Kriminal u korist koalicije: Kako Rumunija pokušava da formira vladu? – Svet

Sam Đorđesku je, kao što je poznato, isključen je iz ponovljenih predsedničkih izbora, ali su pre njih održani i parlamentarni izbori, na kojima su radikalne snage u takvoj atmosferi osvojile rekordan broj mandata – ali su ipak ostali u opoziciji.

Sada se, međutim, pojavila mogućnost da glavna ultradesničarska stranka u zemlji, „Savez za ujedinjenje Rumuna“ (AUR), uđe u vladu, piše Evropska pravda.

U parlamentu se javno govori o toj mogućnosti. I dalje nije jasno da li je reč samo o blefu čiji je cilj da natera druge poslanike na ustupke ili bi takav scenario zaista mogao da se ostvari.

U međuvremenu, svoj potez u ovoj igri poveli su organi za sprovođenje zakona, uhapsivši Đorđeskua. Iako nema čvrstih osnova da se tvrdi da su ti postupci imali političku pozadinu, njihove političke posledice će svakako postojati.

Kako se kriza razvijala

Pažnja usmerena na Đorđeskua, kao i osećaj ogorčenosti među onima koji su nameravali da glasaju za njega u drugom krugu izbora a takvih je u Rumuniji bilo mnogo postali su katalizator rasta rejtinga stranke AUR. Ova krajnje desničarska politička snaga „preuzela je zastavu“ Đorđeskua i čak pretendovala na većinu u rumunskom parlamentu.

Iz perspektive odnosa Rumunije sa EU i Ukrajinom, takav scenario bio bi katastrofalan.

Rusofili, evrofobi i ukrajinofobi iz AUR-a u rumunskoj vladi nesumnjivo bi doveli do promene stava Bukurešta prema podršci Ukrajini, zaoštravanja odnosa sa Briselom i duboke podele u rumunskom društvu. Treba dodati da je lideru AUR-a Đorđu Simionu zabranjen ulazak u Moldaviju i Ukrajinu i da za to postoji čitav niz razloga.

Tada je najgori scenario ipak izbegnut.

AUR je na izborima zauzeo drugo mesto i osvojio 91 od ukupno 465 mandata u rumunskom parlamentu – 63 mesta u Predstavničkom domu i 28 u Senatu. Pored toga, u parlament su ušle i druge radikalne snage – Partija mladih ljudi (POT), svojevrsna „omladinska organizacija AUR-a“, kao i stranka Diane Šošoake, koja je čak otvorenije proruska i antiukrajinska.

Ipak, čak i zajedno, očigledno im je nedostajalo glasova za formiranje većine. Mejnstrim političke snage – socijaldemokrate (PSD), nacionalne liberale (PNL), Savez za spas Rumunije (USR) i Demokratski savez Mađara u Rumuniji (UDMR) – udružile su se u koaliciju u kojoj za AUR nije bilo mesta.

Međutim, koalicija je od samog početka imala strukturne slabosti.

Ujedinila je socijaldemokrate i nacionalne liberale, koji su međusobno ideološki suprotstavljeni. PSD i PNL su već formirali „velike koalicije“ 2012. i 2021. godine, dogovarajući se o rotaciji na mestu premijera, ali je to svaki put dovodilo samo do međusobnih razočaranja.

A USR je uopšte nastao iz građanskog pokreta koji je obe mejnstrim stranke kritikovao zbog neefikasnosti i korupcije, a sada se našao zajedno sa njima u koaliciji.

Pre ili kasnije koalicija političkih protivnika morala je da pokaže svoje strukturne slabosti, i to se dogodilo.

U aprilu 2026. godine socijaldemokrate su odlučile da uskrate podršku koalicionoj vladi koju je predvodio Ilije Boložan iz PNL-a. Pošto je vlada, u pokušaju da spase ekonomiju, sprovodila nepopularne mere, socijaldemokrate su odbile da podele taj teret po pitanju političkog rejtinga. A u maju je parlament oborio vladu izglasavanjem nepoverenja.

I to zajedničkim glasovima socijaldemokrata i AUR-a.

Ali, ako su uspeli da obore Boložanovu vladu, novu vladu nisu mogli da formiraju.

Nacionalni liberali su, očekivano, bili nezadovoljni socijaldemokratama i poručili da će svaki njihov član koji uđe u vladu predvođenu socijaldemokratama biti isključen iz stranke.

Predsednik države Nikušor Dan pokušavao je da pronađe alternativne kandidate, ali su oni ili odustajali od kandidature pre glasanja, kao Judžen Tomak, ili nisu dobijali podršku parlamenta, kao Adrijan Veštja.

Vlada uz učešće radikala?

Kriza Vlade se odugovlačila i iz meseca u mesec nije se nazirao izlaz. A jedina politička snaga koja je od toga imala koristi bila je AUR Simiona.

Krajnje desna opozicija ponovo je dobila argumente kojima može da tvrdi da mejnstrim stranke nisu sposobne da upravljaju zemljom (u smislu: „Eto, ponovo se svađaju, vreme je da ih sklonimo sa vlasti!“).

