“Neće je dobiti ni Tramp, ni Zelenski”: Ko zaslužuje ovogodišnju Nobelovu nagradu za mir? – Svet

Time se promašuje suština nagrade. Stvarni posao na izgradnji mira često se obavlja daleko od naslovnih strana – u sudovima koji štite međunarodno pravo, među novinarima koji dokumentuju zločine i humanitarnim organizacijama koje štite zajednice.

Pošto će dobitnik nagrade za 2026. godinu biti proglašen 9. oktobra, Nobelov komitet ima priliku da podseti svet da se mir gradi kroz institucije i saradnju, a ne samo kroz diplomatsko razmetanje, piše za Gardijan, Hakon Gjerlov, vršilac dužnosti direktora Instituta za istraživanje mira u Oslu.

Uprkos povoljnim kvotama, Tramp neće dobiti nagradu. Aktuelni predsednik koji vodi rat protiv Irana predstavlja nemogućeg kandidata za nagradu čija je svrha unapređivanje mira.

Bez obzira na Trampove diplomatske napore na drugim mestima, Nobelov komitet će razmatrati celokupan doprinos kandidata – a u njegovom dosadašnjem učinku sada se nalaze i optužbe za američke ratne zločine.

Malo je verovatno da će nagradu dobiti i ukrajinski predsednik. Dodela Nobelove nagrade za mir aktuelnom vrhovnom komandantu zemlje koja vodi veliki rat mogla bi da dovede do toga da nagrada bude shvaćena kao podrška jednoj strani u sukobu, bez obzira na pravo Ukrajine da se brani.

To bi takođe bilo teško uskladiti sa testamentom Alfreda Nobela, koji je pozivao na napore usmerene ka „bratstvu među narodima“, smanjenju stajaćih vojski i unapređenju mira.

Ako zanemarimo imena koja privlače najviše pažnje, među vodećima na listi Polimarketa nalaze se Sejv d Čildren, sudanske Sobe za hitno reagovanje i Međunarodni sud pravde, kojima tržište trenutno zajedno daje 28 odsto šanse za osvajanje nagrade.

Kada je reč o ovim kandidatima, tržišta bi možda zaista mogla biti bliža predviđanju ishoda. Ali istovremeno zanemaruju neke od najzaslužnijih ljudi i organizacija koje se bave izgradnjom mira u svetu.

Kao rukovodilac Instituta za istraživanje mira u Oslu, nezavisne institucije koja proučava uslove za mirne odnose između država, grupa i pojedinaca, često dobijam pitanje da li nagradu uopšte treba dodeljivati, imajući u vidu razmere današnjih sukoba.

Ratovi u Ukrajini i Sudanu i dalje odnose ogroman broj ljudskih života dok je rat koji uključuje Iran otvorio još jedan opasan front u već nestabilnom međunarodnom okruženju.

Naš najnoviji izveštaj o trendovima u sukobima zabeležio je 65 oružanih sukoba u kojima učestvuju države tokom 2025. godine – najviše otkako su počeli da se vode podaci 1946. godine.

Takvo okruženje samo dodatno učvršćuje moje uverenje da što je više ratova, Nobelova nagrada za mir ima veći značaj.

Ne nedostaje ljudi i organizacija koji zaslužuju da budu nagrađeni. Svake godine objavljujem listu kandidata za koje smatram da zaslužuju nagradu. Nekoliko onih koji su se našli na mojim ranijim listama kasnije su postali Nobelovi laureati.

Ove godine na mojoj listi nalaze se Međunarodni sud pravde i Međunarodni krivični sud (ICC). Pravila imaju smisla samo ako mogu da se sprovode, a ovi sudovi štite princip koji je sve više pod pritiskom – da se međunarodno pravo primenjuje čak i na moćne države i pojedince.

U trenutku kada američka administracija uvodi sankcije zvaničnicima Međunarodnog krivičnog suda, dodela nagrade ovim sudovima predstavljala bi potvrdu značaja međunarodnog pravnog poretka.

Međunarodno pravo takođe zavisi od toga da znamo kada je ono prekršeno. Novinari obezbeđuju dokaze, često uz ogroman lični rizik.

Komitet za zaštitu novinara (CPJ) zabeležio je da su tokom 2025. godine ubijena 132 novinara i medijska radnika, što je najsmrtonosnija godina u istoriji njihovog praćenja.

Prema navodima Komiteta, Izrael je odgovoran za dve trećine tih smrti. Zaštita novinarstva znači i zaštitu naše sposobnosti da utvrdimo šta se događa tokom ratova – što je od ključnog značaja za odgovornost i mir.

CPJ bi bio dostojan dobitnik Nobelove nagrade za mir.

Zaštita civila, naročito dece, još je jedan od osnovnih zadataka. Organizacija Sejv d Čildren širom sveta radi na sprečavanju i reagovanju na teška kršenja prava dece u oružanim sukobima. U Ukrajini je organizacija Sejv Jukrein, koju vodi Mikola Kuleba, vratila više od 1.700 dece iz Rusije i sa okupiranih teritorija.

U Sudanu su Sobe za hitno reagovanje (Emergency Response Rooms) izgradile mreže predvođene lokalnim zajednicama koje tokom rata obezbeđuju hranu, medicinsku pomoć i druge usluge od životnog značaja.

Međunarodna saradnja stvara predvidljivost i smanjuje rizik od sukoba.

Međunarodna svemirska stanica (ISS) predstavlja izuzetan primer – više od 25 godina geopolitički rivali održavaju mirno naučno partnerstvo, čak i dok se odnosi na Zemlji pogoršavaju. Kako se ISS približava kraju svog radnog veka, a svemir postaje sve prometniji, komercijalizovaniji i militarizovaniji, Nobelova nagrada za mir tom partnerstvu bila bi priznanje onome što dugotrajna saradnja može da postigne – i naglasila bi trajni značaj toga da svemirom upravljaju zajednička pravila i mirna saradnja.

Mir je nešto što sami gradimo – ostvaruje se kroz saradnju koja smanjuje neizvesnost, humanitarna pravila koja ograničavaju okrutnost, sudove koji nameću posledice i novinare koji obezbeđuju da kršenja prava ne mogu jednostavno da budu izbrisana.

Nobelov komitet ima priliku da usmeri pažnju sveta ka nekim od ključnih mehanizama za očuvanje međunarodnog mira.

U svetu koji obara rekorde po broju sukoba, trebalo bi da pogleda dalje od velikih imena i da se okrene onima koji mukotrpno rade na izgradnji mira.