Lideri francuskog desničarskog pokreta Marin Le Pen oštro osudili Rusiju: “Nećemo tolerisati, to je neprijateljski čin” – Svet

„Nikada nećemo tolerisati da strana sila, u ovom slučaju Rusija, pokušava da direktno ili indirektno diktira politiku naše zemlje putem zastrašivanja, pretnji, destabilizacije ili psihološkog pritiska“, naveli su u zajedničkom saopštenju predsednik stranke Žordan Bardela i predsednička kandidatkinja Marin Le Pen.

U saopštenju se pominje i rusko oduzimanje imovine nekoliko kompanija koje i dalje posluju u toj zemlji, među kojima su francuski maloprodajni lanac Aušan i švajcarski prehrambeni i industrijski gigant Nestle.

Taj potez, navode Bardela i Le Pen, „predstavlja neprijateljski čin protiv interesa Francuske i evropskih država“ i „mora biti odlučno osuđen“.

Međutim, saopštenje je usledilo i nakon što je francuski predsednik Emanuel Makron u petak predsedavao retkim kriznim sastankom, na kojem su politički lideri zemlje, uključujući Bardelu, informisani o pretnjama koje predstavljaju ruski rat u Ukrajini i sukob na Bliskom istoku.

Le Pen i Bardela takođe su pomenuli napad dronovima na aerodrom u Lajpcigu u avgustu, koji su nemačke vlasti pripisale Rusiji. „Nijedna provokacija, tajna operacija ili pokušaj destabilizacije ne sme dovesti do toga da Francuska olakša Rusiji ostvarivanje njenih ratnih ciljeva u Ukrajini“, navode lideri krajnje desnice.

Ovo saopštenje predstavlja redak primer jedinstva unutar stranke koja je bila podeljena oko pitanja da li Kremlj treba posmatrati kao neprijatelja. Ruska invazija punih razmera na Ukrajinu 2022. godine ogolila je podele unutar pokreta.

Le Pen je istorijski zauzimala blaži stav prema Rusiji; ranije se sastajala sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, a njena stranka je uzela kredit od 9,4 miliona evra od češko-ruske banke povezane sa Kremljom, koji je u međuvremenu otplaćen. Bardela, poslanik u Evropskom parlamentu, bio je spremniji da Rusiju predstavi kao pretnju Francuskoj i Evropi.

Le Pen, koja se nada da će sledeće godine naslediti Makrona na mestu predsednika, otvorena je za isporuku vojne opreme Ukrajini, ali je isključila pružanje dodatne finansijske pomoći dok se Kijev i dalje suočava sa ruskom vojnom ofanzivom.

„Čvrst stav prema neprijateljskim postupcima i nastojanje da se dođe do diplomatskog rešenja rata nisu međusobno protivrečni“, navodi se u saopštenju.

Očekuje se da će Nacionalno okupljanje objaviti svoj izborni program pre kraja godine, što bi moglo dodatno razjasniti njegove stavove o Ukrajini i Rusiji.