Mađarska „trenira strogoću“ prema Rusiji – Svet

Za vreme vladavine Viktora Orbana nijedna druga članica EU nije bila toliko proruski orijentisana kao Mađarska. Smenjenog autokratu zbog njegove servilnosti prema ruskom diktatoru povremeno su nazivali „Putinovom pudlicom“ ili „agentom Kremlja“.

Mađarska se godinama u EU i NATO smatrala bezbednosnim rizikom, a ruski špijuni dugo su mogli da gotovo nesmetano deluju u zemlji. Kako se pokazalo u proleće 2026., čak je i bivši ministar spoljnih poslova Peter Sijarto lično svom ruskom kolegi Sergeju Lavrovu prosleđivao poverljive informacije sa sastanaka EU.

Sve se to okončalo stupanjem na dužnost nove vlade na čelu s Peterom Mađarom početkom maja 2026. Za razliku od Orbana, novi mađarski premijer već je više puta veoma oštro osudio ruski agresorski rat protiv Ukrajine. Mađarska vlada nedavno je Rusiju proglasila pretnjom po nacionalnu bezbednost Mađarske.

Usledila je dosad najoštrija mera nove vlade protiv ruske politike: u utorak 8. septembra 2026. mađarsko Ministarstvo spoljnih poslova proteralo je deset ruskih diplomata koji su „prekršili odredbe Bečke konvencije o diplomatskim odnosima“. To je na Fejsbuku objavila mađarska ministarka spoljnih poslova Anita Orban, koja nije u srodstvu s bivšim premijerom.

Orban nije iznela konkretnije pojedinosti, ali takva formulacija po pravilu znači da je reč o diplomatama koji su špijuni i pripadnici obaveštajnih službi. Mađarska ministarka spoljnih poslova dodala je da ta odluka štiti bezbednost i suverenitet Mađarske. To, međutim, ne znači prekid diplomatskih odnosa, istakla je Orban. Mađarska želi „i dalje da održava neophodan dijalog, uzajamno poštovanje i poštovanje pravila“.

Povratak u evroatlantska savezništva

Iako je izjava mađarske ministarke spoljnih poslova bila kratka, odmah su usledili brojni napisi u medijima i komentari o toj meri. Nije ni čudo, jer nova mađarska vlada time praktično sprovodi zaokret od 180 stepeni u politici ove članice EU prema Rusiji. Istovremeno, reč je o jednoj od najoštrijih diplomatskih sankcija protiv Moskve od političko-društvenog preokreta 1989/90. godine.

Stručnjak za obaveštajne službe Peter Tarjani rekao je u intervjuu za portal Index.hu da „nije reč o diplomatskom sukobu, nego o ozbiljnom obaveštajnom pitanju“. Istovremeno se, kazao je on, Mađarska tom merom „vraća u glavne tokove bezbednosne politike“ svojih saveznika.

Politikolog Andraš Rac, vodeći mađarski stručnjak za Rusiju i zamenik direktora Mađarskog instituta za spoljnu politiku (MKI), rekao je državnoj novinskoj agenciji MTI da je Mađarska jedina članica EU i NATO u kojoj poslednjih godina nije došlo do takvog proterivanja. Takav potez „zapravo je trebalo preduzeti još pre četiri i po godine“, rekao je Rac. Sada „Mađarska izmiruje svoj stari dug prema saveznicima u EU i NATO“.

Apsurdna bliskost s Rusijom

Mađarska za vreme Viktora Orbana zapravo nikada nije bezrezervno osudila ruski rat protiv Ukrajine, kao jedina članica EU. U poslednje dve godine svoje vladavine autokrata Orban čak je Ukrajinu i Zapad smatrao odgovornima za agresiju.

