“Nećemo da trpimo Trampovo maltretiranje”: Kanadska novinarka analizira krah trgovinskih pregovora SAD i Kanade – Svet

Shvatam da strancima to ponekad može biti teško da zaključe, imajući u vidu našu nacionalnu borbu da iskažemo čitav spektar ljudskih emocija koje ne uključuju nerede zbog hokeja, piše Džen Gerson, kanadska komentatorka i suosnivačica portala The Line, u kolumni za Gardijan.

Međutim, uveravam vas, piše ona, da je premijer Mark Karni, kojeg su Kanađani u subotu ujutru videli kako izlazi pred javnost nakon propasti trgovinskih pregovora sa SAD, praktično vibrirao od besa.

„Kada ste napadnuti, vi ste u ratu. Mi smo napadnuti“, rekao je on na retkoj konferenciji za novinare, koja je bila neuobičajeno otvorena i jasna za njega.

„U redu je… Imamo rezerve, imamo otpornost, imamo plan, imamo fokus. Odgovorićemo, usredsredićemo se na ono što možemo da kontrolišemo i na ono što ćemo izgraditi“.

Kanada je napustila pregovore, iako je dogovor navodno bio nadomak postizanja, samo nekoliko sati pre nego što je trebalo da stupe na snagu carine od 50 odsto na niz proizvoda iz Kanade.

Uzvratne carine u istom iznosu trebalo bi da da stupe na snagu 8. septembra. U saopštenju Karni je rekao da su poslednji zahtevi SAD bili „ekonomski neodrživi i doveli u pitanje pouzdanost bilo kakvog dogovora“. SAD su to demantovale, insistirajući da su upravo Kanađani izneli poslednje zahteve.

U kasnijim intervjuima za Blumberg, kanadski ambasador u SAD Mark Vajsmen rekao je da nije postojao nijedan konkretan problem koji je onemogućio postizanje dogovora. Umesto toga, radilo se o nizu pitanja u kojima konačni tekst sporazuma ili, barem, njegovo tumačenje nije bio u skladu sa onim što su Kanađani smatrali da su dogovorili.

Čini se da su najspornija pitanja bila povezana sa carinama na automobile, digitalnom i kulturnom politikom, kao i sa zahtevom SAD da imaju pravo veta na pokušaje Kanade da uspostavi trgovinske saveze sa drugim zemljama.

Istovremeno, Kanađani nemaju razloga da veruju da ova američka administracija neće jednostrano uvoditi nove carine kad god poželi – što je već učinila više puta, uključujući i ove nedelje.

Ukratko, Karni je primetio da je ponekad američki potpis na trgovinskim sporazumima „napisan olovkom“.

Kanadski birači, koji su i ranije bili skeptični prema mogućnosti sklapanja novog sporazuma sa SAD, sada su snažno stali uz premijera. Iako će propast dogovora gotovo sigurno doneti bolne ekonomske posledice, raspoloženje u zemlji obeleženo je trajnim i opštim besom prema SAD, koji nije nastao samo zbog trgovinskih nesuglasica.

Veoma mali broj Kanađana ima stav o pravilima o poreklu robe, carinama na delove za automobile, zaštiti industrije mekog drveta ili kvotama za mlečne proizvode čija je proizvodnja regulisana sistemom upravljanja ponudom. U dobrim vremenima, to su uobičajena neslaganja između bliskih prijatelja i suseda.

Naprotiv, to je emocija proistekla iz stvarnog i dubokog osećaja izdaje: država kojoj smo verovali kada je reč o zajedničkoj bezbednosti i vojnim obavezama, država sa kojom smo dozvolili da postanemo ekonomski međuzavisni, okrenula se protiv nas.

Oni koriste uobičajene trgovinske nesuglasice kao izgovor za primenu mafijaškog stila dominacije, sa ciljem da nas potčine, a možda i otvoreno anektiraju. Vrlo dobro znamo da ovde nije reč o trgovini.

Nama se praktično pokazuje gde nam je mesto u novom svetskom poretku koji takozvana Donrooev a doktrina pokušava da nametne zapadnoj hemisferi.

