Ogorčenje u Berlinu: Da li su poslanici CDU glasali za AfD? – Svet

Ono što se tokom dana u utorak 6. oktobra događalo u parlamentu pokrajine Saksonija-Anhalt, tokom večeri istog dana prelilo se na nivo savezne politike u Berlinu: vodeći predstavnici nemačkih socijaldemokrata (SPD) marširali su od Bundestaga, kroz Brandenburšku kapiju, pa do obližnjeg trga Bebelplac – što je mesto gde su nacisti 1933. spaljivali knjige autora koje su smatrali neprihvatljivim.

Na kraju su pevali i nacionalnu himnu – i to s njihovim visokim funkcionerom, saveznim ministrom odbrane Borisom Pistorijusom na čelu. Mnogi učesnici skupa demonstrativno su nosili primerke Osnovnog zakona (nemački ustav, prim.ur), što je bio simboličan gest kojim se naglašava da demokrate sada, više nego ikad, moraju da ustanu u odbranu vladavine prava i ustava.

Ranije tog dana u Magdeburgu, glavnom gradu pokrajine Saksonija-Anhalt, Tobijas Rauš iz Alternative za Nemačku (AfD) izabran je za predsednika pokrajinskog parlamenta. To je prvi put od Drugog svetskog rata da predstavnik neke desničarsko-ekstremističke stranke zauzima takvu poziciju.

AfD je stranka koju obaveštajna agencija u toj maloj nemačkoj pokrajini – koja se nalazi na oko dva sata vožnje zapadno od Berlina – zvanično klasifikuje kao „potvrđeno desničarsku ekstremističku“.

Kršenje tabua: Da li je AfD dobila četiri glasa CDU?

I ne samo to: Rauš je izabran ne samo glasovima svoje stranke i glasovima „Saveza za socijalnu pravdu i ekonomski razum“ (BSW) – to se naime očekivalo. On je na tajnom glasanju dobio još četiri glasa i većina posmatrača veruje da su oni mogli da dođu samo od konzervativne CDU, stranke kancelara Fridriha Merca.

Vicekancelar i ministar finansija Lars Klingbajl iz redova SPD-a ovako je sumirao situaciju: „Izbor desničarskih ekstremista na takve funkcije je kršenje tabua. Kako je to moglo da se dogodi pod hitno mora da objasni ne samo BSW, nego i CDU.“ Uostalom, Klingbajlov SPD je u koaliciji sa CDU na saveznom nivou u Nemačkoj pa prema tome događaji u Magdeburgu ujedno opterećuju Saveznu vladu.

AfD se protivi daljoj pomoći Ukrajini

Nije mnogo pomoglo to što je Torsten Fraj, šef poslaničke grupe konzervativaca iz redova CDU, svoje izjave formulisao oprezno rekavši da je glasanje tajno i da je zato teoretski svako mogao da glasa za AfD-ovog kandidata. Ipak, dodao je i ovo: „Činjenica da se to dogodilo je izuzetno zabrinjavajuća i alarmantna.“

Ishod ovog prvog glasanja u novom pokrajinskom parlamentu Saksonije-Anhalta nagoveštava oštre sukobe koji predstoje toj nemačkoj pokrajini po pitanju odnosa prema AfD-u. Ta krajnje desničarska stranka ubedljivo je pobedila na pokrajinskim izborima 6. septembra, vodeći kampanju u kojoj su dominirali zahtevi za izuzetno strogom migracionom politikom, u kojoj su negirali klimatske promene i tražili potpuno ukidanje javnog servisa.

Da li će poslanici CDU glasati za izbor premijera iz redova AfD-a?

Pored toga, AfD – u kojoj su brojni proruski orijentisani političari – kritički gleda na kontinuiranu podršku Nemačke Ukrajini. Savezna ministarka obrazovanja Karin Prin (CDU) istakla je tu činjenicu po povratku iz posete Ukrajini, izjavivši: „Ljudsko dostojanstvo je nepovredivo. Vlada koju čine ekstremni desničari s tim nije spojiva, kao ni predsednik pokrajinskog parlamenta iz redova ekstremne desnice.“

Uprkos izbornoj pobedi, AfD nema apsolutnu većinu. Ako njihov vodeći kandidat Ulrih Zigmund namerava da u decembru za kada je planirano glasanje u parlamentu bude izabran za pokrajinskog premijera, da li će moći – baš kao sada Tobijas Rauš – da računa i na glasove CDU? I to uprkos tome što je kancelar Merc više puta naglašavao da saradnje sa AfD-om apsolutno neće biti?

Nova debata o „protivpožarnom zidu“

I tako se ponovo vraćamo na debatu o tzv. „protivpožarnom zidu“ (Firewall). Reč je o praksi demokratskih stranaka da izbegavaju bilo kakvu saradnju sa AfD-om. Na lokalnom nivou, taj pristup je odavno prestao da funkcioniše. Sada se čini da se to dešava i na nivou pokrajine. Takav razvoj događaja pre svega ide u prilog krajnjoj desnici, a ne CDU-u.

To mišljenje deli i Georg Majer, ministar unutrašnjih poslova Tiringije iz redova socijaldemokrata: „Ako CDU nastavi ovim putem, doprineće sopstvenoj propasti. Taj ’protivpožarni zid’ ima svoju svrhu.“

Naravno, Fabio de Masi, predsednik stranke BSW na saveznom nivou stvari vidi drugačije. BSW – stranka koju je osnovala bivša političarka Levice Sara Vagenkneht – utrla je put ovakvom razvoju događaja najavom da će glasati za Rauša kao predsednika parlamenta.

De Masi je nedavno izjavio za list Hamburger abendblat: „Moramo da izvučemo AfD iza tog ’protivpožarnog zida’. Do sada tamo nisu morali ništa da dokazuju i mogli su da prikrivaju svoje unutrašnje protivrečnosti. Ne želim da AfD nastavi da raste iza tog zida.“

Iz AfD-a su pokazali šta misle o De Masiju

De Masi je, međutim, nekoliko dana pre sednice pokrajinskog parlamenta mogao da vidi u šta se to njegov BSW upušta. Tada je, naime, Oliver Kirhner, šef poslaničke grupe AfD-a, u desničarskom časopisu Kompakt prokomentarisao De Masija i drugu kopredsedavajuću BSW Mohamed Ali sledećim rečima: „Zar sada treba da se bavim politikom pet godina sa ljudima koji su pod vođstvom Mohamed Ali i onog tipa, onog polu-Italijana, koji kaže: Sve su to nacisti?“

U svakom slučaju, za glasove BSW se pre svega ovoga računalo da su jedini stvarni put AfD-a do vlasti u Saksoniji-Anhaltu. Ostale stranke – CDU, SPD, Zeleni i Levica – i dalje kategorički odbacuju svaku saradnju sa AfD-om. Međutim, veliko je pitanje da li će to tako ostati i u narednim nedeljama.