“Pompezna ceremonija dočeka može da zavara”: Zašto bi samit Tramp-Si mogao da bude završen bez sporazuma čiji bi cilj bio zaštita čovečanstva? – Svet

U neuobičajenom potezu, Tramp je u sredu otišao u vetrovitu bazu Endruz kako bi dočekao Sija u podnožju stepenica njegovog aviona, pošto je kineski lider stigao u dvodnevnu posetu. Lideri su razgovarali zajedno sa svojim suprugama, a potom su, jedan pored drugog, prošetali crvenim tepihom.

Ipak, u ceremoniji je došlo do jednog neočekivanog trenutka kada je avion tokom preleta uz zaglušujuću buku presekao nebo za vreme intoniranja himne, zbog čega je Tramp trgao glavom i napravio grimasu.

Ipak, slike sugerišu da se dvojica lidera najmoćnijih država sveta sastaju kako bi zajedno odredili sudbinu planete, piše CNN.

Tajming teško da bi mogao biti pogodniji, budući da SAD i Kina ulaze na novu tehnološku granicu, dok čelnici industrije upozoravaju da bi veštačka inteligencija uskoro mogla izmaći kontroli.

Ali ceremonijal može da zavara. Si Đinpingova državna poseta nije pandan samitima predsednika Ronalda Regana i sovjetskog lidera Mihaila Gorbačova, koji su usmerili Hladni rat ka mirnijem završetku.

Pre svega, očekuje se da će se samit završiti bez sporazuma čiji bi cilj bio zaštita čovečanstva, kakav bi po značaju mogao da se uporedi sa sporazumima o smanjenju nuklearnog naoružanja iz 1980-ih.

Četrdeset godina kasnije, takve mere mogle bi da podrazumevaju ograničavanje razvoja veštačke inteligencije ili da SAD i Kina omoguće jedna drugoj veću transparentnost svojih tehnoloških industrija kako bi se izgradili poverenje i bezbednost.

I dalje postoji mogućnost da samit iznenadi – ali da bi se to dogodilo, morao bi da odstupi od tradicionalnih kineskih diplomatskih pravila, koja podrazumevaju složene pregovore pre samog susreta kako bi se unapred dogovorili konkretni rezultati.

U stvarnosti, stoga, dobar ishod verovatno bi se sveo na produženje bilateralnog trgovinskog primirja objavljenog u sredu uveče, nove napore da se uspostavi stabilnost između Vašingtona i Pekinga kao i manje inicijative u vezi sa veštačkom inteligencijom, krijumčarenjem fentanila, trgovinom i izbegavanjem vojnih sukoba.

Ali zašto su očekivanja tako niska, posebno dok ostatak sveta posmatra kako se SAD i Kina nadmeću za vodeću poziciju u trci u naoružanju veštačkom inteligencijom?

Pitanje veštačke inteligencije posebno oslikava jaz između dva rivala. Svaka strana veruje da može da pobedi, a obe razumeju šta je ulog u njihovom nadmetanju supersila: „Ko pobedi u veštačkoj inteligenciji, pobeđuje“, kako je rekao Tramp.

Obe zemlje se protive bilo kakvim ozbiljnim ograničenjima u sektoru koji je od ključnog značaja za održavanje ekonomskog rasta. Mnogi analitičari smatraju da Kina zaostaje u trci u oblasti veštačke inteligencije i da ne bi pristala na međusobno usporavanje razvoja ove industrije. Peking obično svaki pokušaj ograničavanja svog tehnološkog uspona vidi kao deo zapadne strategije čiji je cilj da joj se uskrati mesto koje joj s pravom pripada u globalnim odnosima.

Razlika u ličnostima između improvizatorski nastrojenog Trampa i promišljenog Sija takođe ne ide u prilog donošenju spontanih odluka. Politički sistemi SAD i Kine toliko su različiti – i sve više usmereni na suprotstavljanje onoj drugoj strani – da postoji veoma malo zajedničkog terena.

A obe strane žele da izbegnu eskalacije, ali nemaju dovoljno poluga da nateraju drugu stranu na ustupke.

Trampov pad rejtinga usred rata sa Iranom mogao bi da oslabi njegov globalni uticaj. Prošle godine je shvatio da kineske pretnje da će obustaviti izvoz retkih zemnih minerala u SAD mogu da osujete njegovu trgovinsku ofanzivu. A dok Si nema razloga da brine zbog nezadovoljnih birača u svojoj totalitarnoj domovini i nemilosrdno čuva svoju unutrašnju vlast, kod kuće se suočava sa krizom na tržištu nekretnina i ekonomskim problemima.

Granice Trampove samit-diplomatije

Da budemo fer prema Trampu, većina globalnih samita ne ispuni očekivanja. A susreti američkih i kineskih lidera odvijaju se uz nepovoljne poređenja sa istorijskim sastancima predsednika Ričarda Niksona i kineskog lidera Mao Cedunga iz 1970-ih.

Ipak, predsednik često ostavlja utisak da ga više zanima spektakl samita svetskih lidera nego njihov sadržaj – što je jedan od razloga zbog kojih bi ovonedeljni sastanci sa Sijem mogli da donesu malo konkretnih rezultata.

Njegovi veoma medijski propraćeni sastanci sa severnokorejskim liderom Kim Džong Unom tokom prvog mandata, kao i prošlogodišnji susret na Aljasci sa predsednikom Vladimirom Putinom, proizveli su malo toga osim fotografija Trampa sa autoritarnim liderima kojima se, čini se, divi.

