“Neoliberalni kapitalizam dostigao vrhunac, ovo je klasna borba na život i smrt”: Sagovornici o nasilnim protestima u Evropi – Svet

Građani, pretežno mladi, iskazivali su nezadovoljstvo na ulicama zbog, između ostalog, visokih troškova života, korumpiranosti vlasti, manjka radnih mesta, sve veće nejednakosti.

Sagovornici Danasa objašnjavaju da su koreni tih protesta isti – neoliberalni kapitalizam ili imperijalizam, kako ga neki nazivaju, dostigao je vrhunac u svojoj gramzivosti, obespravljenosti, u poštovanju prava građana, redukciji obaveza države u ispunjenju njenih obaveza, kao što su pravo na besplatno zdravstvo, školstvo, prava na stanovanje.

Kako ističu, u pitanju je klasna borba, u pitanju je borba na život i smrt za pravedniju preraspodelu viška vrednosti i dostojan život stvaraoca viška vrednosti.

Tu je, napominju, i strah kod velikog broja mladih ljudi u Evropi da će njihov budući ekonomski standard biti prvi posle nekoliko generacija koji će biti niži od ekonomskog standarda prethodne generacije.

Srećko Đukić: Što više ćutimo, vi ste sve krvožedniji

Ako je evropska i belosvetska desnica mislila da njenim kapitalom beskonačno može da eksploatiše radničku klasu, grdno se prevarila, ukazuje za Danas bivši ambasador Srećko Đukić, uz napomenu da ovom spisku treba obavezno pridodati Srbiju u kojoj je „najgora eksploatacija eksploatatora“.

Desna internacionala, ukazuje, izmamila je na ulice crvene zastave slobode, „a na njima krupnim slovima piše dosta je profita i bogatstava u kojima se guši buržoazija, a nama radnicima, seljacima i poštenoj inteligenciji ostaju samo mrvice sa vaših stolova“.

„U pitanju je klasna borba, u pitanju je borba na život i smrt za pravedniju preraspodelu viška vrednosti i dostojan život stvaraoca viška vrednosti“, ističe Đukić.

Prema njegovim rečima, široke narodne mase se ne mogu umiriti besmislenim obećanjima i gurnuti na marginu društvenog života kao u Srbiji pod Vučićevim režimom!

„Hoćemo i mi da upravljamo društvom, a ne samo milijarderi u Srbiji i bilijarderi po belom svetu! Svet je i za nas! Dosta smo ćutali! I što više ćutimo, vi ste sve krvožedniji“, naglašava naš sagovornik.

Dimitrije Milić: Strah kod velikog broja mladih ljudi u Evropi

Dimitrije Milić, programski direktor Novog trećeg puta, kaže za Danas da su razlozi za nezadovoljstvo raznoliki u odnosu na države i često vezani za lokalne probleme i politički kontekst, ali da postoje i neke zajedničke karakteristike za generalne evropske trendove.

„Kod velikog broja mladih ljudi u Evropi postoji strah da će njihov budući ekonomski standard biti prvi posle nekoliko generacija koji će biti niži od ekonomskog standarda prethodne generacije. U nekim državama to mladi tumače kroz darežljiv penzioni sistem u odnosu na manje izdvajanje na obrazovanje, u nekim kroz ekonomsku nejednakost, u nekim kroz prisustvo korupcije, a često postoji i strah da će razvoj veštačke inteligencije otežati tržište rada za nove mlađe radnike“, objašnjava Milić.

Taj vid tinjajućeg nezadovoljstva, dodaje, verovatna je baza na koju se naslanjaju lokalni politički problemi kao povod za proteste, a koji dobijaju nasilni ton.

„Verovatno to nezadovoljstvo ne može da bude rešeno bez promene ekonomskog i poreskog modela, a koje je teško zbog demografskog faktora starenja Evrope, gde sve veći udeo budžeta evropskih država biva potrošen na penzije i zdravstveni sistem u odnosu na oblasti koje su mladima više u interesu“, ukazuje sagovornik Danasa.

Branka Latinović: Neoliberalni kapitalizam dostigao vrhunac u svojoj gramzivosti

Bivša ambasadorka Branka Latinović smatra da su povodi za talas protesta širom Evrope, ali i u drugim krajevima sveta kao što su Brazil, Argentina, Indija, različiti, ali da su koreni tih protesta isti.

