Oružje iz BiH, švedske kriminalne mreže i iranski trag: Šta otkriva istraga u Sarajevu? – Svet

Oružje je, prema nezvaničnim informacijama, išlo prema mreži Fokstrot Rava Madžida, kriminalnoj organizaciji u Švedskoj, koja se dovodi u vezu i s operacijama Teherana u Evropi.

Državna agencija za istrage i zaštitu, uz EUROPOL, sprovela je u sredu, 23. septembra, akciju u kojoj je pretreseno nekoliko lokacija u BiH po nalogu Tužilaštva i Suda BiH.

Priveden je službenik Ministarstva unutrašnjih poslova Kantona Sarajevo, odnosno Policijske uprave Ilijaš, koji je, u dosad nepoznatim okolnostima, uspeo u prostorijama policije da dođe do pištolja i izvrši samoubistvo.

Nadzirali su ga pripadnici Državne agencije za istrage i zaštitu (SIPA), iz koje zasad nema zvaničnog saopštenja o ovom incidentu.

Službenik, koji je bio zadužen za izdavanje dozvola za oružje, preminuo je dan kasnije u bolnici od posledica samoranjavanja u glavu.

Osumnjičen je da je zloupotrebljavao dozvole za oružje izdate osobama iz Ilijaša i okoline, te na osnovu njih kupovao pištolje iz najmanje dve kompanije u Bratuncu i Doboju, a potom ih na zasad nepoznate načine uvodio u ilegalne tokove.

Nezvanična saznanja RSE, koja dosad nisu potvrdili nadležni organi uključeni u istragu, upućuju na to da je nabavljeno više desetina komada oružja tokom 2024. i 2025. godine.

Prema informacijama RSE, jedan od tih kanala vodio je prema grupi koju je predvodio Dino Muzaferović, poreklom iz BiH, trenutno u pritvoru u Sloveniji.

Muzaferović se, prema podacima EUROPOL-a i slovenskih istražitelja, godinama pojavljuje u međunarodnim istragama koje obuhvataju trgovinu drogom, oružjem i delovanje balkanskih kriminalnih mreža u EU.

U ranijoj međunarodnoj akciji protiv Muzaferovićeve mreže, koju je u februaru 2025. podržao EUROPOL, istražitelji iz BiH, Slovenije i Švedske istraživali su trgovinu drogom, oružjem i eksplozivom, kao i snabdevanje kriminalnih mreža u EU.

„Kurdska lisica“

Tragovi tih kriminalnih mreža, kako je za RSE potvrđeno iz izvora bliskih istrazi, vode do mreže Fokstrot koju vlasti povezuju s Ravom Madžidom, poznatim kao Kurdska lisica, a koja se poslednjih godina nalazi u središtu brojnih švedskih i međunarodnih istraga organizovanog kriminala.

Madžid je u Švedskoj poznat kao jedan od ključnih aktera organizovanog kriminala, ali je njegova mreža poslednjih godina dobila i širi bezbednosni značaj.

Američke i britanske vlasti sankcionisale su Fokstrot i vođu Madžida, navodeći da je kriminalna mreža korišćena i za operacije u interesu Irana.

Američko Ministarstvo finansija je u martu 2025. navelo da je Fokstrot organizovao napad na izraelsku ambasadu u Stokholmu u januaru 2024. godine „u ime Vlade Irana“, dok je Rava Madžid, prema istom dokumentu, sarađivao s iranskim Ministarstvom obaveštajnih poslova (MOIS).

Za sada nije zvanično potvrđeno da je konkretno oružje iz istrage u Sarajevu završilo kod operacija Fokstrota povezanih s Iranom.

Međutim, prema informacijama izvora upućenih u istragu, u najmanje pet oružanih incidenata ove grupe korišćeno je oružje koje je ilegalno nabavljeno iz BiH.

U januaru 2025. švedski dnevnik Svenska Dagbladet, pozivajući se na policijske izvore, objavio je da je jedan od aduta vođe mreže Fokstrot, Rave Madžida, upravo mreža kontakata za krijumčarenje oružja iz Bosne i Hercegovine prema Švedskoj.

Kako deluje Fokstrot mreža?

Fokstrot je izrastao u kriminalnu mrežu čiji su glavni poslovi bili trgovina drogom, oružjem i naručivanje nasilja.

Američko Ministarstvo finansija Fokstrot opisuje kao transnacionalnu kriminalnu organizaciju sa sedištem prvenstveno u Švedskoj, povezanu s trgovinom drogom i oružjem, pucnjavama, ubistvima po narudžbini i drugim oblicima nasilja. Američke vlasti navode i da je njegova mreža koristila maloletnike za izvršavanje napada.

Prema švedskom javnom servisu SVT, Rava Madžid je rođen u Iranu u kurdskoj porodici poreklom iz Iraka, a odrastao je u švedskoj Upsali, gde je kasnije izgradio kriminalnu mrežu Fokstrot.

Nakon što je protiv njega u Švedskoj otvoreno više postupaka i izdata međunarodna poternica, preselio se u Tursku, odakle Švedska nije mogla da ga izruči jer je imao tursko državljanstvo.

U septembru 2023. napustio je Tursku i otišao u Iran, nakon što su turske vlasti pokrenule postupak za oduzimanje njegovog pasoša.

Prema navodima izraelskog Mosada, koje je objavio švedski javni servis SVT, u Iranu je potom bio suočen s izborom između zatvora i saradnje s iranskim vlastima.