Tramp se već mesecima raduje poseti Sija i želeće da makar ponovi simboliku dočeka sa crvenim tepihom koju je doživeo kao znak velikog ličnog poštovanja kada je u maju boravio u Pekingu.

Tramp je daleko od prvog predsednika koji veruje da njegove bliske lične veze sa stranim liderima imaju presudan značaj u globalnim odnosima. Tokom krize takve veze mogu biti važne.

Lajl Goldstajn, viši saradnik i direktor Programa za Aziju u tink-tenku Defense Priorities, rekao je da su sastanci „dobra stvar“ i da je lična diplomatija između Sija i Trampa pomogla stabilizaciji odnosa i smanjenju vojnih tenzija, uključujući one u vezi sa Tajvanom.

Ipak, Tramp je veru u sopstvenu nezamenljivost podigao na novi nivo. Tako se, na primer, često hvalio svojom „sjajnom vezom“ sa Sijem na predizbornim skupovima 2024. godine, na način koji je delovao prilično udaljeno od tema koje su biračima bile najvažnije.

U Pekingu je ponovo sa oduševljenjem govorio o toj povezanosti.

„Čast mi je što sam vaš prijatelj“, rekao je Tramp svom domaćinu. „Ima onih koji kažu da je ovo najveći samit ikada.“

Trampova odlučnost da zaštiti ono što vidi kao svoje lične veze sa liderima ponekad ga navodi da ih opravdava. Tako je u julu, na primer, novinarima rekao: „I mi njima radimo neke stvari; nije to jednosmerna ulica“, kada su ga pitali o optužbama za kinesko mešanje u američke izbore 2020. godine.

Ovog meseca predsednik je takođe umanjio značaj tvrdnji da je Peking Iranu prosledio satelitske snimke baze u Jordanu pre napada na američke vojnike. Kina je negirala navode Volstrit žurnala, koji se pozivao na neimenovane američke zvaničnike.

Kineski lider retko uzvraća Trampu ličnom toplinom, ostavljajući utisak da vodi dugoročnu diplomatsku igru koja će trajati dugo nakon što 47. predsednik napusti funkciju.

Bivši zvaničnici navode da je Si spremniji da učestvuje u nespontanim razgovorima iza zatvorenih vrata nego njegov sumorni prethodnik Hu Đintao. Ali njega i dalje ograničavaju protokoli Komunističke partije Kine i oprezni diplomatski običaji.

Takođe je primetno da je izbegavao razmetljivo laskanje kojim se drugi lideri služe u pokušaju da pridobiju Trampa na svoju stranu.

Neki republikanci su bili veoma kritični prema Trampovom pristupu. U neuobičajeno oštroj izjavi u utorak, senator Rodžer Viker, predsedavajući Odbora Senata za oružane snage, kritikovao je sastanak.

„Naš vrhovni komandant treba da ima na umu da je njegov gost brutalan, neizabrani i represivni diktator koji nastoji da dominira svojim susedima i čiji je ogroman vojni arsenal direktno usmeren na Sjedinjene Američke Države“, rekao je Viker.

Veštačka inteligencija podigla velika globalna očekivanja od Trampa i Sija

Samitu Sija i Trampa dodatnu važnost dale su nedavne izjave čelnika i razvijača veštačke inteligencije, koji su upozorili da bi njihovi proizvodi uskoro mogli izmaći kontroli i predstavljati pretnju čovečanstvu.

Međutim, Tramp je u utorak veštačku inteligenciju preimenovao u „superinteligenciju“ i rekao na Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija da „potpuno odbacuje svaki pokušaj stvaranja globalističkog sistema za kontrolu“ te tehnologije.

Brzo širenje upotrebe veštačke inteligencije u vojne svrhe u međuvremenu dodaje još jedan sloj složenosti, jer bi svaki potez Pekinga ili Vašingtona kojim bi se ograničila ova tehnologija mogao suparničkoj supersili da pruži potencijalnu prednost na bojnom polju.

Predsednikovo protivljenje bilo kakvoj regulaciji, kako u zemlji tako i na međunarodnom nivou, već je zatvorilo mogućnost velikog sporazuma SAD i Kine o tom pitanju.

Iako Kina zazire od spoljne kontrole, pokazala je veću otvorenost prema izgradnji institucionalnih zaštitnih mehanizama i postizanju globalnog konsenzusa o tome kako se nositi sa razvojem veštačke inteligencije, mada nije jasno koliko je spremna da ode dalje od same retorike.

Veštačka inteligencija je izuzetno široko prihvaćena u Kini. A njeno zatvoreno političko društvo znači da je bilo malo javne rasprave i reakcija protiv ove tehnologije kakve su se pojavile tokom kampanje za izbore za Kongres u SAD.

U sredu je stalni predstavnik Kine pri Ujedinjenim nacijama Fu Cong na sastanku Saveta bezbednosti UN sa čelnicima AI industrije kritikovao „određene velike zemlje“ – što je očigledna aluzija na SAD – optužujući ih da stvaraju „malu kliku nas protiv njih“ i da primoravaju druge zemlje da koriste njihovu tehnologiju umesto kineske.

Ipak, na obe strane postoji izvesno priznanje globalne zabrinutosti zbog veštačke inteligencije.

Ministar finansija SAD Skot Besent rekao je u ponedeljak za CNBC da su SAD i Kina, uoči samita, razgovarale o uspostavljanju komunikacionog kanala u vezi sa incidentima povezanim sa veštačkom inteligencijom, kako bi se pomoglo u utvrđivanju „koje su vodeće opasnosti koje AI predstavlja“.