Ali Viktor Orban vodio je izrazito prorusku politiku još mnogo pre toga, od dolaska na vlast 2010. godine. To je, između ostalog, opravdavao time da Mađarska zavisi od ruskih energenata kao malo koja druga zemlja u regionu. Tvrdnja Orbanove vlade da je ruski gas jeftiniji, međutim, odavno je opovrgnuta. I proširenje nuklearne elektrane Pakš uz rusku pomoć decenijama će skupo koštati Mađarsku. Stoga veliki deo Orbanove naklonosti prema Rusiji i dalje ostaje zagonetka.

Mađarska kao logistički centar ruskih špijuna

Ta bliskost s Rusijom često je dovodila do apsurdne situacije u kojoj je bila ugrožena nacionalna bezbednost – dok je Orban svojim kritičarima neprestano naglašavao da upravo oni narušavaju suverenitet Mađarske. Tako su ruski obaveštajci sve do 2016. godine godinama nesmetano učestvovali u vojnim vežbama u krajnje desničarskim krugovima u Mađarskoj. Od 2012. godine ruske obaveštajne službe godinama su masovno krale podatke iz mađarskog Ministarstva spoljnih poslova i drugih mađarskih državnih institucija, a da vlada zbog toga nije javno protestovala.

Rusiji je 2019. godine bilo dozvoljeno da sedište Međunarodne investicione banke (IIB), poznate kao „špijunska banka“, preseli u Budimpeštu. Tek nakon američkih sankcija ta banka je 2023. godine ponovo povučena iz zemlje. Sveukupno, kako je istraživački novinar Sabolč Panji poslednjih godina više puta upozoravao, Mađarska je postala „logistički centar i polazište ruskih obaveštajnih službi“ i tako ugrozila čitav region.

Nezadovoljstvo mnogih Mađara

Orbanov izrazito proruski kurs na kraju je izazvao sve veće nezadovoljstvo među mnogim Mađarima. Jasno proevropsko i prozapadno usmerenje Petera Mađara znatno je doprinelo izbornoj pobedi njegove stranke Tisa (Poštovanje i sloboda). Tokom predizborne kampanje u proleće 2026. godine na skupovima se često mogla videti evropska zastava, a spontano se često čuo i slogan: „Rusi, idite kući!“

Za razliku od Viktora Orbana, Mađar i vodeći političari njegove stranke Tisa uvereni su da je mesto Mađarske isključivo u Evropi i da s Rusijom treba održavati samo pragmatične odnose na relativno niskom nivou.

Mnogi posmatrači i stručnjaci ipak su iznenađeni time koliko se Mađarova vlada sada radikalno okreće od Rusije. Bivši zamenik direktora Informativnog biroa (IH), mađarske unutrašnje obaveštajne službe, Andraš Telkeš piše u listu Nepsava da proterivanje diplomata pokazuje kako je rusko obaveštajno prisustvo u Mađarskoj očigledno „veoma duboko“ i da zemlja ima ozbiljan problem.

Proterivanje deset diplomata doprinosi tome da se, smatra Telkeš, ponovo uspostavi poverenje savezničkih obaveštajnih službi u Mađarsku. Istovremeno konstatuje: „Proterivanje dve ili tri osobe bilo bi signal. Proterivanje deset osoba već znači rat.“ Ta mera, dodaje on, stvara ozbiljan bezbednosni problem za Mađarsku.

Obustava isporuke gasa iz Moskve?

Portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova zaista je neobično oštro osudila proterivanje ruskih diplomata iz Mađarske. Govorila je o „rusofobnom lobiju u Budimpešti“ i najavila „oštar i bolan“ odgovor. Ruski poslanik Andrej Kolesnik, član Odbora za odbranu Državne dume, rekao je da treba razmotriti i obustavu isporuke gasa Mađarskoj.

Mađarska ministarka spoljnih poslova Anita Orban takve ruske pokušaje ucene poznaje bolje od bilo koga drugog u novoj mađarskoj vladi: 2007. godine doktorirala je na temu ruske energetske politike u srednjoj Evropi. Godine 2008. objavila je knjigu pod naslovom „Moć, energija i novi ruski imperijalizam“.