketi pomoći upućeni brodu mesecima gubljeni tokom transporta“.

Hegset je kasnije rekao da su uslovi na Linkolnu bili „potpuno pogrešno predstavljeni“, ali nije precizirao šta smatra problematičnim u tim izveštajima.

Američki predsednik Donald Tramp, upitan o dugotrajnom angažovanju, odbacio je zabrinutost, rekavši da ono „nije ni približno dovoljno dugo“.

Međutim, ubrzo nakon što su u javnost dospele informacije o problemima na nosaču, Pentagon je saopštio da će nosač aviona USS Džordž Vašington, koji je baziran u Japanu, biti upućen na Bliski istok kako bi zamenio Linkoln.

Američki nosač aviona USS Abraham Linkoln plovi kao podrška operaciji „Epski bes“ protiv Irana.

Govoreći prošle nedelje novinarima u Virdžiniji, načelnik pomorskih operacija američke mornarice, admiral Deril Kaudl, priznao je pritisak koji duga angažovanja stvaraju na mornaricu, mornare i njihove porodice.

Rekao je da će mornarica pokušati da obezbedi veću predvidljivost trajanja angažovanja, ali da borbene potrebe to mogu otežati.

„Više bih voleo angažovanja od sedam meseci. Uglavnom nisam ljubitelj produžavanja i snažno se tome protivim. Ali neprijatelj takođe ima svoj glas“, citirao je Kaudlove reči portal USNI News.

Linkolnu su se na Tajlandu pridružila još dva američka ratna broda: razarač sa vođenim projektilima USS Frank E. Petersen Jr., koji je u sredu pristao u Srirahi, nedaleko od Laem Chabanga, i krstarica sa vođenim projektilima USS Robert Smalls, koja je stigla u Map Ta Phut, istočno od Pataje.

Nasleđe Vijetnamskog rata

Dolaskom u luku u blizini Pataje, Linkoln stiže na mesto koje je tokom Vijetnamskog rata postalo poznato kao destinacija za odmor i razonodu američkih vojnika koji su se tamo sklanjali od ratnih pritisaka.

Pataja se nalazi na manje od sat vremena vožnje severno od U-Tapaoa, gde je tokom Vijetnamskog rata bila vazduhoplovna baza iz koje su operisale desetine američkih bombardera B-52. Baza je omogućavala osamomotornim bombarderima da stignu do Severnog Vijetnama za tri do četiri sata, uz značajnu uštedu vremena i goriva u poređenju sa drugom glavnom bazom za lansiranje B-52 aviona, bazom Andersen na Guamu, u Pacifiku.

Na vrhuncu rata, oko 50.000 Amerikanaca bilo je stacionirano u U-Tapau i drugim bazama na Tajlandu.

Kao saveznik SAD na osnovu sporazuma, Tajland je predstavljao logično mesto za odmor vojnika koji su se borili u Vijetnamu. Prema izveštaju Instituta za ekonomiju rada iz 2017. godine, između 11 i 16 odsto svih posetilaca Tajlanda tokom 1966. i 1967. bili su američki vojnici na odsustvu iz Vijetnama.

U okolini američkih baza i na plažama poput onih u Pataji, trgovina seksualnim uslugama je procvetala, delimično uz podršku ili olakšavanje od strane američkih i tajlandskih vlasti, navodi institut.

Tajland je 1966. godine usvojio Zakon o ugostiteljskim objektima, koji je „dozvolio zabavnim objektima širom zemlje da zapošljavaju žene koje su pružale ‘posebne usluge’“, navodi se u izveštaju.

„Saloni za masažu, barovi i čajdžinice u kojima su klijenti mogli da zatraže te usluge legalizovani su putem licenci.“

Godinu dana kasnije, Tajland i SAD su uspostavili sporazum o „odmoru i rekreaciji“, kojim je formalizovan dogovor da tajlandske vlasti odobravaju pružanje zabavnih usluga američkim vojnicima, navodi se u izveštaju.

Taj sporazum se danas široko smatra početkom industrije seksualnog turizma na Tajlandu.

Iako je američko prisustvo na Tajlandu brzo smanjeno nakon završetka Vijetnamskog rata 1975. godine, seksualna industrija je opstala, a mesta poput ulice Walking Street u Pataji danas su prepuna salona za masažu, barova i klubova. Prostitucija na ulici ili u javnim kućama je ilegalna, iako aktivisti već dugo tvrde da takva praksa nepravedno kriminalizuje ugrožene seksualne radnike.
Pataja

Čak i pre dolaska Linkolna, tajlandske vlasti su najavljivale akciju protiv osoba za koje se sumnja da se bave prostitucijom izvan licenciranih objekata.

Prema lokalnim medijima, policija u Pataji je tokom vikenda privela najmanje 25 osoba osumnjičenih za nuđenje seksualnih usluga, što je prekršaj kažnjiv novčanim kaznama.

Lokalne vlasti navode da su američke vlasti postavile pravila koja osoblju zabranjuju posećivanje prodavnica kanabisa i učestvovanje u aktivnostima na vodi, uključujući vožnju džet-skija i parasailing.

Gradonačelnik Pataje Poramet Ngampičet rekao je da se nada da će poseta Linkolna luci podstaći lokalnu ekonomiju.

„To što se Pataja vidi kao važno turističko odredište jeste nešto čemu smo težili“, rekao je Poramet, prema pisanju AP. „Pozdravljamo buduće posete vojnika, bilo zbog vežbi ili odmora, pre nego što se vrate u SAD.“