Rava Madžid nije nužno morao da bude fizički prisutan negde da bi upravljao mrežom. Švedska televizija opisuje kako je Majid godinama upravljao svojim ljudima na daljinu, dok su kriminalne aktivnosti i sukobi između različitih grupa stvarali široku mrežu izvršilaca, koji su po potrebi obavljali zadatke i za druge kriminalne grupe.

Slučaj profesora Arvina Hosnuda

Kako to funkcioniše u praksi pokazuje i slučaj Arvina Hosnuda, švedskog istraživača i kritičara iranskog režima, koji je u septembru 2025. bio meta pokušaja ubistva, iza kojeg stoji druga kriminalna grupa iz Švedske.

Već godinu dana Hosnud, Iranac koji živi u Švedskoj, sa porodicom je u sigurnoj kući.

Za RSE je ispričao da je jedan muškarac došao pred njegovu kuću, ali nije uspeo da uđe. Nekoliko nedelja kasnije policija je uhapsila istog čoveka u drugom gradu, nakon što je pucao na jednu osobu.

„Kada su ga uhapsili, u njegovom telefonu pronašli su informacije o meni – moju fotografiju, ime, adresu, podatke o našem automobilu i slično. Pronašli su i mnogo poruka, pa su mogli da uhapse još pet osoba.“

U telefonu su pronađene i poruke koje su policiju dovele do još pet osoba.

„Svih šest ljudi imalo je neku različitu ulogu. Bili su u kontaktu s nekim preko Signala ko se predstavljao kao Tartarus. On im je rekao da me treba ubiti i da će za to dobiti 300.000 kruna (oko 30.000 evra).“

Uloge ljudi na terenu bile su podeljene, ispričao je Hosnud. Jedna devojka imala je nož koji je kasnije predat drugom članu grupe, dok je muškarac koji je došao pred Hosnudovu kuću, prema porukama, trebalo nožem da izvrši napad i pokuša da ga izvede što tiše.

Svih šest osoba kasnije je osuđeno, a četvoro za pripremu ubistva. Svi su bili maloletni u vreme događaja.

Švedska policija je kasnije, prema informacijama koje je objavio javni servis SVT, povezala identitet Tartarusa s Danteom Pejkarom, koji se, prema tim informacijama, nalazi u Iranu.

Hosnud kaže da je Pejkar ranije bio deo švedskog kriminalnog miljea, a da se nakon odlaska u Iran veruje da je počeo da radi za iranski režim. SVT ga je takođe povezao s iranskim operacijama u Švedskoj.

Hosnud, međutim, za RSE kaže da njegovo ubistvo nije naručio Fokstrot.

Međutim, tokom suđenja je dokazano da je ista osoba koja je došla pred njegovu kuću prethodno u švedskom gradu Udevali pucala na jednog muškarca. Taj napad naručio je Fokstrot.

„Ti ljudi su u mom slučaju radili za Dantea Pejkara, ali su paralelno radili i za Fokstrot. Imali su i neke privatne probleme zbog kojih su pokušavali da ubiju nekoga. Bili su, dakle, ljudi koji su radili za različite organizacije i mreže među kriminalcima i izvršavali naloge za novac.“

Od kriminalnog naloga do političkog nasilja

Švedska bezbednosna služba Sapo još je 2024. javno potvrdila da Iran koristi švedske kriminalne mreže kao svoje posrednike za nasilne aktivnosti u Švedskoj i drugim državama.

Sapo tada nije imenovao konkretne kriminalne mreže, ali je potvrdio da postoje veze između iranskih aktivnosti i švedskog kriminalnog miljea.

SVT je u istraživanju iz juna 2025. objavio da je Fokstrot bio povezan sa sedam napada na izraelske ciljeve i da su izvori iz samog kriminalnog miljea govorili o pritiscima Irana na kriminalce da izvode napade.

Prema tim izvorima, nakon što je Madžid otišao u Iran, on je od tamošnjeg režima dobijao zahteve i prosleđivao ih ljudima unutar svoje mreže, koji su zatim tražili izvršioce.

Američko Ministarstvo finansija taj model opisuje kao način na koji Iran koristi transnacionalne kriminalne organizacije kao posrednike kako bi zadržao mogućnost poricanja direktne umešanosti.

Mladi izvršioci i slučaj iz Holandije

U slučaju Hosnuda, prema njegovom svedočenju, osobe koje su trebalo da izvrše napad bile su maloletne. Jedan od njih imao je 16 godina kada je došao pred njegovu kuću.

SVT je u novijem izveštavanju takođe naveo da se u operacijama povezanim s Fokstrotom koriste veoma mladi izvršioci dok se nalog može distribuirati kroz više nivoa kriminalne mreže.

To stvara sistem u kojem osoba koja izvrši napad često ne zna ko je krajnji naručilac, a ponekad ni pravi motiv napada.

Da takav model nije ograničen samo na Švedsku, pokazuje i slučaj iz holandskog grada Šunhovena iz marta 2026. godine.

Tada je teško ranjen 36-godišnji muškarac iranskog porekla. Reč je o zaposlenom u holandskoj policiji i kritičaru iranskog režima, zbog čega se u početku razmatrala i mogućnost da napad ima političku pozadinu.

Osumnjičeni Hasan B., koji je uhapšen u Nemačkoj i kasnije izručen Holandiji, priznao je da je pucao.

Međutim, prema informacijama koje je RSE dalo holandsko tužilaštvo, rekao je da je bio regrutovan za napad, da nije znao ko je meta niti zašto treba da bude napadnuta.

U istrazi se pojavljuje i posrednik, odnosno osoba koja je povezivala naručioca i izvršioca. Holandsko tužilaštvo je za RSE reklo da motiv još nije utvrđen.