“Najuzbudljiviji delovi mafijaških filmova nisu prvih deset minuta, već sredina i kraj”: Peter Mađar za AP otkrio koju politiku iz Orbanovog perioda će zadržati – Svet

U svom prvom intervjuu za neku međunarodnu novinsku organizaciju otkako je preuzeo funkciju, Mađar (45) izjavio je u utorak za Asošijeted pres da su pokrenuti postupci za povraćaj imovine koja je, kako se sumnja, nezakonito korišćena tokom mandata njegovog prethodnika.

Ipak, naglasio je da napori da se utvrdi odgovornost moraju biti u skladu s vladavinom prava, koju je Orbanova vlada često kršila.

„Mađarski narod očigledno želi da vidi konkretne rezultate: da odgovorni budu pozvani na odgovornost i kažnjeni, a ukradena imovina vraćena“, rekao je Mađar iz svoje kancelarije u centru Budimpešte.

Tokom Orbanove vladavine, kako je rekao, Mađari su „doživeli da ova divna zemlja, koja je ostvarivala izuzetne rezultate kada smo 2004. godine pristupili Evropskoj uniji, postane jedna od najsiromašnijih i najkorumpiranijih članica Evrope“.

Mađarova desnocentristička, proevropska stranka Tisa pobedila je u aprilu Orbanov krajnje desničarski Fides, čime je okončana 16-godišnja vladavina koju je nacionalistička desnica širom sveta podržavala zbog sukobljavanja s Evropskom unijom, odlučnog protivljenja imigraciji i otpora „liberalnoj političkoj struji“.

Orbanova samoproglašena „neliberalna demokratija“ razgradila je mehanizme kontrole i ravnoteže vlasti i omogućila bogaćenje poslovnih ljudi bliskih vlastima, uglavnom dodeljivanjem unosnih državnih ugovora finansiranih sredstvima Evropske unije.

Zabrinutost zbog korupcije i nazadovanja demokratije navela je EU da 2021. počne da obustavlja isplatu milijardi evra namenjenih Mađarskoj.

Nova vlada pokreće povraćaj imovine

Pre izbora, Mađar je obećao da će odgovorni za ranije zloupotrebe biti privedeni pravdi i da će javna imovina zloupotrebljena tokom Orbanove vladavine biti vraćena. Prema rezultatima nedavnih anketa, velika većina birača očekuje da ispuni to obećanje.

Mađarova vlada osnovala je Nacionalnu kancelariju za povraćaj i zaštitu imovine, koja ima istražna i tužilačka ovlašćenja za postupanje u slučajevima zloupotrebe javnih sredstava.

Mađar je ovu instituciju nazvao „superinstitucijom“, koja može da angažuje policiju, tužilaštvo i nacionalnu poresku upravu, „kako ne bi bile potrebne godine da se otkrije složen slučaj korupcije“.

Mađar je takođe podneo zahtev za pristupanje Kancelariji evropskog javnog tužioca (EPPO), koja istražuje krivična dela povezana sa sredstvima Evropske unije.

Time je preokrenuo dugogodišnju politiku Orbana, koji je uporno odbijao da Mađarska učestvuje u radu ove institucije.

Danas je uhapšen Đerđ Matolči, guverner Centralne banke iz Orbanovog perioda, zbog sumnje na prevaru i druge zloupotrebe. On je do sada najviši zvaničnik obuhvaćen krivičnim postupcima. Nekoliko drugih bivših funkcionera takođe je privedeno zbog sumnje na krivična dela povezana s korupcijom, a Mađar je priznao da postoji pritisak da se rezultati postignu brže.

„Osećam nestrpljenje“, rekao je. „Ali svi moraju da razumeju da želimo da izgradimo državu u kojoj vlada pravo, demokratsku zemlju koja poštuje propise EU i osnovna prava, a za to je potrebno vreme“.

„Pokušavam da objasnim ljudima da najuzbudljiviji delovi mafijaških i kriminalističkih filmova nisu prvih deset minuta, već sredina i kraj“, rekao je.

Dosledna politika prema migracijama

Brze reforme usmerene na suzbijanje korupcije i jačanje nezavisnosti pravosuđa pomogle su da Evropska unija u maju najavi oslobađanje 16,4 milijarde evra (oko 18,4 milijarde dolara) za Mađarsku, čija je isplata bila zamrznuta tokom Orbanove vladavine.

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen posetiće Budimpeštu u petak, povodom 70. godišnjice mađarske antisovjetske revolucije iz 1956. godine. I to je još jedan znak da se odnosi Mađarske i EU, uprkos brojnim preprekama, okreću nabolje.

Međutim, približavanje dve strane nije uklonilo razlike u pogledu migracija.

