“Ljudi ginu zbog te odluke”: Zelenski o gašenju Starlinka tokom ruskih napada na Ukrajinu – Svet

U intervjuu koji je u sredu, 14. oktobra, dao britanskom voditelju Pirsu Morganu, Zelenski je rekao da su ta ograničenja umanjila sposobnost Ukrajine da presreće ruske dronove, brani svoju energetsku infrastrukturu i štiti civile, prenosi Kijev post.

Ukrajinski predsednik naveo je da je prekid počeo oko jedan sat posle ponoći, dok je Rusija pokretala novi talas raketnih i napada dronovima na Ukrajinu.

„Siguran sam da su znali šta rade. Apsolutno. Zato što je bilo jedan sat posle ponoći“, rekao je Zelenski kada ga je Morgan pitao da li su ograničenja uvedena namerno.

„Mi smo profesionalci. Razumemo šta se dešava. Ako se brzina Starlinka smanjuje, jasno nam je šta se događa. Dakle, isključili su ga. To je njihova odluka“, dodao je.

Njegove izjave usledile su nakon što su ukrajinski zvaničnici potvrdili da su uvedena ograničenja brzine koja utiču na vojne komunikacije, dok su američki zakonodavci iz obe stranke osudili prekid usluge, upozoravajući da bi on mogao da ugrozi ukrajinske civile i ide u korist Rusiji.

„Ljudi ginu zbog njegove odluke“

Zelenski je rekao da su ukrajinske snage odmah kontaktirale kompaniju SpaceX, američke vojne komandante i druge američke partnere nakon što su tokom noći primetile prekide u radu sistema.

Američki zvaničnici pripisali su probleme u razmeni obaveštajnih podataka tehničkim poteškoćama, rekao je Zelenski, ali su se, prema izveštajima, prekidi nastavili i tokom narednih napada.

Zelenski je opisao Trampov dogovor o ruskom dizelu kao taktičku pobedu za Putina, upozoravajući da Moskva iskorišćava Vašington.

Starlink, u međuvremenu, ima ključnu ulogu u odbrani Ukrajine od ruskih dronova „Šahed“, uključujući i dronove-presretače koji koriste satelitske komunikacije kako bi stigli do nadolazećih ciljeva.

„Ovde nije reč samo o napadu. Kao što sam rekao, nismo napadali njihovu energetsku infrastrukturu. Nije stvar u napadu. Reč je i o odbrani ljudskih života“, rekao je Zelenski Morganu.

Na pitanje da li je ljut na Elona Maska, vlasnika Starlinka, Zelenski je opisao tu odluku kao ozbiljnu grešku.

„Ne znam da li je to bio on ili ga je neko nagovorio da to uradi… Zaista ne znam“, rekao je.

Ipak, upozorio je na posledice.

„Ljudi ginu zbog njegove odluke“, rekao je Zelenski, upozoravajući da bi moglo biti još žrtava ako se ruski napadi nastave dok Starlink ostaje pod ograničenjima.

Direktno je apelovao da se normalna usluga ponovo uspostavi.

„Nadam se da je u pitanju greška, možda veliki tehnički problem, ne znam, ali molimo ih da ponovo uključe sistem“, rekao je.

Američki zakonodavci osudili ograničenja

Pooštravanje ograničenja pristupa Ukrajine satelitskim komunikacijama izazvalo je kritike obe stranke u Vašingtonu, a zakonodavci su doveli u pitanje posledice ograničavanja ključnih odbrambenih kapaciteta tokom aktivnih ruskih napada.

Kongresni klub za Ukrajinu, čiji su kopredsedavajući demokratski predstavnici Marsi Kaptur i Majk Kvigli, kao i republikanski predstavnici Brajan Ficpatrik i Džo Vilson, izdao je zajedničko upozorenje.

„Zabrinuti smo zbog izveštaja iz Ukrajine da su američka obaveštajna podrška i podrška Starlinka uskraćene, čime su nevini civili i američki državljani u Ukrajini prepušteni na milost i nemilost ruskim napadima“, naveli su zakonodavci.

