Opoziv Trampa i uvođenje ograničenja za buduće predsednike: Kongres bi od novembra mogao da deluje na nekoliko načina – Svet

U tom trenutku demokrate će se suočiti sa pitanjem da li ponovo treba pokrenuti postupak opoziva predsednika Trampa.

Tramp ne bi trebalo samo da bude opozvan kako bi odgovarao za zloupotrebe vlasti, već Kongres takođe mora da ograniči predsednička ovlašćenja kako neki budući predsednik ne bi sledio Trampov primer, piše u kolumni za magazin The Hill Ričard Dejvis, profesor emeritus političkih nauka na Univerzitetu Brigham Young (BYU) u saveznoj državi Juta.

Nijedan predsednik nije u tolikoj meri zanemarivao vladavinu prava kao Tramp, dodaje.

Njegova administracija je ignorisala sudske naloge, zatvarala državne službe bez odobrenja Kongresa, sprovodila agresivne i nezakonite mere u oblasti kontrole imigracije, uskraćivala sredstva koja je Kongres zakonski odobrio, nezakonito uvodila carine i, najnovije, vodila rat bez saglasnosti Kongresa, pa čak i bez njegovog prethodnog obaveštavanja.

Nijedan predsednik u našoj istoriji nije više zaslužio opoziv i razrešenje sa funkcije od Trampa.

Doduše, čak i ako bude opozvan, Tramp neće biti razrešen funkcije. Iako će neki republikanci u Senatu podržati njegovo razrešenje tokom postupaka u Senatu, kao što se dešavalo i ranije, malo je verovatno da će biti obezbeđena dvotrećinska većina. Ipak, i Predstavnički dom i Senat trebalo bi da pošalju poruku da predsednici ne mogu da postupaju kao Tramp a da za to ne snose posledice.

Kongres može ograničiti ovlašćenja predsednika na nekoliko načina

Ali Kongres mora da ode korak dalje. Ovlašćenja data izvršnoj vlasti moraju biti ograničena kako bi se sprečilo ponavljanje Trampovog predsedničkog mandata i moguće trajno širenje predsedničkih ovlašćenja. Kongres to može učiniti na nekoliko načina, navodi Dejvis.

Jedna od neposrednih potreba jeste donošenje ustavnog amandmana kojim bi se ograničilo pravo predsednika na pomilovanje.

Tvorci Ustava nisu mogli da zamisle da će neki predsednik zloupotrebiti ovlašćenje pomilovanja u meri u kojoj je to učinio Tramp.

Tramp je izdao više pomilovanja nego bilo koji predsednik od Harija Trumana, a s obzirom na sadašnji tempo pomilovanja, verovatno će nadmašiti i Trumanov rekord. Nije, međutim, reč samo o broju pomilovanja, već i o tome ko ih dobija.

Tramp nije samo pomilovao stotine ljudi koji su učestvovali u neredima 6. januara, već je pomilovanjima pomagao i svojim političkim saveznicima, kao i ljudima koji su donirali velike količine novca za njegove ciljeve.

Potrebno je postaviti ograničenja na mogućnost samopomilovanja, pomilovanja članova porodice i pomilovanja osoba koje su počinile određene vrste krivičnih dela. Pomilovanja bi trebalo da budu relativno retka i ne bi smela da budu deo uzajamne usluge koja donosi korist predsedniku.

I svakako, nijedan predsednik ne bi smeo da bude u mogućnosti da pomiluje samog sebe što je ideja kojom se Tramp javno poigravao.

Druga mera bila bi ograničavanje predsednikovih ovlašćenja za vođenje ratova. Kongres je to već jednom učinio Zakonom o ratnim ovlašćenjima iz 1974. godine.

Predsednici Lindon Džonson i Ričard Nikson vodili su ratove bez odobrenja Kongresa. Zakon o ratnim ovlašćenjima zahteva konsultacije sa Kongresom i njegovo odobrenje. Predsednik Tramp je ignorisao te odredbe.

Kongres mora da ojača Zakon o ratnim ovlašćenjima, na primer automatskim obustavljanjem sredstava namenjenih ratu ukoliko Kongres ne izglasa njihovo odobrenje.

Tramp tvrdi da Zakon o ratnim ovlašćenjima ograničava njegovu sposobnost da sprovodi svoje ratne ciljeve protiv Irana. Ali upravo tome je taj zakon namenjen. Nacija ne bi trebalo da ide u rat na osnovu procene jednog pojedinca.

U demokratskom društvu tako ključnu odluku trebalo bi da donesu predstavnici naroda, a ne samo izvršna vlast.

Još jedna mera bila bi ograničavanje predsednikovih ovlašćenja u pogledu carina. Prema Ustavu, uvođenje carina na robu iz drugih zemalja odgovornost je Kongresa.

Međutim, Kongres je predsednicima dao ovlašćenje da pod određenim uslovima uvode carine. Tramp je te uslove nezakonito koristio. Kongres mora da uvede stroža ograničenja, poput zahteva za prethodno odobrenje Kongresa pre uvođenja carine ili preciznijeg definisanja stvarnog vanrednog stanja u kojem bi Kongres mogao biti zaobiđen.

Ovo su samo neki od načina na koje bi Kongres mogao da počne da ponovo uspostavlja svoja ustavna ovlašćenja u odnosu na predsednika.

Usred zloupotreba Trampove administracije, sada je idealan trenutak za delovanje. Ako se takva ravnoteža ne obnovi, budući predsednici će širiti predsednička ovlašćenja do te mere da će ustavne kontrole postati besmislene, a predsednici će postati praktično diktatori, zaključuje Dejvis.