Osim toga, stara vlada ne može beskonačno da upravlja ekonomijom u statusu „vršioca dužnosti“: ako parlament nije u stanju da izabere premijera, moraju se raspisati novi izbori.

Na njima bi AUR mogao da osvoji 35–40 odsto glasova i doći na vlast. Pored toga, nekoliko puta su se pojavile informacije da se tokom koalicionih pregovora razmatrala mogućnost da se desni populisti odmah uključe u koaliciju, bez novih parlamentarnih izbora.

I upravo sada jedna od takvih mogućnosti javno se razmatra.

Nikušor Dan je 17. septembra pokušao da pronađe još jedan izlaz iz krize i predložio novog kandidata za premijera – Zigfrida Murešana.

Iako je ovaj kandidat blizak nacionalnim liberalima i poslanik je Evropskog parlamenta iz redova PNL-a, računalo se na njegov imidž tehnokrate i međunarodne veze. Murešan je po obrazovanju ekonomista, radio je u Bundestagu i u strukturama Evropske narodne partije u Briselu.

Spremni su da ga podrže nacionalni liberali, Savez za spas Rumunije i Demokratski savez Mađara u Rumuniji. Međutim, njihovi glasovi nisu dovoljni – imaju samo 170 od potrebnih 233.

S druge strane, lider socijaldemokrata Sorin Grindeanu, koji i sam vidi sebe u premijerskoj fotelji, ocenjuje da su šanse da Murešan dobije podršku izuzetno male.

Najveća opasnost, međutim, leži u nečem drugom. U kontekstu krize, Grindeanu nije isključio mogućnost da novog premijera odrede socijaldemokrate u saradnji sa AUR-om. Drugim rečima, situacioni savez koji se već pokazao prilikom obaranja vlade dobio je priliku da preraste u formalnu koaliciju.

Može se, naravno, primetiti da, kao i u slučaju Murešana, njegovim protivnicima takođe nedostaju glasovi, jer imaju samo 217 od potrebnih 233. Ali u parlamentu postoji prostor da se obezbede dodatni glasovi čak i u slučaju bojkota nacionalnih liberala, Saveza za spas Rumunije i mađarske stranke.

Ipak, čini se da Grindeanu namerno podiže ulog.

Mnogi senatori i poslanici svesni su da će, ako propadne još nekoliko pokušaja formiranja vlade, morati da se ide na nove izbore, nakon kojih će na njihovim mestima sedeti novajlije iz AUR-a, a radikali će gotovo sigurno formirati vladu sa svojim premijerom.

Zato im Grindeanu nudi alternativu: koaliciju sa AUR-om, u kojoj bi radikali bili prisutni, ali u ulozi manjeg partnera.

Istovremeno, Grindeanu ne zatvara vrata saradnji sa „zakletim neprijateljima“ iz razorene koalicije. Za njega je najvažnije da ojača položaj socijaldemokrata u vladi i, po mogućnosti, dobije premijersku funkciju. Ako druge „normalne“ stranke, u želji da spreče AUR da dođe na vlast, pristanu da ga podrže za premijera – tim bolje.

Krivični postupak koji spasava Rumuniju od radikala?

Potencijalna prepreka formiranju koalicije AUR-a i socijaldemokrata postala je ličnost Kalina Đorđeskua.

Organi za sprovođenje zakona otvorili su 21.septembra novu javnu fazu krivičnog postupka protiv ovog idola radikala. Protiv bivšeg predsedničkog kandidata, koji je u međuvremenu pao u nemilost, vodi se istraga zbog sumnje da je učestvovao u organizovanoj grupi i da je počinio prevaru vrednu oko 1,1 milion evra. AUR je, sa svoje strane, već saopštio da je to odmazda zato što odbijaju da glasaju za Murešanovu vladu.

Ali istovremeno ovaj slučaj ima i drugi efekat.

Povezivanje AUR-a sa Đorđeskuom značajno povećava reputacionu cenu koju bi Grindeanu platio za formalnu koaliciju sa krajnjom desnicom. Zato ovo hapšenje predstavlja podsticaj socijaldemokratama da se vrate pregovorima sa nacionalnim liberalima.

Po kom scenariju će se događaji odvijati i u kojoj meri socijaldemokrate blefiraju, biće poznato već tokom glasanja sledeće nedelje.

Za sada se, međutim, može konstatovati sledeće: čak ni predsednički i parlamentarni izbori koji su bili uspešni za proevropske snage u Rumuniji nisu otklonili rizik od revanša desnice.

Sistemska kriza nastala zbog nedostatka jedinstva mejnstrim stranaka već je skupo koštala Rumuniju. Zbog parlamentarne blokade nije bilo moguće da se do roka usvoji zakon o jedinstvenom sistemu plata u javnom sektoru, pa 770 miliona evra iz Plana oporavka EU neće stići u rumunski budžet.

Ali ako se kriza oduži, gubici bi mogli biti još veći: politički, reputacioni i finansijski. A Ukrajina rizikuje da izgubi pouzdanog saveznika.