Ko je premijerka Islanda Kristrun Frostadotir, koja odluku građana da se ne nastave pregovori sa EU ne doživljava kao poraz? – Svet

Sada, 13 godina kasnije, Islanđani su imali mogućnost da nastave pregovore, ali su na referendumu održanim u subotu to odbili.

Prema zvaničnim podacima islandskog javnog servisa RUV, protiv povratka za evropski pregovarački sto glasalo je 52,8 odsto građana (oko 119.000 birača), dok je opciju „za“ podržalo 47,2 odsto.

Razlika od oko 12.600 glasova, u zemlji sa svega 270.000 građana sa pravom glasa, pokazala se kao potpuno nedostižna i presudna.

Premijerka Kristrun Frostadotir i njena vlada dugo su radili na kampanji za ovaj referendum, a uoči glasanja poručila je da je to prilika koja se nudi „sad ili nikad“ i da će negativan ishod trajno zaključiti raspravu o članstvu.

Nakon objave rezultata izjavila je kako se nada da glasanje neće stvoriti podele u društvu.

„Ovo ne doživljavam kao poraz. Znam da su neki ljudi u šoku, ali razgovarala sam s velikim brojem građana širom zemlje i ljudi su otvoreni za različite ishode“, rekla je Frostadotir.

Priznala je da su mnogi na Islandu, posebno u ruralnim područjima, zabrinuti zbog uticaja članstva u EU na poljoprivredu, ribarstvo i prirodne resurse.

„Obećavam da ćemo se odgovorno posvetiti tim temama i uvažiti te strahove“, izjavila je.

Ko je Kristrun Frostadotir?

Kristrun Mjol Frostadotir rođena je 12. maja 1988. u Rejkjaviku. Otac joj je etnograf, a majka lekarka. Ova po profesiji ekonomistkinja, premijerka Islanda je od 2024. godine, a liderka Socijaldemokratskog saveza od 2022.

Postala je najmlađa premijerka Islanda sa samo 36 godina. Od marta 2026. godine, ona je druga najmlađa šefica vlade na svetu, posle nepalskog premijera Balena Šaha.

Diplomirala je na Rejkjavik Junior koledžu, gde je razvila snažno interesovanje za jezike. Tokom mladosti, provela je godinu dana u Beri gimnaziji u Mančesteru, pohađala je letnji kamp danskog jezika, a kasnije je studirala španski jezik dok je provodila leto u Baskiji.

Diplomirala je ekonomiju na Univerzitetu Islanda 2011. godine. Iako je prvobitno planirala da doktorira ekonomiju u Sjedinjenim Državama, umesto toga je odlučila da se fokusira na javnu politiku.

Završila je master studije ekonomije na Univerzitetu u Bostonu 2014. godine, a zatim master studije globalnih poslova na Jejl Džekson školi za globalna pitanja 2016. godine.

Pre nego što je izabrana u parlament, Frostadotir je imala raznovrsnu karijeru u ekonomiji i međunarodnim finansijama. Tokom 2018-2022. godine bila je glavna ekonomistkinja u banci Kvika, piše na zvaničnom sajtu Vlade Islanda.

Prethodno je držala kurseve na Odseku za ekonomiju Univerziteta Islanda i bila glavna ekonomistkinja u Islandskoj privrednoj komori. Tokom 2015-2017. godine, Frostadotir je radila kao analitičarka u Morgan Stenliju u Njujorku i Londonu, a radila je i kao reporterka u Viðskiptabladidu.

Prvi put izabrana u Alting na parlamentarnim izborima 2021. godine. Potom je najavila svoju kandidaturu za rukovodstvo stranke u avgustu 2022., te je kasnije izabrana na kongresu stranke sa 94 odsto glasova i bez protivkandidata.

Udata je za Einara Bergura Ingvarsona, sa kojim ima dve ćerke, rođene 2019. i 2023. godine, piše na Vikipediji.