Posebna pažnja usmerena na trku za Predsedništvo: Građani BiH danas izlaze na desete Opšte izbore od završetka rata – Svet

Više od 3,4 miliona birača odlučivaće o sastavu tročlanog Predsedništva BiH, bira se novi sastava Predstavničkog doma Parlamentarne skupštine BiH, Predstavnički dom Parlamenta FBiH, Narodnu skupštinu RS, predsednika i potpredsednike RS te skupštine kantona u FBiH.

Posebna pažnja biće usmerena na trku za Predsedništvo BiH i na to kakav će odnos snaga biti formiran nakon glasanja.

Glasači iz Republike Srpske, jednog od dva entiteta u BiH, biraće člana Predsedništva države, predsednika RS i njegove zamenike, poslanike u državnom parlamentu i entitetskoj skupštini.

Birači iz Federacije BiH, drugog entiteta, biraju dva člana Predsedništva: iz reda Hrvata i Bošnjaka.

Predsednika Federacije bira entitetski parlament, a pred biračima će biti još tri glasačka listića – za poslanike državnog parlamenta, entitetskog, kao i za kantonalne sastave skupština, kojih u ovom entitetu ima deset.

Entitet RS

Za člana Predsedništva BiH iz redova srpskog naroda najviše šansi do sada su imali kandidati vladajućeg SNSD-a, i najveće opozicione koalicije, koju čine Srpska demokratska stranka i Partija demokratskog progresa.

Opozicija izlazi sa dva kandidata – SDS je kandidovala Marinka Božovića, načelnika Opštine Istočna Ilidža, nadomak Sarajeva dok je drugi kandidat je Nebojša Vukanović, predsednik stranke Za pravdu i red.

Vukanović je jedini stranački lider u RS-u koji ne podržava aktuelnu vlast u Srbiji.

U trci za člana Predsedništva je i Željka Cvijanović, potpredsednica SNSD-a, koja želi da obnovi mandat iz 2022. godine.

Iz Moskve je stigla podrška za listu Saveza nezavisnih socijaldemokrata, čiji je predsednik Milorad Dodik posetio ruskog lidera Vladimira Putina neposredno uoči izbora.

Borba za poziciju predsednika RS-a je najneizvesnija i vodi se između Save Minića iz SNSD-a, i Branka Blanuše, predsednika SDS-a.

Blanuša je 2025, na prevremenim izborima posle smene Dodika, izgubio od Siniše Karana s razlikom manjom od 11.000 glasova.

U završnici kampanje SDS i njen lider Branko Blanuša podneli su krivičnu prijavu protiv nepoznatog lica, za neovlašćeno snimanje i emitovanje video sadržaja.

Federacija BiH

Denis Bećirović bori za drugi mandat člana Predsedništva iz redova Bošnjaka.

Njegov najveći protivkandidat je Bakir Izetbegović (Stranka demokratske akcije) a u istoj trci su i Semir Efendić, nekadašnji kadar SDA, i Fahrudin Radončić, lider trenutno vanparlamentarnog Saveza za bolju budućnost (SBB).

Iako se predizborna trka vodi između tri kandidata, izbor za člana Predsedništva iz reda Hrvata je polarizovaniji.

Aktuelni član Predsedništva Željko Komšić ne može više da se kandiduje jer trenutno obavlja drugi uzastopni mandat, pa je Demokratska fronta, kojom rukovodi, kandidovala Slavena Kovačevića.

On primarno računa na glasove Bošnjaka, a kandidati hrvatskih stranaka se međusobno optužuju u borbi za glasove.

Zdenko Lučić (HDZ 1990 i još četiri stranke) kampanju bazira na kritici Dragana Čovića, predsednika Hrvatske demokratske zajednice BiH, stranke koja je na vlasti na svim nivoima.

U trci za hrvatskog člana Predsededništva BiH je i Čovićeva kandidatkinja Darijana Filipović a podrškui njenoj kandidaturi dao je i predsednik HDZ-a Hrvatske i premijer te države Andrej Plenković.

Dugogodišnji cilj HDZ-a je formiranje treće izborne jedinice za člana Predsedništva BiH, pod izgovorom da Bošnjaci ne biraju predstavnike Hrvatima.

Dok su političke stranke poslednjih nedelja pokušavaju da mobilišu birače, u fokusu kampanje bile su teme odnosa između dva entiteta, ekonomija i buduće uređenje zemlje. Rezultat izbora mogao bi da utiče ne samo na unutrašnje odnose u BiH, već i na njen odnos prema Evropskoj uniji i ključnim međunarodnim partnerima.

Prvi put glasanje uz izborne tehnologije

Na ovim Opštim izborima prvi put se glasa po novim pravilima, odnosno uz izborne tehnologije.

Po dolasku na biračko mesto birač će se najprije identifikovati važećom ličnom kartom, pasošem ili vozačkom dozvolom. Nakon toga sledi biometrijska autentifikacija. Birač će desni kažiprst prisloniti na senzor, a nakon uspešne provjere uređaj će odštampati potvrdu koju birač potpisuje i odlaže u za to predviđenu kutiju. Tek nakon toga član biračkog odbora biraču predaje izborni materijal, pišu Vijesti.ba.

Broj glasačkih listića razlikovaće se zavisno od toga gde birač glasa. U Federaciji BiH birači će dobiti sedam listića, dok će u RS-u dobiti šest.

Pored listića na kojima će direktno glasati za pojedine kandidate, birači će dobiti i dodatne listiće koji služe za označavanje izbora za parlamentarne liste. Uz listiće dobiće se i brošure s kandidatskim listama gde se mogu videti koji broj korespondira s kojim kandidatem.

Mogu se označiti do tri kandidata – kružić za stranku mora se obavezno označiti. Ako se označe četiri i više kandidata, glas ide političkoj stranci.