Klub je poručio da Vašington mora da nastavi da pruža obaveštajne podatke kako bi zaštitio civile i naglasio da američki saveznici plaćaju pristup Ukrajine sistemu Starlink.

„Ograničenja koja dovode civile u opasnost su nedopustiva i Kongres ih neće prihvatiti“, poručili su zakonodavci.

Republikanski senator Tom Tilis iz Severne Karoline takođe je javno kritikovao Maska, upozoravajući da bi namerno slabljenje sposobnosti Ukrajine da se brani moglo da se protumači kao pomaganje masovnom ubici.

Republikanski predstavnik Don Bejkon iz Nebraske kritikovao je način na koji administracija postupa sa razmenom obaveštajnih podataka i pristupom Starlinku, tvrdeći da smanjenje takve podrške praktično pomaže ruskoj invaziji i napadima na ukrajinske gradove.

Njihove primedbe ukazale su na zabrinutost među republikancima koji podržavaju Ukrajinu da bi ograničenja mogla da oslabe odbrambene sposobnosti Kijeva u kritičnom trenutku.

Demokratski zakonodavci takođe su postavili pitanja o humanitarnim i strateškim posledicama ograničavanja sistema od kojih zavise ukrajinski vojnici i civili.

Demokratski kongresmen Steni Hojer iz Merilenda izdao je jednu od najoštrijih izjava, upozoravajući da bi ograničenja mogla da izlože još veći broj ukrajinskih civila ruskim napadima.

U zvaničnom saopštenju Hojer je naveo da bi, ukoliko su zvaničnici Trampove administracije bili umešani u ovu odluku, to predstavljalo „gnusan čin izdaje“ Ukrajine i jedne napadnute demokratske države.

Pozvao je na potpuno obnavljanje pristupa Starlinku, ističući da Vašington treba da pomogne Ukrajini da pobedi, umesto da preokreće odnos snaga u Putinovu korist.

Kritikama su se pridružili i evropski saveznici.

Poljski ministar spoljnih poslova Radoslav Sikorski sukobio se sa Maskom na društvenoj mreži X, dovodeći u pitanje da li milijarder koristi satelitske komunikacije kao političko sredstvo.

„Hej, veliki čoveče, da li ponovo vodiš političke igre svojim proizvodima?“, napisao je Sikorski, upozoravajući da evropski korisnici prate situaciju.

Mask ukazuje na američku vojsku i Trampa

Mask je u odgovoru napravio razliku između komercijalnog Starlinka i sistema Starshield, satelitske usluge vojnog nivoa.

„Sistemi Starshield su u vlasništvu američke vlade i pod njenom kontrolom“, napisao je Mask na društvenoj mreži X.

Naveo je da konačne odluke o operativnim ograničenjima donose američka vojska i predsednik.

Mask je insistirao na tome da komercijalni Starlink može da se koristi u civilne i odbrambene svrhe, ali da ne bi trebalo da služi za podršku ofanzivnim vojnim operacijama.

Međutim, visoki američki zvaničnik rekao je za portal Axios da Trampova administracija nije učestvovala u uvođenju ograničenja. Ukrajinski zvaničnici i dalje sumnjaju da je taj potez povezan sa pritiskom Vašingtona na Kijev da obustavi napade na ruska naftna postrojenja.

Zbog suprotstavljenih tvrdnji ostalo je nejasno ko je odobrio ograničenja i zašto su uvedena bez prethodnog upozorenja.

Bivši ukrajinski ministar odbrane Mihail Fedorov izvestio je u sredu uveče da se povezanost sa Starlinkom obnavlja pri brzinama do 160 kilometara na sat, iako su ograničenja za vojni sistem Starshield i dalje bila na snazi.

Dva ukrajinska zvaničnika rekla su za Radio Slobodna Evropa da se povezanost poboljšala pri brzinama ispod tog praga, ali da ograničenja i dalje otežavaju presretanje sve učestalijih ruskih dronova na mlazni pogon.

Jedan ukrajinski izvor naveo je da bi radna brzina morala da dostigne najmanje 450 kilometara na sat kako bi se efikasno suprotstavili bržim ruskim dronovima.