Mađar je izjavio da će njegova vlada zadržati imigracionu politiku i politiku azila iz Orbanovog perioda, uključujući vraćanje migranata koji su neregularno ušli u zemlju preko južne granice u Srbiju. Ostaće i granične ograde sa bodljikavom žicom koje je Orban postavio 2015. godine kako bi sprečio ulazak migranata i tražilaca azila.

Evropski sud pravde kaznio je Mađarsku 2024. godine sa 200 miliona evra (225 miliona dolara), uz dodatnih milion evra (1,1 milion dolara) za svaki dan nepoštovanja presude, zbog neizvršavanja odluke iz 2020. godine koja se odnosila na postupanje prema tražiocima azila i njihovo udaljavanje iz zemlje.

Mađar je rekao da je od donošenja te presude „politička situacija u EU u vezi sa migracijama potpuno drugačija“ i dodao da je Mađarska „zbog ove kazne već izgubila milijardu evra i da ne smatra da je to ispravno“.

Očekuje da će do kraja godine biti postignut sporazum kojim bi se kazne ukinule. Ovaj spor povezao je s pregovorima o narednom sedmogodišnjem budžetu EU, za čije je usvajanje potrebna jednoglasna saglasnost država članica.

„Ne verujem da može biti zajedničkog budžeta EU dok se ovaj problem ne reši“, rekao je.

Obnova odnosa s Ukrajinom

Mađar je nastojao i da popravi odnose sa susednom Ukrajinom, nakon što je Orban u više navrata blokirao pomoć Kijevu i sprečavao usvajanje sankcija EU protiv Rusije, istovremeno održavajući srdačne odnose s ruskim predsednikom Vladimirom Putinom.

Za razliku od Orbanovog neprijateljskog stava prema Kijevu, Mađarova vlada izrazila je solidarnost s Ukrajinom i označila Rusiju kao pretnju nacionalnoj bezbednosti. Ipak, Mađar je ostao pri zahtevu da Ukrajina zaštiti pravo pripadnika mađarske nacionalne manjine na obrazovanje na maternjem jeziku.

Dok Orbanova vlada nije uspela da izdejstvuje takvu promenu, ukrajinski parlament je prošle nedelje, nakon višenedeljnih bilateralnih konsultacija, proširio prava nacionalnih manjina na obrazovanje na njihovim jezicima, uz ukrajinski jezik.

Mađar je usvajanje zakona nazvao „prilikom da se otvori novo poglavlje u ukrajinsko-mađarskim odnosima“, za koje je rekao da su godinama bili „veoma hladni“.

Pozdravio je i druge poteze Ukrajine, uključujući priznanje odgovornosti sovjetske Ukrajine za deportaciju i mučenje Mađara između 1944. i 1946. godine. Prema njegovim rečima, to je bio „važan korak ka pomirenju“.

Ipak, Mađar se protivi ubrzanom prijemu Ukrajine u EU, što zagovaraju predsednik Volodimir Zelenski i brojni evropski lideri. On smatra da pristupanje mora da zavisi od ispunjavanja kriterijuma i da zemlja koja je u ratu ne može da postane članica Unije.

„Ako se nekim zemljama kandidatima omogući ubrzani put ka članstvu, to narušava kredibilitet Evropske unije“, rekao je.

Oporezivanje bogatstva i povećanje socijalnih davanja

U Mađarskoj, Mađarov predlog budžeta za 2027. godinu kombinuje smanjenje poreza za građane s nižim primanjima i uvođenje novog poreza na bogatstvo. Time se odražava njegova kritika Orbanove ekonomske politike, za koju smatra da je podelila Mađarsku na dve grupe: „imućne, bogate ljude, oligarhe i njihove krugove, a zatim sve ostale“.

Vlada očekuje da će godišnji porez od jedan odsto na neto imovinu vredniju od milijardu forinti (3,1 milion dolara) obuhvatiti oko 15.000 ljudi i doneti prihod od 200 milijardi forinti (617 miliona dolara). Tim novcem delimično bi se finansiralo smanjenje poreza za oko dva miliona građana s nižim primanjima.

Poreska stopa porasla bi na 1,5 odsto za imovinu vredniju od 100 milijardi forinti (308 miliona dolara).

Vlada planira i da udvostruči dečje dodatke, čiji osnovni iznos za porodicu s jednim detetom trenutno iznosi oko 37 dolara mesečno i nije menjan od 2008. godine.

Pored toga, planira se više nego četvorostruko povećanje minimalne mesečne penzije – sa oko 88 dolara, što je Mađar nazvao „nehumanim iznosom“, na približno 370 dolara.

„To ne znači da sam socijalista. To ne znači da sam levičar. To se zove humanost. To se zove socijalna pravda“, rekao je Mađar.