„Neoliberalni kapitalizam ili imperijalizam, kako ga neki nazivaju, dostigao je vrhunac u svojoj gramzivosti, obespravljenosti, u poštovanju prava građana, redukciji obaveza države u ispunjenju njenih obaveza kao što su pravo na besplatno zdravstvo, školstvo, prava na stanovanje i dr“, pojašnjava Latinović za Danas.

Prema njenim rečima, transnacionalne kompanije kao što su Amazon, Majkrosoft,  Epl, Fejsbuk i drugi, kao i njihovi vlasnici stekli su ogromno bogastvo i postali su, kako je to priznao i sam finski predsednik A. Stube, jači od države.

„Oni diktiraju pravila. Cenu takve politike plaćaju građani jer im država nije više u mogućnosti da obezbedi finansiranje javnih službi, a njihova primanja nisu dovoljna da deficit tih loših usluga nadoknade koristeći usluge privatnih kompanija. To je postalo preskupo, uključujući cene stanarina, struje, gasa. Obrazovni sistem, u celini, je sve češće predmet restrikcija, što je dovelo do ekplozije nezadovoljstva jer on nije u jednakoj meri pristupačan mladim ljudima. Obrazovni sistem, kao i zdravstvo i druge javne službe, se privatizuje i te usluge postaju nedostupne mladom čoveku“, napominje naša sagovornica.

Kako dalje navodi, na ulicama francuskih gradova, ali i italijanskih, belgijskih, nemačkih i drugih se protestuje zbog propalih školskih zgrada i njihove opremljenosti, smanjenja broja nastavnog osoblja, loše higijene, nedostatka užina, nejednakog pristupa Univerzitetima, protestuje se i zbog visokih stanarina, korupcije, visokih troškova života, osećanja ugroženosti, protiv narastajuće ultradesnice, kao sto je slučaj u Nemačkoj i Brazilu.

„Na ulicama evropskih gradova mladi ljudi ponovo pevaju Internacionalu, što je njihov jedinstveni odgovor protiv obespravljenosti u kojoj su se našli“, primećuje Latinović, napominjući da nažalost, demonstracije nisu svuda mirne.

„Propraćene su nasiljem i paljevinom svačega što se duguje, kako procenjuju zapadni analitičari, anarhista i drugih ekstremnih grupa koji zloupotrebljavaju ciljeve ovih protesta. Džej Di Vens, potpredsednik SAD, je to odmah iskoristio da kritikuje migrantsku politiku EU jer je među učesnicima protesta dosta i onih koji dolaze izvan Evrope. Istovremeno je to iskoristio i za izbore 3. novembra“, ukazuje sagovornica Danasa.

Uzroka za to je mnogo, objašnjava dalje Latinović, ali, kako naglašava, pre svega su to geopolitičke promene, rat koji se vodi na evropskom tlu/Ukrajina koji traje već pet godina, energetska kriza, Trampova nepredvidljivost i nepostojanost njegove politike prema Evropi, uključujući zahteve za visoka izdvajanja za odbranu.

„Posledice svega toga su neminovne, očigledne. Evropljanji to osećaju već duže vreme i izašli su na ulice, posebno mladi. Istovremeno ovo je velika opomena i za partije desnice, koje uveliko vladaju na evropskoj političkoj sceni, ali i u svetu. One uveliko povlađuju interesima krupnog kapitala, ispunjavanju njihove želje, zahteve, diktate. Nedostatak pravde, jednakosti, poštovanja dostojanstva, razni slučajevi korupcije  doveli su do erupcije nezadovoljstva običnih građana, posebno mladih. IT generacija je ujedno najveće iznenađenje ovih protesta jer se smatralo da je nezainteresovana za dešavanja u društvima. Iznenadila je sve, kao što se desilo i kod nas“, zaključuje naša sagovornica.

Goran Miletić: Ovaj stepen nasilja nije nešto očekivano

Goran Miletić, osnivač i izvršni direktor Balkans Forward fondacije, kaže za Danas da protesti manjih ili većih razmera jesu svakodnevica u Evropi, ali da ovaj stepen nasilja svakako nije nešto očekivano, naročito u Francuskoj.

„Situacija je u ovim zemljama prilično komplikovana jer su pomešani sasvim opravdani zahtevi i sasvim opravdani protesti sa onima koji nasilje i uništavanje imovine vide kao metod ili cilj. Trenutno je prilično teško predvideti dalji razvoj događaja“, napominje on.