Pa kako, zaboga, bilo ko od nas treba da reaguje kada američki ministar saobraćaja Šon Dafi, nakon propasti pregovora, gostujući na Foks Njuzu, kaže ovako nešto:

„Mi njima pružamo bezbednost, a oni to koriste protiv nas? Predsednik Tramp je prvi rekao:’To nije odnos kakav prijatelji treba da imaju'“.

SAD ne pružaju bezbednost Kanadi iako mnogi komentatori, uključujući i mene, kritikuju našu nedovoljnu potrošnju na vojsku. Severnoamerička komanda vazdušno-kosmičke odbrane, odnosno NORAD, potpuno je integrisana struktura kanadskih i američkih oružanih snaga. Mi imamo sopstvenu vojsku i sopstvene policijske snage.

Kako tačno treba da reagujemo kada naš veliki i nekada cenjeni južni sused iznova preti da će od Kanade napraviti „51. saveznu državu“? Ili kada objavljuje provokativne fotografije cele Severne Amerike prekrivene američkom zastavom – provokacije koje navodno treba da shvatimo „ozbiljno, ali ne doslovno“, kao da to takve pretnje čini manje užasnim ili prihvatljivijim.

Šta čovek treba da uradi kada mu najbliži „prijatelj“ i „saveznik“ iznova preti da će zanemariti granične sporazume? Ili kada se konkretno ponašanje SAD savršeno uklapa u predsednikovu pretnju da će koristiti „ekonomsku silu“ kako bi nas naterao da postanemo američka savezna država?

Mi ne želimo da budemo američka savezna država. A čak i da želimo, sigurno ne bismo želeli da budemo savezna država onoga u šta se SAD trenutno odlučuju da se pretvore.

Ne postoji nijedan Kanađanin koji želi da započne rat sa SAD. Nijedna zemlja u položaju u kojem se nalazi Kanada ne bi napustila trgovinske pregovore osim ako na to nije primorana.

Nijedna zemlja koja je tako mala i toliko zavisna od SAD ne bi rekla modernoj imperiji da odjebe i pritom rizikovala posledice, osim ako joj nije preostala nijedna druga mogućnost.

Ono što Karni a uostalom i Kanada pokušava da poruči preko Atlantika jeste da je Amerika na čijim smo očekivanjima svi zasnivali svoje planove prošlost. Ne možemo više da pravimo planove nadajući se povratku u normalu, čak i ako demokrate ponovo dođu na vlast u Vašingtonu.

Geografski položaj Kanade i njena ekonomija integrisana sa američkom znače da ćemo mi prvi biti suočeni sa stvarnošću onoga u šta će se SAD pretvoriti. A ako SAD krenu na nas, nijedan evropski saveznik – uključujući i Ujedinjeno Kraljevstvo – ne može očekivati da će ostati netaknut, bez obzira na to koliko mislite da vas neka „posebna veza“ može zaštititi.

Lično, jednostavno ne mogu da shvatim komentatore i političare u Velikoj Britaniji koji ovo ne razumeju.

Da li zaista mislite da ste vojno, geografski, ekonomski ili kulturno bliži SAD nego Kanada? Ljudi, mi jesmo mala Amerika, doduše sa stabilnijim političkim sistemom i kraljem na novčanicama. Ako su spremni da nas pretvore u vazalnu državu, kakvo će osećanje istorije ili tradicije ostati da zaštiti vas?

Temeljni raskid sa američkim vrednostima i ciljevima nije problem koji može da se zadrži samo na jednom mestu. To nije stanje koje može da se ignoriše ili odloži u nadi da će samo nestati. Karni je ozbiljan kada govori o istorijskom „raskidu u svetskom poretku“, kao što je to učinio na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu početkom ove godine.

Kanađani razumeju da će očuvanje našeg suvereniteta i nezavisnosti podrazumevati posledice i žrtve. Mi nismo sami izazvali ovaj trgovinski rat. Jednostavno smo odbili da unapred prihvatimo nerazumne zahteve aktera koji pregovore ne vodi u dobroj veri. Zbog toga ćemo biti kažnjeni. Prihvatili smo to.

Ako ni zbog čega drugog, neka američka odmazda bude upozorenje ostatku zapadnog savezništva. Bežite, bežite. Zaštitite se. Ubrzajte, zaključuje Gerson.