“Najopasniji čovek u Nemačkoj”: Ko je Ulrih Zigmund, lider desničarske AfD-a koja je pobedila na izborima u pokraniji Saksonija-Anhalt? – Svet

Bio je to potez svojstven ovom 35-godišnjaku, prepoznatljivom po urednoj frizuri i zaraznom osmehu, koji je munjevito osvojio društvene mreže i okupljao veliki broj ljudi na predizbornim skupovima i motociklističkim vožnjama, piše France 24.

„Pišemo istoriju u zemlji“, rekao je Ulrih Zigmund, lider AfD-a u nemačkoj pokraniji Saksonija-Anhalt, nakon što se njegova stranka pojavila kao jasan pobednik na regionalnim izborima u Saksoniji-Anhalt postajući prva krajnje desničarska stranka koja je ostvarila takav rezultat od Drugog svetskog rata.

U nedelju je Zigmund svoju popularnost među biračima pretvorio u istorijsku izbornu pobedu.

„Danas smo ispisali istoriju“, rekao je ushićeni Zigmund, iako je i dalje bilo neizvesno da li njegova stranka može da osvoji apsolutnu većinu i formira vladu.

Iako ima 44 odsto osvojenih glasova prema izlaznim anketama, ne očekuje se da će AfD obezbediti apsolutnu većinu u državnom parlamentu, ali je stranka spremna da nanese veliki poraz konzervativcima kancelara Fridriha Merca, jer rezultati odražavaju nepopularnost vladajuće koalicije u Berlinu usred raspačanog političkog pejzaža.

Ko je Ulrih Zigmund?

Za AfD, Zigmund je bio pun pogodak – nasmejano, mladalačko lice stranke, koje nazdravlja pivom i predstavlja partiju poznatiju po tome što artikuliše bes prema političkom establišmentu.

Poslednjih meseci, Zigmunda su oduševljene pristalice opkoljavale na „porodičnim piknicima“ AfD-a i predizbornim skupovima širom ove male pokrajine.

„On je kao dobar drug“, rekao je jedan 19-godišnji obožavalac dok je Zigmund pozirao za selfije, a na štandovima su se prodavale majice i šolje za kafu sa njegovim likom.

Stotine hiljada ljudi prate ga na TikToku, Instagramu i drugim platformama.

Ali iza sve te popularnosti i brojnih lajkova, upozoravaju njegovi kritičari, stoji čovek sa radikalnim stavovima. Njegovo obećanje da će neregularne migrante deportovati „od prvog minuta“ uplašilo je mnoge stanovnike rođene u inostranstvu.

Nemačka služba za zaštitu ustavnog poretka smatra ogranak AfD-a koji on predstavlja „desničarskim ekstremističkim“, uz veze sa etnonacionalističkim grupama i istraživačkim centrima.

Zigmund je prisustvovao tajnom sastanku 2023. godine u blizini Berlina, na kojem su ekstremno desničarski aktivisti razgovarali o radikalnom planu „remigracije“, odnosno proterivanja miliona ljudi migrantskog porekla.

Kada je to otkriveno, Zigmund je izgubio mesto predsedavajućeg jednog skupštinskog odbora u pokrajinskom parlamentu — ali je kasnije taj sastanak opisao kao „Kaffee Klatsch“, odnosno neformalno druženje uz kafu.

Nekoliko Zigmundovih saradnika i stranačkih kolega ranije su bili članovi neonacističke grupe „Heimattreue Deutsche Jugend“ („Patriotska nemačka omladina“), koja je u međuvremenu zabranjena.

Komentarišući slučaj za dnevni list Welt, Zigmund je branio svoje saradnike.

„To su odlični ljudi. Njihova prošlost je potpuno čista. Ne zanima me šta se događalo pre 20 ili 25 godina“.

Zigmund, čiji simpatizeri često sa nostalgijom gledaju na život u nekadašnjoj komunističkoj Istočnoj Nemačkoj, rođen je u Saksoniji-Anhaltu 25. oktobra 1990. godine – otprilike tri nedelje nakon ujedinjenja Nemačke.

Odrastao je u slikovitom gradu Tangermindeu, gde i danas živi sa suprugom i ćerkom.

Studirao je poslovnu psihologiju i administraciju, a potom osnovao malu kompaniju koja se bavi prodajom osveživača vazduha.

Kada je reč o politici, Zigmundov put najpre ga je odveo ka desnom centru, odnosno Hrišćansko-demokratskoj uniji (CDU), ali je 2014. godine pristupio tada novoosnovanoj Alternativi za Nemačku (AfD). U to vreme, stranka je uglavnom kritikovala finansijsku pomoć zemljama evrozone, ali je ubrzo težište prebacila na kritiku islama i imigracije.

AfD je od tada postala najjača stranka širom istočnog dela zemlje, dajući glas onima koji se osećaju kao građani drugog reda u regionu koji i dalje zaostaje za zapadom po blagostanju i broju radnih mesta.

Zigmund je i pre izbrone pobede kazao da ako dođe na vlast planira široke mere čiji bi cilj bio da pokrajina postane manje multikulturalna, manje „woke“, a više okrenuta porodici i otvoreno patriotska.

Simboli nostalgije za prošlošću česti su na skupovima AfD-a, gde neki pristalice nose kompas i srp, simbole nekadašnje, od Moskve podržavane Nemačke Demokratske Republike (DDR).

U martu 2016. godine, Zigmund je kao poslanik AfD-a ušao u pokrajinski parlament. Godine 2021. postao je jedan od lidera poslaničke grupe te stranke, a nedavno je izabran za njenog nosioca liste sa podrškom od 97 odsto.

„Ovde u ovoj zemlji, aktuelna vlada se oslanja isključivo na imigraciju“, rekao je. „Vidimo dokle nas je to dovelo. Više ne želimo da stvari nastave ovim putem“.