Nemački stručnjak za Balkan analizira imidž Nemačke u Srbiji: “Medijski pejsaž služi konsolidaciji moći Vučića” – Svet

U autorskom tekstu „Između glorifikacije i demonizacije – imidž Nemačke u Srbiji“, dugogodišnji dopisnik DPA Braj prati dramatičnu promenu u javnom raspoloženju srpske javnosti prema Nemačkoj.

U istorijskom osvrtu, Braj podseća da odnosi dve zemlje sežu još u doba dinastije Habzburg i naseljavanja dunavskih Švaba u Vojvodinu, da su zatim u oba svetska rata Srbija i Nemačka bile na suprotstavljenim stranama i da su zločni Nemaca ozbiljno zategli odnose, kao što je tenzije kasnije izazvalo i nemačko priznavanje samostalnosti bivših jugoslovenskih republika i učešće u intervenciji NATO.

„Tek nakon političkih previranja 2000. godine i pod reformski orijentisanim, nemački obrazovanim premijerom Zoranom Đinđićem, situacija se poboljšala“, ocenjuje Braj u analizi koju je objavilo ugledno Nemačko društvo za Jugoistočnu Evropu (SOG).

U analizi se navodi da je od 2012. godine, „Aleksandar Vučić – poreklom iz aparata moći Slobodana Miloševića – oblikovao srpsku politiku, prvo kao ministar odbrane, a od 2014. kao predsednik“. Vučić se, piše Braj, „predstavljao kao reformisani ;Evropljanin i osnovao je ‘Forum Srbija-Nemačka’ kako bi se u Berlinu predstavio kao pouzdan partner na Zapadnom Balkanu“.

Braj piše da su „kancelarka Angela Merkel i njen savetnik za bezbednost Kristof Hojzgen održavali posebno bliske lične odnose sa Vučićem, a Fondacija Konrad Adenauer čak i podržala osnivanje njegove Srpske napreden sranke (SNS)“.

Tu bliskost, kako se ocenjuje, srpski „provladini mediji su pretočili u pravu glorifikaciju Nemačke i njenog ;ekonomskog modela, i danas je sa obimom trgovine od oko deset milijardi evra (2025), Nemačka ubedljivo najvažniji trgovinski partner Srbije, a više od 900 nemačkih kompanija investiralo je oko pet milijardi evra i stvorilo 80.000 radnih mesta.

Takav kurs je nastavila i nemačka vlada kancelara Olafa Šolca, koju si činile socijaldemokratska SPD, liberalna FDP i Zeleni. Međutim, već u vreme te vlade raspoloženje je, ocenjuje Braj, počelo da se menja.

„Ministarka spoljnih poslova Analena Berbok postala je centralna meta antinemačkih kampanja, neosporno ocrnjivana na srpskoj televiziji. Sa inauguracijom kancelara Fridriha Merca, ton se dodatno pojačao: srpski mediji ga optužuju za cenzuru, dok se Srbija – gde Vučić de fakto kontroliše pravosuđe i medije – prikazuje kao „bastion slobode izražavanja“. „Najnovija eskalacija je očigledno izazvana Mercovim zahtevom na Samitu Zapadnog Balkana u Tivtu (jun 2026) da Srbija mora jasno da ;izabere između Rusije, Kine i Evrope“, piše u analizi.

Braj svoje ocene dokumentuje mnoštvom senzacionalističkih naslova iz provladinih medija kao što su „Informer“, „Novosti“, „Alo!“ i „Politika“, u kojima je Nemačka, između ostalog, optužena za tajni razvoj nuklearnig oružja, za težnju Četvrtom rajhu, i „članci eksplicitno pominju ‘Germani’ umesto ‘Nemci’, čime se konstruiše kulturni rat“.

„Čak se i nemačka posleratna istorija reinterpretira: ponovno ujedinjenje (Nemačke) 1990. godine se vidi kao početak ‘osvete’ na Balkanu, a kraj Jugoslavije i gubitak Kosova se tumače kao deo nemačkog ‘revanšizma'“, piše Braj.

„Srbija je dalje prikazana kao navodna žrtva zapadnog mešanja u studentski protestni pokret protiv Vučića – nemačke političke fondacije poput Fondacije Fridrih Ebert i Fondacije Hajnrih Bela navodno finansiraju opoziciju, za šta se ne nude nikakvi dokazi“, piše Braj.

„Ponavljajući obrazac: Srpski mediji gotovo doslovno preštampavaju izveštaje iz ruskih propagandnih izvora kao što su ‘Sputnjik Srbija’ i ‘RT Balkan’, na primer, o navodnom ekonomskom padu i osiromašenju Nemačke“, a Prema analizi BIRN-a, nedavno osnovan portal ‘Eagle Eye Explore’, koji posluje bez zakonski obaveznog impresuma, takođe namerno širi sadržaj povezan sa krajnje desničarskom strankom Alternativa za Nemačku (AfD) i proruski sadržaj, koji potom preuzimaju glavni srpski tabloidi, piše u analizi.

Braj piše da su posledice takvih „sistemskih dezinformacija“ vidljive i u anketama, prema kojima samo manji deo Srba gleda pozitivno na Evropsku uniju i SAD, dok su Rusija i Kina daleko ispred, a Nemačka dobija najviše ocene od svega 7,5 odsto ispitanika.

Braj naglašav da je takva „iskrivljena percepcija“ posebno izražena izvan Beograda, Novog Sada i Niša, čiji stanovnici ipak imaju i „mali pristup nezavisnom izveštavanju“.

Braj zaključuje da u Srbiji „medijski pejsaž ne služi pružanju neutralnih informacija, već konsolidaciji moći Aleksandra Vučića“, ali da „ni opozicioni studentski pokret takođe nije uspeo da razvije jasan odnos sa Nemačkom ili EU – nacionalistički, a ne evropski simboli dominiraju protestima“.

„Ispravljanje ove iskrivljene slike Nemačke zahteva više od često neefikasne podrške koja je do sada pružena organizacijama civilnog društva: neophodno je sistematsko, svakodnevno obrazovanje javnosti o kampanjama dezinformacije – u suprotnom, Zapad rizikuje da vodi izgubljenu bitku i proćerda dugogodišnje ekonomske i kulturne uspehe svoje balkanske politike“, zaključuje Braj.