Pokušava da izuzme ljude koje ne smatra politički poželjnima: Tramp već sada utiče na popis koji će biti kada siđe s vlasti – Svet

Bivši zvaničnici Biroa za popis stanovništva i aktivisti kritični prema Trampovoj administraciji upozoravaju da bi neke od promena koje agencija sada pokreće mogle biti teško poništive za buduću administraciju na vreme za popis 2030. godine – naročito Trampovi pokušaji da se nedokumentovani imigranti izuzmu iz ukupnog broja stanovnika.

„Decenijski popis je ogroman brod i, ako odjednom poželite da skrenete ulevo, to je teško uraditi“, rekla je Tori Velkof, bivša glavna demografkinja i pomoćnica direktora za demografske programe u Birou za popis stanovništva, prenosi Politico.

U septembru je Trampova administracija u Federalni registar unela predlog pravila kojim bi, ukoliko bude usvojen, bio iz temelja promenjen način utvrđivanja ko se računa u ustavno propisanom nacionalnom popisu stanovništva.

Prema predloženom pravilu, agencija bi promenila definiciju „uobičajenog prebivališta“ neke osobe kako bi se nedokumentovani imigranti izuzeli iz broja stanovnika koji se koristi za određivanje političke zastupljenosti u Kongresu, zbog njihovog „nedostatka dovoljne povezanosti i lojalnosti Sjedinjenim Državama“.

Predlog bi mogao da obuhvati i širu kategoriju od nedokumentovanih imigranata, tako što bi iz popisa bili izostavljeni i ljudi čiji je pravni status „manje trajan i neodređeniji“ od statusa osobe sa zelenom kartom.

U zavisnosti od toga kako biro bude definisao imigracione statuse koji ispunjavaju uslove, neki ljudi koji zakonito žive u SAD mogli bi biti izostavljeni.

Trampovi kritičari kažu da se već sada pripremaju za pravnu bitku na ustavnoj osnovi. Oni tvrde da su ove promene u praksi neustavne i čekaju sledeće poteze biroa, dok razmatraju moguće pravne izazove ukoliko predlog bude napredovao.

Bela kuća, Biro za popis stanovništva i Ministarstvo trgovine, u čijem sastavu se biro nalazi, nisu odgovorili na zahteve za komentar.

Ipak, ovakva reforma popisa bila bi bez presedana ukoliko bude sprovedena – gotovo svi ljudi, bez obzira na imigracioni status, istorijski su uključivani u popise – i imala bi ogromne političke posledice.

Popis određuje kako se troše federalna sredstva, kao i kako se raspodeljuju mesta u Predstavničkom domu, a izbacivanje iz popisa ljudi koji su ranije bili uključivani moglo bi da promeni sastav izbornih mapa za Predstavnički dom.

„Čak i kada bi demokrate preuzele kontrolu nad oba doma Kongresa i predsedništvom i želele da promene sve što je predsednik Tramp prethodno uradio, ne bi imale vremena da poprave veliki deo ovoga“, rekao je Džej Jang, izvršni direktor liberalno orijentisane organizacije za dobro upravljanje Common Cause Illinois.

Dodao je da je za mnogo toga potrebna čitava decenija. „Zaista je potrebna namera i planski pristup“, ukazao je.

Predloženo pravilo agencije nije se odnosilo samo na promenu toga ko se računa; njime je predloženo i prikupljanje manje podataka o Amerikancima. Trampova administracija predložila je uklanjanje pitanja o rasi i etničkoj pripadnosti iz skraćenog obrasca popisa i drugih upitnika koji se koriste tokom popisa, kao i izostavljanje pitanja o seksualnoj orijentaciji.

Ovaj proces donošenja pravila predstavlja veliki zaokret u odnosu na Trampov prvi mandat, tokom kojeg je Vrhovni sud odbacio pokušaj administracije da, po ubrzanom postupku, uvede pitanje o državljanstvu u popis 2020. godine, između ostalog i zbog proceduralnih razloga.

Ovog puta, kaže Velkof, Trampova administracija pokušava da novim predlogom pravila ispoštuje odgovarajuću proceduru.

„Sada znaju kako da poštuju pravila, zar ne? Dakle, prolaze kroz propisani proces“, rekla je Velkof, koja je napustila agenciju 2025.

„Pretpostavljam da bi i sledeća administracija morala da prođe kroz taj proces, a ne znam koliko brzo bi to moglo da se uradi“.

Ovaj potez da se određene kategorije imigranata isključe iz popisa u osnovi bi doveo u pitanje ustavnu odredbu o prebrojavanju stanovništva — koja nalaže popis jednom u deset godina — kao i definiciju osobe iz 14. amandmana, rekao je Adrijel Sepeda Derije, zamenik direktora Projekta za glasačka prava Američke unije za građanske slobode (ACLU).

„Ustavni tekst kaže osoba, osobe ili ukupan broj osoba“, rekao je. „Ne kaže građani“.

Iako će popis biti sproveden tokom sledećeg predsedničkog mandata, veliki deo priprema obavlja se već sada. Stručnjaci za popis kažu da je spor i postepen proces razvijanja metodologije nameran.

Tokom deset godina koje prethode popisu, Biro za popis stanovništva istražuje, testira i usavršava način na koji će prebrojati stotine miliona ljudi – sa ciljem da dobije što precizniju i potpuniju sliku zemlje.

Prema zakonu, administracija treba da podnese okvirne planove o tome šta će biti obuhvaćeno popisom tri godine pre njegovog održavanja, a konačna pitanja dve godine ranije – oba roka padaju tokom Trampovog mandata.

Prvi veliki terenski test popisa 2030. godine već je održan ranije ove godine i završen je u avgustu. Bio je to rani pokušaj biroa da testira nove alate i metode na dve lokacije u SAD. Sledeći veliki test, svojevrsna „generalna proba“, biće održan 2028. godine. Taj završni test predstavlja poslednju priliku da agencija doradi svoje procese i sisteme dok sprovodi kompletnu probu svih operacija od početka do kraja.

Velkof je rekla da je popis iz 2020. godine pokazao zbog čega je vreme predviđeno za razvoj metodologije važno.

Nakon što je Vrhovni sud odbacio pokušaje Trampove administracije da uvede pitanje o državljanstvu, njegova administracija pokušala je različitim administrativnim metodama da izdvoji nedokumentovane imigrante. Međutim, taj pokušaj je na kraju zamro kada podaci nisu mogli biti dostavljeni pre dolaska administracije predsednika Džo Bajdena, koja je te napore odmah obustavila.

Na pitanje o svrsi ovih promena u birou, Velkof je rekla da administracija pokušava da izuzme one ljude koje ne smatra politički poželjnima.

„Ako nešto ne merite, onda možete da izbrišete ljude. Podaci su moć“, rekla je Velkof.